Danica Popović: Polako opada moć tajkuna
Izvor: Blic Branislav Krivokapić | 14. 11. 2010. - 00:02h | Foto: O. Bunić |
Slučaj „Salford“ jasno pokazuje da moć tajkuna bledi, čim se naše „nezavisno“ sudstvo osmelilo da donese ovakvu presudu. Izgleda da za ovakav razvoj događaja dosta možemo da zahvalimo svetskoj ekonomskoj krizi koja je domaće tajkune bacila u velike finansijske nevolje pa im je, očito, ponestalo novca za „podržavanje demokratskih procesa“, kako se lepo izrazio jedan tajkun.
Najveće plate imaju najveći gubitaši
A kad ne „podržavaš demokratiju“ - može da te zadesi i sudska presuda o zloupotrebi monopolskog položaja, kaže za „Blic“ Danica Popović, profesor Ekonomskog fakulteta.
I ministar poljoprivrede je izjavio da odluka Ustavnog suda o „Salfordu“ potvrđuje da je „država jača od monopolista“.
- Ali je veoma cinično da ministar Dragin, koji je praktično otac jednog novog monopola u Srbiji - u pitanju su mineralna đubriva, sada narodu poručuje da je država jača od monopolista. Pa jeste jača, naravno, kad ih je sama i stvorila, kao što je jasno kao dan i to da je s njima mogla da se obračuna u svakom trenutku. Kako? Slobodnim uvozom, na primer, ili ukidanjem propisa koji sputavaju konkurenciju, za šta vladi koja to hoće da uradi nije potrebno više od nedelju dana.
Kako gledate na apel predsednika Tadića bogatim biznismenima da se ugledaju na Bila Gejtsa.
- Poziv tajkunima da poklanjaju novac zaista je jedan od većih predsednikovih hitaca u prazno. Mislim da svaki čovek koji nije pod istragom - kao što ovi ljudi nisu - ima neotuđivo pravo da sa svojim novcem radi ono što misli da je najbolje. Sve drugo je politički pritisak i diktatura svoje vrste i ne znam koje je to demokratsko društvo gde predsednik određuje bilo kome - kako da troši svoje pare. Ali, ako je to bila samo politička izjava kojom se htelo reći - našoj ljubavi je kraj, onda je to sjajna vest! Ništa bolje se Srbiji nije bi moglo desiti od raskida veze politike i tajkuna, samo je to moralo da se obznani bez atakovanja na osnovna ljudska (ekonomska) prava.
Na predsednikom poziv najkonkretnije je reagovao Milan Beko, odrekavši se miliona koji ionako nisu njegovi. A država je takav dil oberučke prihvatila.
- Ali to jesu njegovi milioni, kako da nisu, ako smo iole pravna država! Priča o „pravoj vrednosti akcija“, po kojoj je trebalo prodati Luku Beograd, stvarno je smešna, a bogami i štetna jer prava vrednost bilo koje akcije može biti samo ona pre nego što se zemljište „isknjiži“ iz poslovnih knjiga preduzeća - a takva praksa je ostala još iz doba dok smo imali društvenu svojinu i dok su te stvari bile potpuno nebitne. E sad, pitanje je da li bi iko pristao da kupi Luku (koja nema perspektivu) bez zemljišta (zbog kog je verovatno i kupljena), ali je apsurdno optužiti kupca za nesposobnost prodavca! Sada je donet zakon po kome se to pitanje konačno stavlja na dnevni red i gde se lepo kaže da privatna firma ako želi može da kupi zemljište na kom su locirani njeni pogoni. Samo je problem što je formula za izračunavanje cene tako nebulozna da ni bog ne ume da je sračuna, a dotle ljudima svi poslovi - stoje! Stoga je Bekova ponuda o podeli zarade sa državom izgleda bila jedini način da mu posao uopšte profunkcioniše. Ako je tako, a izgleda da jeste, onda ove milione koje je ponudio da podeli sa državom možemo smatrati njegovom novom „podrškom demokratskim procesima“ od koje je, kako je sam izjavio u štampi, svojevremeno odustao. Ali, ne ide…
Scenario zbivanja u javnim preduzećima kao da je pisao Duško Kovačević. Eto, imamo najjeftiniju struju u Evropi, a čistačica u EPS-u prima više od prosečne plate u privredi.
- U Srbiji najveće plate imaju najveći gubitaši. A to je sve posledica toga što ova preduzeća nisu privatizovana jer nema tog privatnog vlasnika koji bi čistačicu toliko plaćao. E sad, iako može da mi bude žao čistačica, ogromna prednost takvog poteza bi bila što bi se smanjili troškovi, a bogami i cena koju svi plaćamo? Dokle god su ove firme u rukama države, usluge će biti loše i skupe, veliki deo para odlaziće na javne nabavke na kojima će pobeđivati partijski favoriti, a direktor će se menjati svaki put kad neko drugi pobedi na izborima. Zašto se narodu sviđa da te firme ostanu državne, nikad mi neće biti jasno.
Delić „Telekoma“ će kanuti i penzionerima
Kako ste doživeli sporazum Vlade i sindikata o penzionom zakonu? Imaju li penzioneri čemu da se raduju?
- Srbija je zemlja sve starijih ljudi, broj penzionera se skoro izjednačio sa brojem zaposlenih iz čijih zarada jednostavno ne može da se izdvoji dovoljno za popunjavanje penzionog fonda. I zato država mora sve više tu da učestvuje. Stvarno ne može očekivati da će penzije rasti, jer - nema odakle: niti će plate rasti, niti država ima gde više da se zaduži! Ali je sasvim moguće da pred izbore (opet) prodamo „Telekom“ pa da se i penzioneri obraduju, pošto će jedan deo sigurno „kanuti“ i njima. Tako da neke male radosti još može biti!
Izvor: Blic Branislav Krivokapić | 14. 11. 2010. - 00:02h | Foto: O. Bunić |
Slučaj „Salford“ jasno pokazuje da moć tajkuna bledi, čim se naše „nezavisno“ sudstvo osmelilo da donese ovakvu presudu. Izgleda da za ovakav razvoj događaja dosta možemo da zahvalimo svetskoj ekonomskoj krizi koja je domaće tajkune bacila u velike finansijske nevolje pa im je, očito, ponestalo novca za „podržavanje demokratskih procesa“, kako se lepo izrazio jedan tajkun.
Najveće plate imaju najveći gubitaši
A kad ne „podržavaš demokratiju“ - može da te zadesi i sudska presuda o zloupotrebi monopolskog položaja, kaže za „Blic“ Danica Popović, profesor Ekonomskog fakulteta.
I ministar poljoprivrede je izjavio da odluka Ustavnog suda o „Salfordu“ potvrđuje da je „država jača od monopolista“.
- Ali je veoma cinično da ministar Dragin, koji je praktično otac jednog novog monopola u Srbiji - u pitanju su mineralna đubriva, sada narodu poručuje da je država jača od monopolista. Pa jeste jača, naravno, kad ih je sama i stvorila, kao što je jasno kao dan i to da je s njima mogla da se obračuna u svakom trenutku. Kako? Slobodnim uvozom, na primer, ili ukidanjem propisa koji sputavaju konkurenciju, za šta vladi koja to hoće da uradi nije potrebno više od nedelju dana.
Kako gledate na apel predsednika Tadića bogatim biznismenima da se ugledaju na Bila Gejtsa.
- Poziv tajkunima da poklanjaju novac zaista je jedan od većih predsednikovih hitaca u prazno. Mislim da svaki čovek koji nije pod istragom - kao što ovi ljudi nisu - ima neotuđivo pravo da sa svojim novcem radi ono što misli da je najbolje. Sve drugo je politički pritisak i diktatura svoje vrste i ne znam koje je to demokratsko društvo gde predsednik određuje bilo kome - kako da troši svoje pare. Ali, ako je to bila samo politička izjava kojom se htelo reći - našoj ljubavi je kraj, onda je to sjajna vest! Ništa bolje se Srbiji nije bi moglo desiti od raskida veze politike i tajkuna, samo je to moralo da se obznani bez atakovanja na osnovna ljudska (ekonomska) prava.
Na predsednikom poziv najkonkretnije je reagovao Milan Beko, odrekavši se miliona koji ionako nisu njegovi. A država je takav dil oberučke prihvatila.
- Ali to jesu njegovi milioni, kako da nisu, ako smo iole pravna država! Priča o „pravoj vrednosti akcija“, po kojoj je trebalo prodati Luku Beograd, stvarno je smešna, a bogami i štetna jer prava vrednost bilo koje akcije može biti samo ona pre nego što se zemljište „isknjiži“ iz poslovnih knjiga preduzeća - a takva praksa je ostala još iz doba dok smo imali društvenu svojinu i dok su te stvari bile potpuno nebitne. E sad, pitanje je da li bi iko pristao da kupi Luku (koja nema perspektivu) bez zemljišta (zbog kog je verovatno i kupljena), ali je apsurdno optužiti kupca za nesposobnost prodavca! Sada je donet zakon po kome se to pitanje konačno stavlja na dnevni red i gde se lepo kaže da privatna firma ako želi može da kupi zemljište na kom su locirani njeni pogoni. Samo je problem što je formula za izračunavanje cene tako nebulozna da ni bog ne ume da je sračuna, a dotle ljudima svi poslovi - stoje! Stoga je Bekova ponuda o podeli zarade sa državom izgleda bila jedini način da mu posao uopšte profunkcioniše. Ako je tako, a izgleda da jeste, onda ove milione koje je ponudio da podeli sa državom možemo smatrati njegovom novom „podrškom demokratskim procesima“ od koje je, kako je sam izjavio u štampi, svojevremeno odustao. Ali, ne ide…
Scenario zbivanja u javnim preduzećima kao da je pisao Duško Kovačević. Eto, imamo najjeftiniju struju u Evropi, a čistačica u EPS-u prima više od prosečne plate u privredi.
- U Srbiji najveće plate imaju najveći gubitaši. A to je sve posledica toga što ova preduzeća nisu privatizovana jer nema tog privatnog vlasnika koji bi čistačicu toliko plaćao. E sad, iako može da mi bude žao čistačica, ogromna prednost takvog poteza bi bila što bi se smanjili troškovi, a bogami i cena koju svi plaćamo? Dokle god su ove firme u rukama države, usluge će biti loše i skupe, veliki deo para odlaziće na javne nabavke na kojima će pobeđivati partijski favoriti, a direktor će se menjati svaki put kad neko drugi pobedi na izborima. Zašto se narodu sviđa da te firme ostanu državne, nikad mi neće biti jasno.
Delić „Telekoma“ će kanuti i penzionerima
Kako ste doživeli sporazum Vlade i sindikata o penzionom zakonu? Imaju li penzioneri čemu da se raduju?
- Srbija je zemlja sve starijih ljudi, broj penzionera se skoro izjednačio sa brojem zaposlenih iz čijih zarada jednostavno ne može da se izdvoji dovoljno za popunjavanje penzionog fonda. I zato država mora sve više tu da učestvuje. Stvarno ne može očekivati da će penzije rasti, jer - nema odakle: niti će plate rasti, niti država ima gde više da se zaduži! Ali je sasvim moguće da pred izbore (opet) prodamo „Telekom“ pa da se i penzioneri obraduju, pošto će jedan deo sigurno „kanuti“ i njima. Tako da neke male radosti još može biti!