Danas je Velika Subota

[crvendac_011]

Velika Subota

Bolom i patnjom do duhovnog vaskrsenja

Danas su u nasim crkvama polozene plastanice na Hristovom grobu. Poklonimo se pred tim svetim znamenjem bola i stradanja! Poklonimo se mukama naseg Spasitelja, koji je na pravdi razapet, umro u mukama i sahranjen u grob. Poklonimo se patnjama njegove svete Majke cije je srce razdirao bol dok su joj, na njene oci, mucili i ubijali Sina. Poklonimo se bolu svih onih majki ciji su sinovi iz Krajine, Bosne i sada iz Srbije: odvedeni, namuceni, ubijeni! Poklonimo se svakom ljudskom bolu i patnji! Nema medju nama nikoga ciji zivot dobrim delom ne protice u bolu i stradanju. Jedne ubija zalost zbog gubitka onih koji su im bili najmiliji na svetu; druge razjeda bolest; trece razocarenje u ljude, u prijatelje i izneverene nade; cetvrte boli nerazumevanje i nezahvalnost od strane najblizih i najrodjenijih, nerazumevanje od onih koje su najvise voleli, za koje su se toliko zrtvovali i zbog kojih su tolike suze prolili. Zivot svakog od nas protkan je bolom i protice u znaku krsta. Pre vise godina jedan dnevni list objavio je clanak pod naslovom "Covek je coveku stvar". Zaista, mi cesto prolazimo jedni kraj drugih bez pozdrava, bez imalo ljubaznosti, kao pored mrtvih stvari. Kao da ti ljudi koje srecemo na svom putu nisu deca Bozija, kao da nisu nasa braca i nasi sapatnici. Stavise, gotovi smo da se od prvog susreta s ljudima odnosimo prema njima tudje, cak neprijateljski. Tek sto dodjemo u dodir sa nekim, odmah ga ocenjujemo i merimo i trazimo mu manu da bi ga omalovazavali. Kao da smo na zemlji samo zato da procenjujemo tudje slabosti i postupke, da ih kritikujemo i iznosimo na videlo. Tek kad neko od nas umre, mi se sazalimo na njega, i kazemo: siromah! ili: jadnik! Dobro bi bilo da smo to osetili i govorili dok je jos bio ziv. Da smo se sazalili na njegove patnje i slabosti i da smo ga malo vise postovali i voleli. Pozalimo jedni druge i pomozimo dok smo zivi. Pozali me jer sam slab covek kao i ti, jer sam mucenik kao i ti, jer sam zeljan ljubavi i postovanja, i toplog pogleda i lepe reci kao i ti. A ako mi ne mozes nista od svega toga pruziti, onda me bar strpljivo i sa saucescem poslusaj dok ti iznosim svoje jade. Cesto puta covek coveku nece ni to da pruzi. Ima kod Cehova dirljiva prica o starcu kome je bio umro sin jedinac, a on, siromah, neodoljivo zeleo da podeli tugu sa nekim. Kad je uvideo da niko od ljudi nema strpljenja da ga saslusa, otisao je svome konju, obesio mu se o vrat i kroz suze, recima punim bola, izlivao pred konjem svoju tugu za sinom. Koliko je danas i svakodnevno ljudi koje nema ko da saslusa sa saucescem? Koliko njih razgovara sa crnim i nemim grobovima, sa izbledelim fotografijama pokojnika, ili sa odecom i stvarcicama koje su iza njih preostale? Koliko njih i danas tepa mrtvim stvarima, kao sto je tepala Jugovica majka mrtvoj ruci svoga sina Damjana:

Ruko moja, zelena jabuko,
Gde si rasla, gde si ustrgnuta...​

Prolaze pokraj nas ljudi naizgled zadovoljni i veseli, smeju se i sale, ali kad vam u samoci otvore svoje srce, vi osetite u njima tugu i duboko pacenistvo. Ima ljudi koje je zivot pritisnuo tako strahovito da samo sto ne jaucu od bola. Ima porodica i kuca u kojima se ljudi muce kao u pravom paklu. Zato, kad mislimo o ljudima, umesto da ih osudjujemo ili cak mrzimo, mnogo je bolje da ih pozalimo. Da pozalimo sve jer su mnogi dostojni sazaljenja. Pravedni starac Zosima se do zemlje poklonio velikom gresniku Dimitriju Karamazovu. Kad su ga u cudu pitali zasto je to ucinio, rekao je da se poklonio velikim Dimitrijevim stradanjima u buducnosti, koje je, kao produhovljen covek, mogao da predvidi i predskaze. Ako je neko rdjav i zao covek, ko zna sta ga to unutra razdire i nagoni da bude takav? Mnogi bi od tih rdjavih ljudi bili bolji, mozda i od nas samih, da su necem boljem nauceni u zivotu i da su pred sobom imali bolje primere ili uslove. Pozalimo medju nama one koji stradaju na pravdi Boga, kao sto je to slucaj sa nasim srpskim narodom danas, ali se sazalimo i na one koji stradaju pravedno, zbog svojih prestupa, jer su i oni veliki pacenici i nesrecnici. Odnosimo se prema njima kao Otac nas nebeski, koji zapoveda suncu te ono obasjava i zle i dobre ljude i daje kisu i pravednicima i nepravednicima. Kad su Gospodu Hristu doveli zenu uhvacenu u grehu i hteli da je kamenuju, istovremeno kusajuci Hrista, da vide kako ce postupiti, On im je rekao da onaj koji je bezgresan prvi baci kamen na nju. Naravno, niko se nije usudio da to ucini, a nju Hristos pusti da se vrati svojoj kuci, postidjena ali i preporodjena. Kad su Gospoda Hrista razapeli na krst i rugali mu se, On se i tada sazalio na njih i rekao: "Oce oprosti im jer ne znaju sta cine". Pomolimo se Gospodu i Spasitelju nasem koji je toliko voleo i zalio ljude sledecim recima:
Gospode i Spasitelju nas, pomozi nam da izmenimo svoj neprijateljski stav koji zauzimamo jedan prema drugom; pomozi nam da uvidimo patnje jedan drugoga; pomozi nam da razumemo jedan drugoga; da se sazalimo jedan na drugoga; da oprostimo jedan drugome i da zavolimo jedan drugoga. Amin.

Prota Lazar Vukojev, paroh zapadnohamiltonski
Izvor: Istočnik

​

 

[simi]

Sta se desva sa ovim forumom malo malo pa nema dugmeta HVALA???

Danas se takodje desava cudo u crkvi Hrista Spasitelja u Jerusalimu, sveti oganj silazi sa neba i pali svece Patrijarhu Jerusalimskom. Taj plamen ne pece i mozete ga preneti na kosu lice, a da vam nista ne bude. Na zalost nasa televizija nista pametno ne prenosi, a kao je u sluzbi naroda!!!