- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Davorin Jenko
Davorin Jenko rođen je u Davorju. Bio je samouk. Studirao je prava u Beču gde je vodio Hor slovenskog pevačkog društva. Na Stankovićevu preporuku dolazi u Pančevo gde preuzima rad u pevačkom društvu da bi zatim delatnost nastavio u Beogradu, gde sa prekidima radi kao dirigent. Kompoziciju je usavršio u Pragu. Za razvoj srpske muzike naročito je značajna njegova dirigentska organizatorska i kompozitorska aktivnost u Narodnom pozorištu u Beogradu. Godine 1910. odlazi u Ljubljanu.
Kao kompozitor Jenko je dao značajan doprinos u razvoju komada s pevanjem. Njegova “Vračara” smatra se prvom srpskom operetom, a njegov najuspeliji komad je “Pribislav i Božana”. Jenko utemeljuje i srpsku simfonijsku muziku svojim uvertirama: Kosovo, Milan, Srpkinja i Aleksandar. Komponovao je brojne horove, crkvene kompozicije, plesove, fantazije i koračnice. Autor je srpske himne „Bože pravde“. Komponovao ju je na stihove Jovana Đorđevića 1872. godine. Pesma je bila finalni deo pozorišnog komada “Markova sablja”. Komad je naručen za proslavu punoletstva kneza Milana Obrenovića i izveden je 10. Avgusta u Narodnom pozorištu u Beogradu. Uz izmene prvobitnog teksta, “Bože Pravde” je bila himna Kraljevine Srbije i pevana je na proglašenju 22. februara 1822. Od 1909. godine posle smene dinastija, „Bože Pravde“ opet postaje himna, potpisom kralja Petra Karađorđevića.
Izvor: Muzička centrala
Davorin Jenko rođen je u Davorju. Bio je samouk. Studirao je prava u Beču gde je vodio Hor slovenskog pevačkog društva. Na Stankovićevu preporuku dolazi u Pančevo gde preuzima rad u pevačkom društvu da bi zatim delatnost nastavio u Beogradu, gde sa prekidima radi kao dirigent. Kompoziciju je usavršio u Pragu. Za razvoj srpske muzike naročito je značajna njegova dirigentska organizatorska i kompozitorska aktivnost u Narodnom pozorištu u Beogradu. Godine 1910. odlazi u Ljubljanu.
Kao kompozitor Jenko je dao značajan doprinos u razvoju komada s pevanjem. Njegova “Vračara” smatra se prvom srpskom operetom, a njegov najuspeliji komad je “Pribislav i Božana”. Jenko utemeljuje i srpsku simfonijsku muziku svojim uvertirama: Kosovo, Milan, Srpkinja i Aleksandar. Komponovao je brojne horove, crkvene kompozicije, plesove, fantazije i koračnice. Autor je srpske himne „Bože pravde“. Komponovao ju je na stihove Jovana Đorđevića 1872. godine. Pesma je bila finalni deo pozorišnog komada “Markova sablja”. Komad je naručen za proslavu punoletstva kneza Milana Obrenovića i izveden je 10. Avgusta u Narodnom pozorištu u Beogradu. Uz izmene prvobitnog teksta, “Bože Pravde” je bila himna Kraljevine Srbije i pevana je na proglašenju 22. februara 1822. Od 1909. godine posle smene dinastija, „Bože Pravde“ opet postaje himna, potpisom kralja Petra Karađorđevića.
Izvor: Muzička centrala
Poslednja izmena od urednika: