LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Poslodavci u Srbiji ne poštuju odredbe zakona
Dali 800 miliona kako ne bi zaposlili osobe sa invaliditetom
Branka Kuljanin |
Preduzeća u Srbiji platila su ove godine 800 miliona dinara kazne samo da ne bi morala da zaposle osobe sa invaliditetom, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Iako imaju zakonsku obavezu da na svakih 50 radnika zaposle jednu osobu sa invaliditetom, poslodavci se radije odlučuju da plate kaznu.
Od početka godine u Kragujevcu posao dobilo 320 osoba sa invaliditetom
Kragujevčani su juče dobili centar za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, prvi u Srbiji van Beograda, a u najvećem gradu Šumadije za prvih šest meseci ove godine zaposleno je 320 osoba sa invaliditetom. Najveći broj njih zaposleno je u preduzećima koja su inače registrovana za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
- Na evidenciji nezaposlenih u Kragujevcu je ukupno oko 2.000 osoba sa invaliditetom. U njihovom zapošljavanju učestvuje veći broj preduzeća u Kragujevcu, među kojima prednjače „Sunce Marinković“, „Forma ideale“, NIKOM, zaštitne radionice, pekare, ugostiteljski objekti, trgovine - kaže Ljiljana Petović, direktor kragujevačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje.
Milan Stošić, predsednik Udruženja slepih i slabovidih Srbije, međutim, kaže da poslodavci imaju predrasude i radije, umesto da zaposle invalide plaćaju kazne.
- O tome govori i podatak da su poslodavci do sada NSZ Srbije uplatili 800 miliona dinara, na ime obaveze ukoliko ne zaposle invalide - kaže Stošić. Prema njegovim rečima, stanje u Kragujevcu je poslednjih godinu dana nešto bolje, jer su zaposlene četiri slepe i slabovide osobe, a da u prethodnih 10 godina posao nije dobila nijedna osoba sa tom vrstom invaliditeta.
Kragujevačko preduzeće Zastava INPRO jedno je od najvećih u gradu koje zapošljava osobe sa invaliditetom.
- Od 256 zaposlenih, čak 186 su osobe sa invaliditetom i prosek njihovih zarada je oko 35.000 dinara. Bavimo se proizvodnjom specijalnih prikolica i izvozimo, a za poslednje tri godine uspeli smo da svake godine dupliramo proizvodnju. Za razliku od drugih preduzeća mi među zaposlenima moramo da imamo i sociologa, psihologa i defektologa, što opterećuje ukupne troškove za plate od oko 140.000 dinara mesečno, ali s druge strane imamo stručne ljude za rad sa našim zaposlenima - kaže Branko Veljović, direktor „Zastava INPRO“.
Prema rečima Dejana Jovanovića, direktora NSZ, najveći problem u zapošljavanju osoba sa invaliditetom je njihova neobrazovanost. Samo tri odsto je sa visokom spremom, 48 sa srednjom, a čak 47 procenata ima samo do osam razreda osnovne škole. Na evidenciji NSZ je 20.766 osoba sa invaliditetom, ali taj broj je prema rečima Jovanovića daleko veći.
- Dobra je vest da se u Kragujevcu otvara Centar za rehabilitaciju osoba sa invaliditetom. Međutim, jedan problem se zaboravlja i trebalo bi o tome da se nešto promeni. Problem je zapošljavanje drugih članova porodica u kojim žive invalidi. Ja sam penzioner, imam suprugu i dvoje dece koja ne rade, a potreban im je posao - kaže Savo Biševac, iz Udruženja invalida „Kraguj“.
Radili bez prestanka
Koliko su predrasude poslodavaca o zapošljavanju osoba sa invaliditetom bez osnova, govori i primer iz kragujevačkog preduzeća „Zastava INPRO“. „Zbog pojedih radnika morali smo da uvedemo obavezne pauze za odmor, jer jednostavno, neki od naših radnika nisu prestajali da rade u želji da se dokažu i pokažu da se ne razlikuju od drugih”, kaže Branko Veljović, direktor kragujevačkog preduzeća za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Blic
Dali 800 miliona kako ne bi zaposlili osobe sa invaliditetom
Branka Kuljanin |
Preduzeća u Srbiji platila su ove godine 800 miliona dinara kazne samo da ne bi morala da zaposle osobe sa invaliditetom, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Iako imaju zakonsku obavezu da na svakih 50 radnika zaposle jednu osobu sa invaliditetom, poslodavci se radije odlučuju da plate kaznu.
Od početka godine u Kragujevcu posao dobilo 320 osoba sa invaliditetom
Kragujevčani su juče dobili centar za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, prvi u Srbiji van Beograda, a u najvećem gradu Šumadije za prvih šest meseci ove godine zaposleno je 320 osoba sa invaliditetom. Najveći broj njih zaposleno je u preduzećima koja su inače registrovana za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
- Na evidenciji nezaposlenih u Kragujevcu je ukupno oko 2.000 osoba sa invaliditetom. U njihovom zapošljavanju učestvuje veći broj preduzeća u Kragujevcu, među kojima prednjače „Sunce Marinković“, „Forma ideale“, NIKOM, zaštitne radionice, pekare, ugostiteljski objekti, trgovine - kaže Ljiljana Petović, direktor kragujevačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje.
Milan Stošić, predsednik Udruženja slepih i slabovidih Srbije, međutim, kaže da poslodavci imaju predrasude i radije, umesto da zaposle invalide plaćaju kazne.
- O tome govori i podatak da su poslodavci do sada NSZ Srbije uplatili 800 miliona dinara, na ime obaveze ukoliko ne zaposle invalide - kaže Stošić. Prema njegovim rečima, stanje u Kragujevcu je poslednjih godinu dana nešto bolje, jer su zaposlene četiri slepe i slabovide osobe, a da u prethodnih 10 godina posao nije dobila nijedna osoba sa tom vrstom invaliditeta.
Kragujevačko preduzeće Zastava INPRO jedno je od najvećih u gradu koje zapošljava osobe sa invaliditetom.
- Od 256 zaposlenih, čak 186 su osobe sa invaliditetom i prosek njihovih zarada je oko 35.000 dinara. Bavimo se proizvodnjom specijalnih prikolica i izvozimo, a za poslednje tri godine uspeli smo da svake godine dupliramo proizvodnju. Za razliku od drugih preduzeća mi među zaposlenima moramo da imamo i sociologa, psihologa i defektologa, što opterećuje ukupne troškove za plate od oko 140.000 dinara mesečno, ali s druge strane imamo stručne ljude za rad sa našim zaposlenima - kaže Branko Veljović, direktor „Zastava INPRO“.
Prema rečima Dejana Jovanovića, direktora NSZ, najveći problem u zapošljavanju osoba sa invaliditetom je njihova neobrazovanost. Samo tri odsto je sa visokom spremom, 48 sa srednjom, a čak 47 procenata ima samo do osam razreda osnovne škole. Na evidenciji NSZ je 20.766 osoba sa invaliditetom, ali taj broj je prema rečima Jovanovića daleko veći.
- Dobra je vest da se u Kragujevcu otvara Centar za rehabilitaciju osoba sa invaliditetom. Međutim, jedan problem se zaboravlja i trebalo bi o tome da se nešto promeni. Problem je zapošljavanje drugih članova porodica u kojim žive invalidi. Ja sam penzioner, imam suprugu i dvoje dece koja ne rade, a potreban im je posao - kaže Savo Biševac, iz Udruženja invalida „Kraguj“.
Radili bez prestanka
Koliko su predrasude poslodavaca o zapošljavanju osoba sa invaliditetom bez osnova, govori i primer iz kragujevačkog preduzeća „Zastava INPRO“. „Zbog pojedih radnika morali smo da uvedemo obavezne pauze za odmor, jer jednostavno, neki od naših radnika nisu prestajali da rade u želji da se dokažu i pokažu da se ne razlikuju od drugih”, kaže Branko Veljović, direktor kragujevačkog preduzeća za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Blic