LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Da li trgovac sme da zaračunava kamatu na poček
Potrošač mora jasno i nedvosmisleno da bude obavešten o kamati, odnosno naknadi za pogodnost odloženog plaćanja čekovima
Da li trgovac ima prava da zaračunava kupcu kamatu ukoliko odluči da račun plati čekovima, pitalo je mnogo čitalaca našu redakciju. Poček je ponovo sve popularniji, ali dok kod trgovaca prehrambenim proizvodima potrošači nemaju dodatnih troškova ukoliko odluče da ispišu ček i račun plate za dva, tri ili četiri meseca, prodavci bele tehnike, tehničke robe i nameštaja često odluče da račun uvećaju za dva do deset procenata ukoliko kupac zatraži da ga izmiri čekom na poček. Da li je to dozvoljeno?
Odgovor na ovo pitanje najpre je potražen u Narodnoj banci Srbije. Tu nam je rečeno da oni uređuju odnos na relaciji banka-trgovac, dok je za relaciju prodavac-potrošač nadležno ministarstvo zaduženo za trgovinu.
U Ministarstvu poljoprivrede i trgovine su objasnili da trgovci imaju prava da sa potrošačima zaključuju Ugovor sa obročnom otplatom cena (poseban imenovani ugovor regulisan Zakonom o obligacionim odnosima), odnosno da prodaju proizvode na odloženo plaćanje.
– Potpuno je legitimno da se kod ovakve vrste ugovora obračuna i kamata, ali je nužno da potrošač bude obavešten o plaćanju kamate (odnosno neke naknade za pogodnost odloženog plaćanja). Takođe, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji se nalazi u skupštinskoj proceduri definiše ovu vrstu ugovora kao finansijske pogodbe između trgovca i potrošača i propisuje obavezu trgovca da potrošača obavesti o svim bitnim elementima ovakvog ugovora – objasnili su u Tržišnoj inspekciji ovog ministarstva.
Učešće čekova u prometu sve je veće poslednjih godina u svim trgovinskim lancima. Besparica, pad vrednosti zarada i stalna poskupljenja primorali su potrošače da ponovo počnu da koriste odloženo plaćanje. U toku 2010. godine njihovo učešće uvećano je gotovo 40 odsto. U januaru su potrošači u Srbiji ispisali manje od 600.000 čekova, a u decembru je taj broj prešao 835.000, pokazuju podaci agencije za istraživanja tržišta GFK. A na odloženo se pazari sve. Namirnice, garderoba, obuća, nameštaj, bela tehnika, plaćaju se letovanja. Trgovci kažu da na način plaćanja kupljene robe direktno utiče veličina prodajnog objekta. Računi za velike, mesečne nabavke češće se izmiruju čekovima, pa se u hipermarketima često i više od 15 odsto računa plati na ovaj način.
I dok prodavci potvrđuju da se sve više kupaca odlučuje da račun izmiri posle dva ili tri meseca, ekonomisti, ali i organizacije za zaštitu potrošača, savetuju da bi trebalo biti pažljiv i ne prezaduživati se. Podsećaju da se više neće desiti da inflacija poništi cifru sa čeka dok on dospe za naplatu, kakav je slučaj nekada bio. Ekonomisti ističu i da je trgovce kriza, a ne simpatija prema kupcima naterala da se okrenu prodaji na odloženo. Oni pristajući na plaćanje čekovima zapravo kreditiraju potrošače jer trgovac često mora da plati državi PDV ili robu dobavljačima pre nego što čekovi građana dospeju na naplatu.
Politika
Potrošač mora jasno i nedvosmisleno da bude obavešten o kamati, odnosno naknadi za pogodnost odloženog plaćanja čekovima
Da li trgovac ima prava da zaračunava kupcu kamatu ukoliko odluči da račun plati čekovima, pitalo je mnogo čitalaca našu redakciju. Poček je ponovo sve popularniji, ali dok kod trgovaca prehrambenim proizvodima potrošači nemaju dodatnih troškova ukoliko odluče da ispišu ček i račun plate za dva, tri ili četiri meseca, prodavci bele tehnike, tehničke robe i nameštaja često odluče da račun uvećaju za dva do deset procenata ukoliko kupac zatraži da ga izmiri čekom na poček. Da li je to dozvoljeno?
Odgovor na ovo pitanje najpre je potražen u Narodnoj banci Srbije. Tu nam je rečeno da oni uređuju odnos na relaciji banka-trgovac, dok je za relaciju prodavac-potrošač nadležno ministarstvo zaduženo za trgovinu.
U Ministarstvu poljoprivrede i trgovine su objasnili da trgovci imaju prava da sa potrošačima zaključuju Ugovor sa obročnom otplatom cena (poseban imenovani ugovor regulisan Zakonom o obligacionim odnosima), odnosno da prodaju proizvode na odloženo plaćanje.
– Potpuno je legitimno da se kod ovakve vrste ugovora obračuna i kamata, ali je nužno da potrošač bude obavešten o plaćanju kamate (odnosno neke naknade za pogodnost odloženog plaćanja). Takođe, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji se nalazi u skupštinskoj proceduri definiše ovu vrstu ugovora kao finansijske pogodbe između trgovca i potrošača i propisuje obavezu trgovca da potrošača obavesti o svim bitnim elementima ovakvog ugovora – objasnili su u Tržišnoj inspekciji ovog ministarstva.
Učešće čekova u prometu sve je veće poslednjih godina u svim trgovinskim lancima. Besparica, pad vrednosti zarada i stalna poskupljenja primorali su potrošače da ponovo počnu da koriste odloženo plaćanje. U toku 2010. godine njihovo učešće uvećano je gotovo 40 odsto. U januaru su potrošači u Srbiji ispisali manje od 600.000 čekova, a u decembru je taj broj prešao 835.000, pokazuju podaci agencije za istraživanja tržišta GFK. A na odloženo se pazari sve. Namirnice, garderoba, obuća, nameštaj, bela tehnika, plaćaju se letovanja. Trgovci kažu da na način plaćanja kupljene robe direktno utiče veličina prodajnog objekta. Računi za velike, mesečne nabavke češće se izmiruju čekovima, pa se u hipermarketima često i više od 15 odsto računa plati na ovaj način.
I dok prodavci potvrđuju da se sve više kupaca odlučuje da račun izmiri posle dva ili tri meseca, ekonomisti, ali i organizacije za zaštitu potrošača, savetuju da bi trebalo biti pažljiv i ne prezaduživati se. Podsećaju da se više neće desiti da inflacija poništi cifru sa čeka dok on dospe za naplatu, kakav je slučaj nekada bio. Ekonomisti ističu i da je trgovce kriza, a ne simpatija prema kupcima naterala da se okrenu prodaji na odloženo. Oni pristajući na plaćanje čekovima zapravo kreditiraju potrošače jer trgovac često mora da plati državi PDV ili robu dobavljačima pre nego što čekovi građana dospeju na naplatu.
Politika