Zbog svedočenja o zločinima nad Srbima u Dvoru na Uni
Danska tuži svog vojnika
Izvor: Blic Nikola Šević Bojana Stamenković | 29. 04. 2011. - 00:02h
19:13h
BEOGRAD - Kako „Blic” nezvanično saznaje, Vojni sud Danske, sa sedištem u Kopenhagenu, sprema tužbu protiv Jana Velendorfa, danskog vojnika koji je prvi progovorio o zločinu i ubistvu 12 srpskih civila u Osnovnoj školi u Dvoru na Uni 8. avgusta 1995. godine. Sud smatra da je danski vojnik koji je bio u sastavu „plavih šlemova” Ujedinjenih nacija koji su se u vreme ubistva civila nalazili oko škole odao vojnu i državnu tajnu i zbog toga će biti procesuiran.
Sa Janom Velendorfom „Blic” je juče pokušao da stupi u kontakt, ali se na broj telefona niko nije javljao. Mira Pavlović iz Zavoda za izbeglice u glavnom gradu Danske kaže da je Velendorf pomalo uplašen jer je takođe čuo da Srbija sprema optužnicu pred Haškim tribunalom protiv Danskog bataljona koji je u vreme masakra bio oko škole.
– Danske vlasti ne preduzimaju ništa i za sada ne nameravaju da pokrenu bilo kakvu istragu oko odgovornosti za zločin u Dvoru. Major Jorn Jensen se juče pojavio u tužilaštvu kako bi demantovao izjavu Velendorfa. On je ovdašnjim novinarima izjavio da ne zna ništa o masakru na Dvoru, dok je drugi glavnokomandujući komandant Jorgen Kold rekao da posle 16 godina ne želi da priča o tome ko je šta mogao, a nije učinio. On je još i dodao da su danski vojnici dobili naređenje da intervenišu samo ukoliko neko puca na njih – priča Mira Pavlović.
Jedna od poslednjih osoba koja je pobegla iz škole u Dvoru pre nego što je pobijeno 12 civila bila je i Ljubica Janjanin (63) koja je pre rata živela u Petrinji, gradiću udaljenom nekoliko kilometara od mesta masakra.
– U noći kada je krenula „Oluja” autobus sa nas pedesetak krenuo je iz Petrinje ka Dvoru. Prevoz je organizovala Bolnica „Dr Radovan Maljković”. To su mahom bili bolesni i stari ljudi. Dok smo se kretali ka Dvoru u autobusu je vladala mrtva tišina, samo su se čuli tihi jauci starijih. Pored mene je sedela bakica kojoj je jedna noga bila amputirana, i tek sam sada saznala da je reč o Terezi Ružjak, Hrvatici. I ona je kasnije ubijena – plačnim glasom priča Ljubica.
– Smestili smo se u hladne učionice te škole i noć proveli na klupama. U blizini su bili danski vojnici i računali smo da će nas zaštititi. Bili su hladni i nisu uopšte razgovarali s nama. Sledeće noći oni koji su imali snage i koga da ih poveze krenuli su dalje u Bosnu. Kada sam napuštala školu, okrenula sam se i u jednoj prostoriji videla sve ove ljude koji su kasnije pobijeni. Sedeli su nemoćno i ćutali – objašnjava Ljubica.
Glavnokomadujući u sektoru Sever koji je obuhvatao Baniju i Kordun, a na čijoj se teritoriji nalazi Dvor bio je hrvatski general pukovnik Petar Stipetić.
On je komandovanje preuzeo dan posle početka „Oluje”. Sedmog avgusta, treći dan od početka akcije „Oluja” Hrvatska vojska se nalazila u Kostajnici, kada je dobila zadatak da produži napad ka Dvoru na Uni i spoji se sa snagama Armije BiH.
Savo Štrbac iz nevladine organizacije „Veritas” kaže da je Haški tribunal vodio istragu samo za sektor Jug, gde su glavnokomadujući bili Gotovina i Markač, ali da na Severu nije uradio ništa.
– Ni u Hrvatskoj, Srbiji ili BiH niko nije vodio istragu o ovom zločinu. Sada su svi ostali zabezeknuti kada su otkrivena nova saznanja. Sadašnja istraga koja se kod nas priprema je u fazi pretkrivičnog postupka protiv nepoznatih počinilaca.
Tužilaštvo sad prikuplja izjave od ljudi koji su preživeli napade na potezu Žirovac–Dvor kad je u izbegličkoj koloni ubijeno oko 200 ljudi. Naša organizacija nema svedoke ubistva, ali postoje ljudi koji su zajedno s ubijenim civilima autobusom dovezeni u školu u Dvoru – objašnjava Štrbac, i dodaje da ne postoje imena svih civila koji su pobijeni jer niko nema precizne podatke o tome.
– Neke humanitarne organizacije su delovale u to vreme na području Hrvatske i, kako sam čuo, oni imaju određene spiskove ljudi na kojima bi mogle biti i sve žrtve u Dvoru – kaže Štrbac.
Danska neće tužiti vojnika?
Izgleda da Jan Velendorf neće biti tužen na vojnom sudu zbog odavanja državne i vojne tajne. Novinar Kasper Vedsmand, koji je prvi razotkrio priču o ubistvu srpskih civila, rekao je za hrvatske medije da, prema njegovim saznanjima, Danska ipak neće tužiti vojnika.
"Kontaktirao sam pres službu danske vojske i rečeno mi je da je, što se njih tiče, ovaj slučaj zatvoren", rekao je Vedsmand.
On je dodao da je juče razgovarao sa Velendorfom. "Razgovarao sam s njim i moram reći da je mirniji nego ikad. Jednostavno mu je drago što je priča, napokon, nakon 16 godina izašla u javnost", rekao je Vedsmand.
Plaše se srpske tužbe
Jan Velendorf
Kasper Vendsmand, novinar danskog lista BT koji je prvi objavio Velendorfovo svedočenje, kaže da mediji u Danskoj najviše izveštavaju o tome šta se po ovom pitanju dešava u Srbiji i Hrvatskoj.
– Ovde su mediji ali i javnost veoma zainteresovani šta će preduzeti nadležni u Srbiji, u smislu da li će pokrenuti istragu protiv danskih vojnika. Kada je u pitanju istraga u samoj Danskoj, neki danski političari traže istragu i odgovornost, ali ne vojnika, već nadređenih generala. Naša ministarka spoljnih poslova mora da odluči da li će istrage uopšte biti. Ona je rekla da je u pitanju stravičan slučaj, ali da se to dogodilo pre 16 godina i da se mnogo toga od tada promenilo. Kako je dodala, vojnici u toj situaciji nisu mogli ništa da urade, jer nisu smeli da deluju i zaustave zločin. Ona će za nedelju dana u danskom parlamentu odgovarati na pitanja poslanika i do tada će se znati da li će istraga biti pokrenuta – napominje Vendsmand.
Glavnokomandujući general-pukovnik na Baniji Petar Stipetić (74) rođen je u Ogulinu. U bivšoj Jugoslovenskoj narodnoj armiji obavljao je sve dužnosti, od komandira voda do komandanta odbrane grada Zagreba. Na poziv predsednika Hrvatske Franje Tuđmana u septembru 1991. godine, sa dužnosti operativca Pete vojne oblasti dolazi u Hrvatsku vojsku, gde je raspoređen na dužnost zamenika načelnika Glavnog štaba. U julu 1992. odlazi na dužnost komandanta zbornog područja Osijek i slavonskog bojišta, a u decembru iste godine postavljen je za komandanta komandnog područja Zagreb. General-pukovnik postao je 19. maja 1995. godine, a četiri godine kasnije imenovan je za pomoćnika načelnika Glavnog štaba oružanih snaga Republike Hrvatske za kopnenu vojsku.
Danska tuži svog vojnika
Izvor: Blic Nikola Šević Bojana Stamenković | 29. 04. 2011. - 00:02h
BEOGRAD - Kako „Blic” nezvanično saznaje, Vojni sud Danske, sa sedištem u Kopenhagenu, sprema tužbu protiv Jana Velendorfa, danskog vojnika koji je prvi progovorio o zločinu i ubistvu 12 srpskih civila u Osnovnoj školi u Dvoru na Uni 8. avgusta 1995. godine. Sud smatra da je danski vojnik koji je bio u sastavu „plavih šlemova” Ujedinjenih nacija koji su se u vreme ubistva civila nalazili oko škole odao vojnu i državnu tajnu i zbog toga će biti procesuiran.
Zločine po Baniji izvodile su hrvatske snage u sadejstvu s Armijom BiH
Sa Janom Velendorfom „Blic” je juče pokušao da stupi u kontakt, ali se na broj telefona niko nije javljao. Mira Pavlović iz Zavoda za izbeglice u glavnom gradu Danske kaže da je Velendorf pomalo uplašen jer je takođe čuo da Srbija sprema optužnicu pred Haškim tribunalom protiv Danskog bataljona koji je u vreme masakra bio oko škole.
– Danske vlasti ne preduzimaju ništa i za sada ne nameravaju da pokrenu bilo kakvu istragu oko odgovornosti za zločin u Dvoru. Major Jorn Jensen se juče pojavio u tužilaštvu kako bi demantovao izjavu Velendorfa. On je ovdašnjim novinarima izjavio da ne zna ništa o masakru na Dvoru, dok je drugi glavnokomandujući komandant Jorgen Kold rekao da posle 16 godina ne želi da priča o tome ko je šta mogao, a nije učinio. On je još i dodao da su danski vojnici dobili naređenje da intervenišu samo ukoliko neko puca na njih – priča Mira Pavlović.
Jedna od poslednjih osoba koja je pobegla iz škole u Dvoru pre nego što je pobijeno 12 civila bila je i Ljubica Janjanin (63) koja je pre rata živela u Petrinji, gradiću udaljenom nekoliko kilometara od mesta masakra.
– U noći kada je krenula „Oluja” autobus sa nas pedesetak krenuo je iz Petrinje ka Dvoru. Prevoz je organizovala Bolnica „Dr Radovan Maljković”. To su mahom bili bolesni i stari ljudi. Dok smo se kretali ka Dvoru u autobusu je vladala mrtva tišina, samo su se čuli tihi jauci starijih. Pored mene je sedela bakica kojoj je jedna noga bila amputirana, i tek sam sada saznala da je reč o Terezi Ružjak, Hrvatici. I ona je kasnije ubijena – plačnim glasom priča Ljubica.
– Smestili smo se u hladne učionice te škole i noć proveli na klupama. U blizini su bili danski vojnici i računali smo da će nas zaštititi. Bili su hladni i nisu uopšte razgovarali s nama. Sledeće noći oni koji su imali snage i koga da ih poveze krenuli su dalje u Bosnu. Kada sam napuštala školu, okrenula sam se i u jednoj prostoriji videla sve ove ljude koji su kasnije pobijeni. Sedeli su nemoćno i ćutali – objašnjava Ljubica.
Glavnokomadujući u sektoru Sever koji je obuhvatao Baniju i Kordun, a na čijoj se teritoriji nalazi Dvor bio je hrvatski general pukovnik Petar Stipetić.
On je komandovanje preuzeo dan posle početka „Oluje”. Sedmog avgusta, treći dan od početka akcije „Oluja” Hrvatska vojska se nalazila u Kostajnici, kada je dobila zadatak da produži napad ka Dvoru na Uni i spoji se sa snagama Armije BiH.
Savo Štrbac iz nevladine organizacije „Veritas” kaže da je Haški tribunal vodio istragu samo za sektor Jug, gde su glavnokomadujući bili Gotovina i Markač, ali da na Severu nije uradio ništa.
– Ni u Hrvatskoj, Srbiji ili BiH niko nije vodio istragu o ovom zločinu. Sada su svi ostali zabezeknuti kada su otkrivena nova saznanja. Sadašnja istraga koja se kod nas priprema je u fazi pretkrivičnog postupka protiv nepoznatih počinilaca.
Tužilaštvo sad prikuplja izjave od ljudi koji su preživeli napade na potezu Žirovac–Dvor kad je u izbegličkoj koloni ubijeno oko 200 ljudi. Naša organizacija nema svedoke ubistva, ali postoje ljudi koji su zajedno s ubijenim civilima autobusom dovezeni u školu u Dvoru – objašnjava Štrbac, i dodaje da ne postoje imena svih civila koji su pobijeni jer niko nema precizne podatke o tome.
– Neke humanitarne organizacije su delovale u to vreme na području Hrvatske i, kako sam čuo, oni imaju određene spiskove ljudi na kojima bi mogle biti i sve žrtve u Dvoru – kaže Štrbac.
Danska neće tužiti vojnika?
Izgleda da Jan Velendorf neće biti tužen na vojnom sudu zbog odavanja državne i vojne tajne. Novinar Kasper Vedsmand, koji je prvi razotkrio priču o ubistvu srpskih civila, rekao je za hrvatske medije da, prema njegovim saznanjima, Danska ipak neće tužiti vojnika.
"Kontaktirao sam pres službu danske vojske i rečeno mi je da je, što se njih tiče, ovaj slučaj zatvoren", rekao je Vedsmand.
On je dodao da je juče razgovarao sa Velendorfom. "Razgovarao sam s njim i moram reći da je mirniji nego ikad. Jednostavno mu je drago što je priča, napokon, nakon 16 godina izašla u javnost", rekao je Vedsmand.
Plaše se srpske tužbe
Jan Velendorf
Kasper Vendsmand, novinar danskog lista BT koji je prvi objavio Velendorfovo svedočenje, kaže da mediji u Danskoj najviše izveštavaju o tome šta se po ovom pitanju dešava u Srbiji i Hrvatskoj.
– Ovde su mediji ali i javnost veoma zainteresovani šta će preduzeti nadležni u Srbiji, u smislu da li će pokrenuti istragu protiv danskih vojnika. Kada je u pitanju istraga u samoj Danskoj, neki danski političari traže istragu i odgovornost, ali ne vojnika, već nadređenih generala. Naša ministarka spoljnih poslova mora da odluči da li će istrage uopšte biti. Ona je rekla da je u pitanju stravičan slučaj, ali da se to dogodilo pre 16 godina i da se mnogo toga od tada promenilo. Kako je dodala, vojnici u toj situaciji nisu mogli ništa da urade, jer nisu smeli da deluju i zaustave zločin. Ona će za nedelju dana u danskom parlamentu odgovarati na pitanja poslanika i do tada će se znati da li će istraga biti pokrenuta – napominje Vendsmand.
Komandovao general Stipetić
Glavnokomandujući general-pukovnik na Baniji Petar Stipetić (74) rođen je u Ogulinu. U bivšoj Jugoslovenskoj narodnoj armiji obavljao je sve dužnosti, od komandira voda do komandanta odbrane grada Zagreba. Na poziv predsednika Hrvatske Franje Tuđmana u septembru 1991. godine, sa dužnosti operativca Pete vojne oblasti dolazi u Hrvatsku vojsku, gde je raspoređen na dužnost zamenika načelnika Glavnog štaba. U julu 1992. odlazi na dužnost komandanta zbornog područja Osijek i slavonskog bojišta, a u decembru iste godine postavljen je za komandanta komandnog područja Zagreb. General-pukovnik postao je 19. maja 1995. godine, a četiri godine kasnije imenovan je za pomoćnika načelnika Glavnog štaba oružanih snaga Republike Hrvatske za kopnenu vojsku.
Komandno područje Zagreb
- Glavni smerovi delovanja snaga: Sisak - Petrinja - Glina - Sunja - Kostajnica
- Komandant od 5. avgusta snagama na Banovini – general-pukovnik Petar Stipetić
- Načelnik štaba - brigadir Damir Goršeta
- Druga gardijska brigada „Gromovi” - brigadni general Zvonko Peternel
- 57. brigada Marijan Celjak (Sisak) - brigadir Matija Pavlović
- 101. brigada (Zagreb - Susedgrad) - štabni brigadir Joso Petrašević
- 102. brigada (Zagreb - Novi Zagreb) - pukovnik Ivan Bionda
- 145. brigada (Zagreb - Dubrava) - pukovnik Bruno Čavić
- 148. brigada (Zagreb - Trnje) - pukovnik Veljko Vičević
- 149. brigada (Zagreb - Trešnjevka) - pukovnik Ivan Majer
- 151. brigada (Samobor) - brigadir Josip Mahović
- 153. brigada (Velika Gorica) - pukovnik Dražen Bartolec
- 17. domobranska pukovnija (Sunja - Dvor na Uni) - pukovnik Želko Krapljan
- 67. bataljon Vojne policije (Zagreb) - pukovnik Nikica Oštrina
- 202. top. brig. PZO (Zagreb) - pukovnik Ivica Kancir