- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.033
21. 09. 2010. 01:19h| Vestionline
Danas je Mala Gospojina
Srpska pravoslavna crkva i venici slave danas praznik Rođenja Presvete Bogorodice, jedan od najvećih zavetnih praznika, u narodu poznat i kao Mala Gospojina.
Na Malu Gospojinu slavi se uspomena na dan kada je u Nazaretu u domu Joakima i Ane rođena Sveta Deva Marija.
Joakim i Ana su dugo bili "bezdetni pa bejahu postidni među ljudima i skrušeni pred Bogom", kaže predanje.
Već stari, oni su usrdno molili Bogu da im podari dete, da ih obraduje kao što je nekada obradovao Avrama i Saru darovavši im sina Isaka.
Joakim jednom ode u pustinju, gde je proveo 40 dana u neprekidnom postu i molitvi da se Bog i na njega smiluje.
Jednog dana, moleći se Bogu u voćnjaku pod lovorovim drvetom, Ani se javi anđeo Božji i reče joj da je njen vapaj dopro do nebesa i da će ubrzo postati majka.
Ana se na te reči zavetova da dete, koje bude rodila, muško ili žensko, posveti Gospodu Bogu, da mu služi celoga veka.
I Bog ih obradova, darova im ne samo ćerku nego i Bogomajku.
Kada dođe vreme, starica Ana rodi kćer, kojoj nadenu ime Marija, što znači visoka ili gospodareća.
Devica Marija, plod molitava svojih roditelja, odvedena je u hram kada je imala tri godine, kako se Bogu i zavetovala njena majka Ana.
Sa 14 godina Devica Marija se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena blagovest arhangela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.
Scena Roždestva Bogorodice sa Svetom Anom u postelji i novorođenom Marijom u kolevci obavezan je motiv pravoslavnih ikona i srednjovekovnih manastirskih fresaka.
Jedan od najstarijih i najbolje očuvanih živopisa sa motivom Roždestva Bogorodice nalazi se u Kraljevoj crkvi u Studenici, zadužbini kralja Milutina sa kraja 14. veka.
Mala Gospojina spada u red Bogorodičnih praznika i nepokretan je, što znači da ima stalno, fiksno mesto u crkvenom kalendaru i označen je crvenim slovom.
Ostali Bogorodičini praznici su Vavedenje, Sretenje, Blagovesti, Uspenje Presvete Bogorodice (Velika Gospojina) i oni koji obeležavaju uspomenu na događaje iz njenog života, kao što su praznici Pokrov Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.
Danas je Mala Gospojina
Srpska pravoslavna crkva i venici slave danas praznik Rođenja Presvete Bogorodice, jedan od najvećih zavetnih praznika, u narodu poznat i kao Mala Gospojina.
Mala Gospojina
Na Malu Gospojinu slavi se uspomena na dan kada je u Nazaretu u domu Joakima i Ane rođena Sveta Deva Marija.
Joakim i Ana su dugo bili "bezdetni pa bejahu postidni među ljudima i skrušeni pred Bogom", kaže predanje.
Već stari, oni su usrdno molili Bogu da im podari dete, da ih obraduje kao što je nekada obradovao Avrama i Saru darovavši im sina Isaka.
Joakim jednom ode u pustinju, gde je proveo 40 dana u neprekidnom postu i molitvi da se Bog i na njega smiluje.
Jednog dana, moleći se Bogu u voćnjaku pod lovorovim drvetom, Ani se javi anđeo Božji i reče joj da je njen vapaj dopro do nebesa i da će ubrzo postati majka.
Ana se na te reči zavetova da dete, koje bude rodila, muško ili žensko, posveti Gospodu Bogu, da mu služi celoga veka.
I Bog ih obradova, darova im ne samo ćerku nego i Bogomajku.
Kada dođe vreme, starica Ana rodi kćer, kojoj nadenu ime Marija, što znači visoka ili gospodareća.
Devica Marija, plod molitava svojih roditelja, odvedena je u hram kada je imala tri godine, kako se Bogu i zavetovala njena majka Ana.
Sa 14 godina Devica Marija se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena blagovest arhangela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.
Scena Roždestva Bogorodice sa Svetom Anom u postelji i novorođenom Marijom u kolevci obavezan je motiv pravoslavnih ikona i srednjovekovnih manastirskih fresaka.
Jedan od najstarijih i najbolje očuvanih živopisa sa motivom Roždestva Bogorodice nalazi se u Kraljevoj crkvi u Studenici, zadužbini kralja Milutina sa kraja 14. veka.
Mala Gospojina spada u red Bogorodičnih praznika i nepokretan je, što znači da ima stalno, fiksno mesto u crkvenom kalendaru i označen je crvenim slovom.
Ostali Bogorodičini praznici su Vavedenje, Sretenje, Blagovesti, Uspenje Presvete Bogorodice (Velika Gospojina) i oni koji obeležavaju uspomenu na događaje iz njenog života, kao što su praznici Pokrov Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.