- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Da li su nimfomanke opasne: Orgazam na dan je znak za uzbunu?
Često se pogrešno misli da nimfomanke ne uživaju u seksu, stalna potreba za seksom potiče od problema u glavi, a nimfomanija nije baš tako zabavna...
Termin "zavisnost od seksa" prvi put se spominje tek 1980. godine u "Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje", ali izbačen je 14 godina posle. Poznati istraživač Alfred Kinsi duhovito je primetio da je nimfoman "neko ko se više seksa nego ti". Portal Top Ten razotkriva mitove i donosi top sedam činjenica o nimfomaniji.
1. Nimfomanke su samo žene
Termin nimfomanija se odnosi samo na žene, dakle muškarci ne mogu da budu nimfomani. Za njih je rezervisan termin "satyro", odnosno muškarci koji su zavisni od seksa nazivaju se "satiri". Ipak, taj se pojam daleko ređe koristi iz jednostavnog razloga - društveno je prihvatljivije da su muškarci češće raspoloženi i seksualno nastrojeni. Kroz istoriju, znatno su se češće lečile žene zavisnice nego muškarci, a tretmani su uključivali ledene kupke, sedative na bazi broma, pa čak i operacije klitorisa.
2. Problem je kad se seks gleda kao "predobra stvar"
U knjizi "Istorija nimfomanije" navodi se kako su lekari u Viktorijansko vreme smatrali da nimfomanija podrazumeva jedenje ukusne hrane poput previše čokolade, razmišljanje o nečistim radnjama, čitanje erotskih priča i potajno masturbiranje. Brinuli su kako preterano stimulisani ženski živci vode nimfomaniji. Jedan stručnjak je čak smatrao i da učestali ginekološli pregledi mogu da rezultiraju nimfomanijom.
3. Sve je u glavi
Doktori su nekada takođe pretpostavljali da povećani mali mozak kod žene ukazuje na sklonost nimfomaniji. Prema toj logici, što je veći zadnji deo glave, to žena više voli seks. Ipak, danas se takve tvrdnje odbacuju kao apsurdne.
4. Nimfomanija danas nije dijagnoza
Dok je nekada nimfomanija bila dijagnoza, danas se preterani nagon i promiskuitetno ponašanje koje ljudima kontroliše život naziva samo seksualna zavisnost, dok se preterani libido naziva "hiperseksualnim". Procenjuje se kako su u ukupnoj populaciji oko osam odsto muškaraca i tri odsto žena seksualni zavisnici.
5. Nimfomani su bolesni?
U 19. veku lekari su verovali kako je prevelika želja za seksom kod žena simptom bolesti, odnosno da bi žene zbog svoje manje samokontrole mogle da se nepromišljenim ponašanjem nađu na rubu "seksualnog ludila".
6. Nimfomanke nisu dobar materijal za vezu
Nimfomanka kao devojka može da zvuči kao dobra ideja muškarcima, ali samo u fantazijama. Žena koja traži seks deset puta na dan, vara čim joj se ukaže prva prilika zadovoljenja njenih potreba - u najmanju ruku će vas iscrpeti.
7. Znak za uzbunu je i "orgazam na dan"
Orgazam na dan znak je za alarm, upozoravaju stručnjaci. Sedam orgazama za nedelju dana bilo s partnerom ili masturbiranjem može da ukaže na zavisnost od seksa koji karakteriše jak seksualni nagon i opsesija seksom.
Zavisnici tako ne mogu ni o čemu drugome da razmišljaju osim o seksu pa retko mogu da stvore zdrav ljubavni odnos sa partnerom. Klinike za lečenje zavisnosti primaju sve više zahteva, a prvi korak u oporavku počinje priznanjem da imaju problem i razgovorom o svojim avanturama. Pacijenti rade na sebi na pojedinačnim i grupnim terapijama, a cilj je da prevladaju požudu tako da ona ne kontroliše njihov život.
(Vestionline)
Često se pogrešno misli da nimfomanke ne uživaju u seksu, stalna potreba za seksom potiče od problema u glavi, a nimfomanija nije baš tako zabavna...
Termin "zavisnost od seksa" prvi put se spominje tek 1980. godine u "Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje", ali izbačen je 14 godina posle. Poznati istraživač Alfred Kinsi duhovito je primetio da je nimfoman "neko ko se više seksa nego ti". Portal Top Ten razotkriva mitove i donosi top sedam činjenica o nimfomaniji.
1. Nimfomanke su samo žene
Termin nimfomanija se odnosi samo na žene, dakle muškarci ne mogu da budu nimfomani. Za njih je rezervisan termin "satyro", odnosno muškarci koji su zavisni od seksa nazivaju se "satiri". Ipak, taj se pojam daleko ređe koristi iz jednostavnog razloga - društveno je prihvatljivije da su muškarci češće raspoloženi i seksualno nastrojeni. Kroz istoriju, znatno su se češće lečile žene zavisnice nego muškarci, a tretmani su uključivali ledene kupke, sedative na bazi broma, pa čak i operacije klitorisa.
2. Problem je kad se seks gleda kao "predobra stvar"
U knjizi "Istorija nimfomanije" navodi se kako su lekari u Viktorijansko vreme smatrali da nimfomanija podrazumeva jedenje ukusne hrane poput previše čokolade, razmišljanje o nečistim radnjama, čitanje erotskih priča i potajno masturbiranje. Brinuli su kako preterano stimulisani ženski živci vode nimfomaniji. Jedan stručnjak je čak smatrao i da učestali ginekološli pregledi mogu da rezultiraju nimfomanijom.
3. Sve je u glavi
Doktori su nekada takođe pretpostavljali da povećani mali mozak kod žene ukazuje na sklonost nimfomaniji. Prema toj logici, što je veći zadnji deo glave, to žena više voli seks. Ipak, danas se takve tvrdnje odbacuju kao apsurdne.
4. Nimfomanija danas nije dijagnoza
Dok je nekada nimfomanija bila dijagnoza, danas se preterani nagon i promiskuitetno ponašanje koje ljudima kontroliše život naziva samo seksualna zavisnost, dok se preterani libido naziva "hiperseksualnim". Procenjuje se kako su u ukupnoj populaciji oko osam odsto muškaraca i tri odsto žena seksualni zavisnici.
5. Nimfomani su bolesni?
U 19. veku lekari su verovali kako je prevelika želja za seksom kod žena simptom bolesti, odnosno da bi žene zbog svoje manje samokontrole mogle da se nepromišljenim ponašanjem nađu na rubu "seksualnog ludila".
6. Nimfomanke nisu dobar materijal za vezu
Nimfomanka kao devojka može da zvuči kao dobra ideja muškarcima, ali samo u fantazijama. Žena koja traži seks deset puta na dan, vara čim joj se ukaže prva prilika zadovoljenja njenih potreba - u najmanju ruku će vas iscrpeti.
7. Znak za uzbunu je i "orgazam na dan"
Orgazam na dan znak je za alarm, upozoravaju stručnjaci. Sedam orgazama za nedelju dana bilo s partnerom ili masturbiranjem može da ukaže na zavisnost od seksa koji karakteriše jak seksualni nagon i opsesija seksom.
Zavisnici tako ne mogu ni o čemu drugome da razmišljaju osim o seksu pa retko mogu da stvore zdrav ljubavni odnos sa partnerom. Klinike za lečenje zavisnosti primaju sve više zahteva, a prvi korak u oporavku počinje priznanjem da imaju problem i razgovorom o svojim avanturama. Pacijenti rade na sebi na pojedinačnim i grupnim terapijama, a cilj je da prevladaju požudu tako da ona ne kontroliše njihov život.
(Vestionline)
