- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Veliki Petak
Nikada i ni u koje vreme istorije roda ljudskog niko nije stradao nevinije, nepravednije i dublje nego Gospod nas Isus Hristos. U kratkom vremenu, u toku nekoliko sati odigrala se pred ocima covecanstva jedna tragedija od univerzalnog znacaja u kojoj se javlja pred nama covecija slabost u svim oblicima i djavolska zloba puna zahvalnosti, vredjanja i ponizavanja, tjelesnog i dusevnog straha i bola. I sva ova tragedija dostize vrhunac u najsramotnijoj smrti, u raspecu na Krstu Onoga koji je dosao da spase i uputi na pravi put ogrehovljeni i pali rod ljudski. To je bilo najvece i najsramnije delo ljudi na zemlji, osuditi Gospoda i Boga svog, Onoga koji sve "bolesti nase nosi sa sobom, i cijom ranom mi se isceljujemo" (Isa. 53,14). Narod neznabozacki i vladari jevrejski se ujedinjuju protiv onoga koji je dosao da ih ucini blazenim. Njegovi ucenici ga napustaju, Petar ga se odrice; Juda ga izdaje, a pobesneli narod mu se ruga i uzvikuje: "Raspni ga, raspni"! A Hristos se u tom teskom trenutku moli za narod svoj Gospodu Bogu Ocu svome i smireno kaze: "Oce, oprosti im, jer ne znaju sta cine" (Luk.23,24). Moli se Hristos u mukama svojim za sve one kojima je dosao, za narod svoj, za ljubav svoju. Preklinje Oca Nebeskog Stvoritelja Vaseljene da ima milosti prema onima koji razapinju Sina Njegovog, i protive se volji Onoga koji voli coveka.
Sunce se pomraci i zemlja zadrhta od straha zbog zlocina koji se na njoj izvrsi. Preplaseni narod koji samo dan prije govorase: "Krv Njegova na nas i na decu nasu", bezi bezobzirno sa Golgote, da ne bude svedok daljih izliva gnjeva nebeskog. Bjezeci od mesta zlocina, video je narod, Krst Hristov cak i kada mu je bio ledjima okrenut, i kada je daleko od njega, stalno mu je izlazio pred oci i u snu i na javi. Samo je mati Hristova Marija sa apostolom Jovanom ostala pod Krstom gorko ridajuci za sinom svojim i Gospodom nasim.
O kakvog li bezumlja narodnog, o kakvog li bestidnog cina, o kakve li zalosti i tuge neprebolne. O kako stravican bese onaj dan Veliki Petak, ako se on uopste moze nazvati dan a ne noc bez svetlosti i sa neba i sa zemlje.
Ovo je dan sveljudskog pokajanja; dan kada je svako pricanje suvisno; dan kada plac treba da se cuje iz dubine duse celog covecanstva, i da nas vodi ka izmirenju sa bozanskom zrtvom Hristovom. O, kako bi to bilo divno kada bi se ceo Pravoslavni rod pokajao. Kako bi onda zasijalo Pravoslavlje u svom svetom sjaju, i kako bi tek onda zasvetlilo lice nasega naroda! Ali, da bi se sav narod pokajao, potrebno je da se svaka pojedina dusa pokaje. Vinograd je orezan tek kada je svaka loza orezana, a vocnjak je okalemljen tek kada je svaka vocka okalemljena. Tako ce se i narod preporoditi, kada se svaka dusa preporodi. A pocetak preporodjaja jeste pokajanje. Samo pravednici i pokajnici mogu se istinski radovati svetlom Vaskrsenju Gospoda. Samo oni mogu videti slavu koja ih ceka kao decu Bozju, kao sinove i kceri Cara Nebeskog. I sva stradanja koja dolaze u danasnje vreme za njih ne predstavlja nista u odnosu na slavu koja ih ceka.
Sto se vise priblizavamo najvecem prazniku - Vaskrsenju Hristovom, to sve vise osecamo da ono nije uporedivo ni sa jednim drugim stradanjem, da je On umro kao pravednik za nepravedne, sveti za gresnike, i da je On svojom krvlju oprao grehe paloga sveta. Zato svi mi Pravoslavni hriscani svake godine se secamo casnog stradanja Hristovog. Osecamo i molimo se izmirujucoj zrtvi Bozanske beskrajne ljubavi. Zato se na Veliki Petak i molimo raspetom i postradalom Hristu kroz pesmu: "Iskupio si nas od praroditeljske kletve, casnom Krvlju Svojom Gospode, na Krstu si razapet i kopljem proboden, da bi nama ljudima izlio besmrtnost, Gospode Boze, Spasitelju nas, slava Tebi i Tvom Bespocetnom Ocu i Duhu Svetome koji zivot daje, sada i uvek i u vekove vekova". Amin.
jerej Branko Topalovic
istocnik.com
Sunce se pomraci i zemlja zadrhta od straha zbog zlocina koji se na njoj izvrsi. Preplaseni narod koji samo dan prije govorase: "Krv Njegova na nas i na decu nasu", bezi bezobzirno sa Golgote, da ne bude svedok daljih izliva gnjeva nebeskog. Bjezeci od mesta zlocina, video je narod, Krst Hristov cak i kada mu je bio ledjima okrenut, i kada je daleko od njega, stalno mu je izlazio pred oci i u snu i na javi. Samo je mati Hristova Marija sa apostolom Jovanom ostala pod Krstom gorko ridajuci za sinom svojim i Gospodom nasim.
O kakvog li bezumlja narodnog, o kakvog li bestidnog cina, o kakve li zalosti i tuge neprebolne. O kako stravican bese onaj dan Veliki Petak, ako se on uopste moze nazvati dan a ne noc bez svetlosti i sa neba i sa zemlje.
Ovo je dan sveljudskog pokajanja; dan kada je svako pricanje suvisno; dan kada plac treba da se cuje iz dubine duse celog covecanstva, i da nas vodi ka izmirenju sa bozanskom zrtvom Hristovom. O, kako bi to bilo divno kada bi se ceo Pravoslavni rod pokajao. Kako bi onda zasijalo Pravoslavlje u svom svetom sjaju, i kako bi tek onda zasvetlilo lice nasega naroda! Ali, da bi se sav narod pokajao, potrebno je da se svaka pojedina dusa pokaje. Vinograd je orezan tek kada je svaka loza orezana, a vocnjak je okalemljen tek kada je svaka vocka okalemljena. Tako ce se i narod preporoditi, kada se svaka dusa preporodi. A pocetak preporodjaja jeste pokajanje. Samo pravednici i pokajnici mogu se istinski radovati svetlom Vaskrsenju Gospoda. Samo oni mogu videti slavu koja ih ceka kao decu Bozju, kao sinove i kceri Cara Nebeskog. I sva stradanja koja dolaze u danasnje vreme za njih ne predstavlja nista u odnosu na slavu koja ih ceka.
Sto se vise priblizavamo najvecem prazniku - Vaskrsenju Hristovom, to sve vise osecamo da ono nije uporedivo ni sa jednim drugim stradanjem, da je On umro kao pravednik za nepravedne, sveti za gresnike, i da je On svojom krvlju oprao grehe paloga sveta. Zato svi mi Pravoslavni hriscani svake godine se secamo casnog stradanja Hristovog. Osecamo i molimo se izmirujucoj zrtvi Bozanske beskrajne ljubavi. Zato se na Veliki Petak i molimo raspetom i postradalom Hristu kroz pesmu: "Iskupio si nas od praroditeljske kletve, casnom Krvlju Svojom Gospode, na Krstu si razapet i kopljem proboden, da bi nama ljudima izlio besmrtnost, Gospode Boze, Spasitelju nas, slava Tebi i Tvom Bespocetnom Ocu i Duhu Svetome koji zivot daje, sada i uvek i u vekove vekova". Amin.
jerej Branko Topalovic
istocnik.com
