- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
[h=1]Debata o dekriminalizaciji klevete[/h]
Ministarstvo pravde najavilo mogućnost ukidanja člana Krvičnog zakona kojim se novinarima zabranjuje komentarisanje sudskih postupaka pre pravosnažne presude.
"Lično se zalažem za izbacivanje člana 336A iz Krivičnog zakona i radna grupa će to razmatrati", najavio je državni sekretar Ministarstva pravde Danilo Nikolić i dodao da se sporan član nije smatrao hitnim pošto od njegovog donošenja niko nije osuđen niti se vodio sudski postupak.
"Moramo da vodimo računa o pretpostavci nevinosti, jer komentarisanje sudskih postupaka pre pravosnažnosti presude može da dovede do
kršenja pretpostavke nevinosti i ugrožavanja nezavisnosti suda", istakao je državni sekretar Nikolić.
Suprotno mišljenju državnog sekretara, advokat Zdenko Tomanović ocenio je da su načela pretpostavke nevinosti i poštovanje nezavisnosti suda samo "izgovori" za to što nije ukinut sporni član Krivičnog zakona.
"Ovaj član ne sme da opstane, jer je on političko sprečavanje kritike suda. Sud je javna institucija i potpuno je legitimno da se kritikuje", rekao je Tomanović i dodao da je predlagač zakona mogao bolje da zaštiti i definiše načela pretpostavke nevinosti i nezavisnosti suda.
Izbacivanje krivičnog dela klevete i uvrede iz Krivičnog zakona takođe je tema o kojoj raspravlja radna grupa Ministarstva pravde, ali prema rečima sekretara Nikolića, ona će i dalje biti u Krivičnom zakonu.
"Kada je u pitanju kleveta i uvreda, uvodimo nov teremin da će novinar biti oslobođen od optužbe ukoliko je poštovao načelo novinarske dužne pažnje iz Zakona o informisanju", rekao je Nikolić i dodao da nijedna zemlja Zapadne Evrope nije dekriminalizovala klevetu.
Tomanović je kazao da je novi termin veliki korak napred, pošto novinar ne prolazi kroz krivičnu evidenciju, ali da nema nikakvog razloga da se kleveta ne dekriminalizuje.
"Naša društvena stvarnost ne daje za pravo da kleveta bude krivično delo, a i njenim ukidanjem sprečili bi dvostruko kžznjavanje, ne bi se vodili isti procesi i parnično i krivično", objasnio je Tomanović.
Sudija i predstavnica Društva sudija Dragana Boljević rekla je da se još nisu stvorili uslovi za dekriminalizaciju klevete.
"Ja bih analizirala zašto to niko nije uradio od zapadnih zemalja, posebno zato što do autocenzure može da dođe i vođenjem parničnog postupka, a ne samo krivičnog", rekla je Boljevićeva.
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija saopštila je da je nezadovoljna radnim tekstom izmena i dopuna Krivičnog zakonika, koje je pripremila radna grupa Ministarstva pravde i državne uprave, jer se u njemu, kako navodi, odustaje od dugo najavljivane "dekriminalizacije" klevete i uvrede.
"U više navrata ukazivali smo da je dekriminalizacija neophodan prvi korak u smeru jačanja slobode izražavanja u društvu. Mogućnost krivičnog progona novinara za klevetu i uvredu deluje destimulišuće na slobodu izražavanja i predstavlja jedan od generatora autocenzure u srpskim medijima", naveo je ANEM.
ANEM je uputio Ministarstvu pravde i državne uprave svoje predloge za izmenu radnog teksta i to tako što bi se dekriminalizovale kleveta i uvreda i što se ne bi brisao teži oblik krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti, kojim se, između ostalog, posebno štite i novinari od pretnji kojima bi bili izloženi u vezi sa svojim novinarskim radom.
"Da sve bude još gore, radna grupa Ministarstva pravde i državne uprave predlaže i brisanje člana 138. stav 3. Krivičnog zakonika, kojim su propisane strože kazne za pretnje novinarima, u slučajevima kada su oni tim pretnjama izloženi zbog posla kojim se bave", navodi ANEM i podseća da su u praksi nasilnicima koji prete novinarima, i kada su bili osuđivani, izricane kazne na granici zakonskog minimuma ili i ispod njega.
Izmenom koju predlaže radna grupa Ministarstva pravde i državne uprave, zakonski minimum kazne za pretnje novinaru upućene u vezi sa poslom kojim se bavi biće četvorostruko niži, upozorio je ANEM.
"Odustajanje Ministarstva pravde, odnosno Radne grupe koju je to ministarstvo formiralo, od dekriminalizacije klevete i uvrede, kao i četvorostruko snižavanje minimalne zaprećene kazne za pretnje novinarima, šalje poruku da nova vlast nije zainteresovana za unapređenje sigurnosti i zaštitu medijskih profesionalaca i da može delovati podsticajno na one koji veruju da se istina od javnosti u Srbiji može skrivati tako što će se pretiti novinarima", piše u saopštenju.
ANEM posebno ukazuje na to da su se polovična rešenja, kao što je bilo ukidanje zatvorske kazne za klevetu i uvredu u izmenama Krivičnog zakonika iz 2005. godine, pokazala kao neadekvatna i nedovoljna.
"Slučaj Lasla Šaša potvrdio je strahove novinara u Srbiji da zatvor i dalje ostaje realna opasnost za izgovorenu ili napisanu kritiku. Pravo novinara da kritikuje negativne pojave u društvu i da zbog toga ne završi u zatvoru ne sme više nikada da zavisi od akta milosti bilo kog pojedinca, pa makar taj pojedinac bio i predsednik Republike", piše u saopštenju ANEM-a.
Izvor:
B92.net
Ministarstvo pravde najavilo mogućnost ukidanja člana Krvičnog zakona kojim se novinarima zabranjuje komentarisanje sudskih postupaka pre pravosnažne presude.
"Lično se zalažem za izbacivanje člana 336A iz Krivičnog zakona i radna grupa će to razmatrati", najavio je državni sekretar Ministarstva pravde Danilo Nikolić i dodao da se sporan član nije smatrao hitnim pošto od njegovog donošenja niko nije osuđen niti se vodio sudski postupak.
"Moramo da vodimo računa o pretpostavci nevinosti, jer komentarisanje sudskih postupaka pre pravosnažnosti presude može da dovede do
kršenja pretpostavke nevinosti i ugrožavanja nezavisnosti suda", istakao je državni sekretar Nikolić.
Suprotno mišljenju državnog sekretara, advokat Zdenko Tomanović ocenio je da su načela pretpostavke nevinosti i poštovanje nezavisnosti suda samo "izgovori" za to što nije ukinut sporni član Krivičnog zakona.
"Ovaj član ne sme da opstane, jer je on političko sprečavanje kritike suda. Sud je javna institucija i potpuno je legitimno da se kritikuje", rekao je Tomanović i dodao da je predlagač zakona mogao bolje da zaštiti i definiše načela pretpostavke nevinosti i nezavisnosti suda.
Izbacivanje krivičnog dela klevete i uvrede iz Krivičnog zakona takođe je tema o kojoj raspravlja radna grupa Ministarstva pravde, ali prema rečima sekretara Nikolića, ona će i dalje biti u Krivičnom zakonu.
"Kada je u pitanju kleveta i uvreda, uvodimo nov teremin da će novinar biti oslobođen od optužbe ukoliko je poštovao načelo novinarske dužne pažnje iz Zakona o informisanju", rekao je Nikolić i dodao da nijedna zemlja Zapadne Evrope nije dekriminalizovala klevetu.
Tomanović je kazao da je novi termin veliki korak napred, pošto novinar ne prolazi kroz krivičnu evidenciju, ali da nema nikakvog razloga da se kleveta ne dekriminalizuje.
"Naša društvena stvarnost ne daje za pravo da kleveta bude krivično delo, a i njenim ukidanjem sprečili bi dvostruko kžznjavanje, ne bi se vodili isti procesi i parnično i krivično", objasnio je Tomanović.
Sudija i predstavnica Društva sudija Dragana Boljević rekla je da se još nisu stvorili uslovi za dekriminalizaciju klevete.
"Ja bih analizirala zašto to niko nije uradio od zapadnih zemalja, posebno zato što do autocenzure može da dođe i vođenjem parničnog postupka, a ne samo krivičnog", rekla je Boljevićeva.
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija saopštila je da je nezadovoljna radnim tekstom izmena i dopuna Krivičnog zakonika, koje je pripremila radna grupa Ministarstva pravde i državne uprave, jer se u njemu, kako navodi, odustaje od dugo najavljivane "dekriminalizacije" klevete i uvrede.
"U više navrata ukazivali smo da je dekriminalizacija neophodan prvi korak u smeru jačanja slobode izražavanja u društvu. Mogućnost krivičnog progona novinara za klevetu i uvredu deluje destimulišuće na slobodu izražavanja i predstavlja jedan od generatora autocenzure u srpskim medijima", naveo je ANEM.
ANEM je uputio Ministarstvu pravde i državne uprave svoje predloge za izmenu radnog teksta i to tako što bi se dekriminalizovale kleveta i uvreda i što se ne bi brisao teži oblik krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti, kojim se, između ostalog, posebno štite i novinari od pretnji kojima bi bili izloženi u vezi sa svojim novinarskim radom.
"Da sve bude još gore, radna grupa Ministarstva pravde i državne uprave predlaže i brisanje člana 138. stav 3. Krivičnog zakonika, kojim su propisane strože kazne za pretnje novinarima, u slučajevima kada su oni tim pretnjama izloženi zbog posla kojim se bave", navodi ANEM i podseća da su u praksi nasilnicima koji prete novinarima, i kada su bili osuđivani, izricane kazne na granici zakonskog minimuma ili i ispod njega.
Izmenom koju predlaže radna grupa Ministarstva pravde i državne uprave, zakonski minimum kazne za pretnje novinaru upućene u vezi sa poslom kojim se bavi biće četvorostruko niži, upozorio je ANEM.
"Odustajanje Ministarstva pravde, odnosno Radne grupe koju je to ministarstvo formiralo, od dekriminalizacije klevete i uvrede, kao i četvorostruko snižavanje minimalne zaprećene kazne za pretnje novinarima, šalje poruku da nova vlast nije zainteresovana za unapređenje sigurnosti i zaštitu medijskih profesionalaca i da može delovati podsticajno na one koji veruju da se istina od javnosti u Srbiji može skrivati tako što će se pretiti novinarima", piše u saopštenju.
ANEM posebno ukazuje na to da su se polovična rešenja, kao što je bilo ukidanje zatvorske kazne za klevetu i uvredu u izmenama Krivičnog zakonika iz 2005. godine, pokazala kao neadekvatna i nedovoljna.
"Slučaj Lasla Šaša potvrdio je strahove novinara u Srbiji da zatvor i dalje ostaje realna opasnost za izgovorenu ili napisanu kritiku. Pravo novinara da kritikuje negativne pojave u društvu i da zbog toga ne završi u zatvoru ne sme više nikada da zavisi od akta milosti bilo kog pojedinca, pa makar taj pojedinac bio i predsednik Republike", piše u saopštenju ANEM-a.
Izvor:
B92.net