Član
- Učlanjen(a)
- 25.01.2010
- Poruka
- 2.174
Da li ste zavisni od seksa?
25. oktobar 2010. 17:49
Zavisnost od seksa se, zahvaljujući tabloidima, najčešće pripisuje slavnima, kao da je taj poremećaj isključivo rezervisan za zvezde. Međutim, sve više „civila” dospeva u centre za lečenje bolesti adikcije, a da njihov problem javnost kao da ne uzima zaozbiljno. Što je još interesantnije, među pacijentima je i sve više žena.
Tajger Vuds glavni je akter ovogodišnjeg skandala koji je naterao muškarce i žene širom sveta da preispitaju parametre vernosti i potrebe za seksom. Čuveni golfer imao je (šuška se) listu od neverovatnih 120 ljubavnica koja mu je preokrenula život i smerni porodični život stavila na kocku.
Kao da mu reputacija osobe koja vara svoju ženu nije bila dovoljna, on je javno priznao da je seksualni zavisnik i da će krenuti na odvikavanje. Šta to uopšte znači?
Pa, jednostavno rekavši, čovek ne može da stane u kraj svojim seksualnim apetitima. Počinje tako što uz prilično uredan seks sa partnerkom primeni prekomerna masturbacija praćena gledanjem pornografije.
Zavisnici u nastajanju zatim odlaze korak dalje i pristaju na seks za jednu noć sa osobama koju tek upoznaju, a završavaju tako što održavaju više veza paralelno. Rezultat: potreba za seksom je potpuno ovladala njihovim životom.
Fizički simptomi obuhvataju stalnu želju, gubitak kontrole nad postupcima, a u kasnijim stadijumima, zavisnost i kompulsivnost.
Mentalni simptomi su opsesivnost, poricanje i iluzija kontrole. Zavisnici uvek hoće još, ma koliko bili svesni koliko utiče na njihov život.
Neće oklevati da potroše brdo novca na registraciju za porno sajt, seks sa strancima i stave brak na kocku.
Šta stvara zavisnost u seksu?
Studije Univerziteta u Kolumbiji pokazuju da zavisnici od kocke reaguju na sto za blek džek isto kao što zavisnici od kokaina reaguju na „lajn“. Međutim, nema komparativnih studija vezanih za zavisnost od seksa.
Za žene zavisnice važnu ulogu igra hormon oksitocin u kombinaciji sa dopaminom čije lučenje podstiče seks. One traže neurohemijski rolerkoster, koji će ih dovesti do zavisne pozicije. Ali to isto traže svi normalni ljudi koji osećaju potrebu za bliskošću.
Potreba za seksom je biološka i prirodna, kako onda može da se nazove zavisnošću? Gde se postavlja ta granica umerenosti i kako razlikovati visok libido od mentalnog stanja zbog kog se čovek mora obratiti lekarima?
Američka asocijacija psihijatara pokušava da odgovori na ta pitanja tako što preispituje takozvani „hiperseksualni poremećaj“.
Stanje je grubo opisano kao „preterano posvećivanje vremena i pažnje seksualnim fantazijama i porivima i neprekidno angažovanje u istim kao odgovor na disforična stanja svesti poput anksioznosti i depresije“.
Za Veroniku (39) iz Sijetla koja pati od ovog poremećaja zavisnost od seksa je sve, samo ne šala.
„Dečko je prestao da spava sa mnom i ja sam morala da pronađem druge načine da se zadovoljim. Uskoro sam masturbirala uz porno film i to pored otvorenog prozora nadajući se da će me neko videti.“
Danju je radila u ozbiljnoj advokatskoj firmi, noći provodila za računarom uz virtuelni seks sa strancima na internetu i gledajući hard kor porno snimke. Jedne večeri je naletela na dečju pornografiju.
„Bilo mi je muka, ali sam nastavila da gledam. Sutradan sam otišla u udruženje anonimnih zavisnika od seksa“.
U svojim dvadesetim godinama Veronika je spavala sa strancima koje je upoznavala u noćnom provodu i činilo je „da se oseća moćno“. Seks je bio uzbudljiv sve do vrhunca.
„Tada bi se cela moja fantazija srušila i osećala sam se kao đubre, sve do sledeće prilike. Ubedila sam sebe da je to sasvim u redu i tražila novu avanturu“, kaže ona i dodaje da je negovala zavisnost čak i posle dva pokušaja silovanja koja je doživela.
Ima li rešenja?
Mnogi zavisnici iskusili su fizičko, seksualno i emotivno zlostavljanje još u haotičnom detinjstvu u disfunkcionalnoj porodici.
Međutim, oni se teško prepoznaju u društvu gde je seks predstavljen kao moć osvajanja slobode. Čak se u holivudskim filmovima i popularnim serijama glorifikuje „seks bez obaveza“, postojanje „prijatelja sa beneficijama“ i gledanje pornografije.
Ipak, nimfomanija je kao i seksualna trezvenost i dalje su subjektivne kategorije sa tankom linijom razgraničenja.
Kao i u alkoholizmu i narkomaniji, put izlečenja nije jednostavan, ali je prvi korak od presudne važnosti – prepoznavanje problema. Zabijanje glave u pesak vodi začaranom krugu u kom mnogi izgube dostojanstvo, reputaciju i što je najvažnije kontrolu nad sopstvenim životom.
Veronika, čiji novi dečko zna njenu prošlost, kaže da joj nije važno da li će više ikada imati seks i da će novu vezu razvijati polako i posvećeno.
Možda bi misao pomenute zavisnice i te kao bila poziv na otrežnjenje za sve one koji sumnjaju da pate od tog poremećaja.
„Znala sam da ako ne prestanem, uskoro ću biti na putu nasilne degradirajuće pornografije, izgubljenih sati, mržnje prema sebi i nesposobnosti da sve to sprečim. Neki možda smatraju da zavisnost od seksa ne postoji, ali je za mene bolno stvarna. Ne želim da mi svaki dodir čak i nepoznate osobe bude poziv na seks“, iskrena je Veronika.
Rešenje je u vama. Ako ste prepoznali neki od simptoma, obratite se psihologu. Ne čekajte da izgubite porodicu i prijatelje i da se sve što ste tokom života gradili sruši zbog nedostatka samopouzdanja. Uzmite život u svoje ruke, kako biste mogli istinski uživati u seksu - ali sa voljenom osobom.
Izvor: (MONDO)
25. oktobar 2010. 17:49
Zavisnost od seksa se, zahvaljujući tabloidima, najčešće pripisuje slavnima, kao da je taj poremećaj isključivo rezervisan za zvezde. Međutim, sve više „civila” dospeva u centre za lečenje bolesti adikcije, a da njihov problem javnost kao da ne uzima zaozbiljno. Što je još interesantnije, među pacijentima je i sve više žena.
Tajger Vuds glavni je akter ovogodišnjeg skandala koji je naterao muškarce i žene širom sveta da preispitaju parametre vernosti i potrebe za seksom. Čuveni golfer imao je (šuška se) listu od neverovatnih 120 ljubavnica koja mu je preokrenula život i smerni porodični život stavila na kocku.
Kao da mu reputacija osobe koja vara svoju ženu nije bila dovoljna, on je javno priznao da je seksualni zavisnik i da će krenuti na odvikavanje. Šta to uopšte znači?
Pa, jednostavno rekavši, čovek ne može da stane u kraj svojim seksualnim apetitima. Počinje tako što uz prilično uredan seks sa partnerkom primeni prekomerna masturbacija praćena gledanjem pornografije.
Zavisnici u nastajanju zatim odlaze korak dalje i pristaju na seks za jednu noć sa osobama koju tek upoznaju, a završavaju tako što održavaju više veza paralelno. Rezultat: potreba za seksom je potpuno ovladala njihovim životom.
Fizički simptomi obuhvataju stalnu želju, gubitak kontrole nad postupcima, a u kasnijim stadijumima, zavisnost i kompulsivnost.
Mentalni simptomi su opsesivnost, poricanje i iluzija kontrole. Zavisnici uvek hoće još, ma koliko bili svesni koliko utiče na njihov život.
Neće oklevati da potroše brdo novca na registraciju za porno sajt, seks sa strancima i stave brak na kocku.
Šta stvara zavisnost u seksu?
Studije Univerziteta u Kolumbiji pokazuju da zavisnici od kocke reaguju na sto za blek džek isto kao što zavisnici od kokaina reaguju na „lajn“. Međutim, nema komparativnih studija vezanih za zavisnost od seksa.
Za žene zavisnice važnu ulogu igra hormon oksitocin u kombinaciji sa dopaminom čije lučenje podstiče seks. One traže neurohemijski rolerkoster, koji će ih dovesti do zavisne pozicije. Ali to isto traže svi normalni ljudi koji osećaju potrebu za bliskošću.
Potreba za seksom je biološka i prirodna, kako onda može da se nazove zavisnošću? Gde se postavlja ta granica umerenosti i kako razlikovati visok libido od mentalnog stanja zbog kog se čovek mora obratiti lekarima?
Američka asocijacija psihijatara pokušava da odgovori na ta pitanja tako što preispituje takozvani „hiperseksualni poremećaj“.
Stanje je grubo opisano kao „preterano posvećivanje vremena i pažnje seksualnim fantazijama i porivima i neprekidno angažovanje u istim kao odgovor na disforična stanja svesti poput anksioznosti i depresije“.
Za Veroniku (39) iz Sijetla koja pati od ovog poremećaja zavisnost od seksa je sve, samo ne šala.
„Dečko je prestao da spava sa mnom i ja sam morala da pronađem druge načine da se zadovoljim. Uskoro sam masturbirala uz porno film i to pored otvorenog prozora nadajući se da će me neko videti.“
Danju je radila u ozbiljnoj advokatskoj firmi, noći provodila za računarom uz virtuelni seks sa strancima na internetu i gledajući hard kor porno snimke. Jedne večeri je naletela na dečju pornografiju.
„Bilo mi je muka, ali sam nastavila da gledam. Sutradan sam otišla u udruženje anonimnih zavisnika od seksa“.
U svojim dvadesetim godinama Veronika je spavala sa strancima koje je upoznavala u noćnom provodu i činilo je „da se oseća moćno“. Seks je bio uzbudljiv sve do vrhunca.
„Tada bi se cela moja fantazija srušila i osećala sam se kao đubre, sve do sledeće prilike. Ubedila sam sebe da je to sasvim u redu i tražila novu avanturu“, kaže ona i dodaje da je negovala zavisnost čak i posle dva pokušaja silovanja koja je doživela.
Ima li rešenja?
Mnogi zavisnici iskusili su fizičko, seksualno i emotivno zlostavljanje još u haotičnom detinjstvu u disfunkcionalnoj porodici.
Međutim, oni se teško prepoznaju u društvu gde je seks predstavljen kao moć osvajanja slobode. Čak se u holivudskim filmovima i popularnim serijama glorifikuje „seks bez obaveza“, postojanje „prijatelja sa beneficijama“ i gledanje pornografije.
Ipak, nimfomanija je kao i seksualna trezvenost i dalje su subjektivne kategorije sa tankom linijom razgraničenja.
Kao i u alkoholizmu i narkomaniji, put izlečenja nije jednostavan, ali je prvi korak od presudne važnosti – prepoznavanje problema. Zabijanje glave u pesak vodi začaranom krugu u kom mnogi izgube dostojanstvo, reputaciju i što je najvažnije kontrolu nad sopstvenim životom.
Veronika, čiji novi dečko zna njenu prošlost, kaže da joj nije važno da li će više ikada imati seks i da će novu vezu razvijati polako i posvećeno.
Možda bi misao pomenute zavisnice i te kao bila poziv na otrežnjenje za sve one koji sumnjaju da pate od tog poremećaja.
„Znala sam da ako ne prestanem, uskoro ću biti na putu nasilne degradirajuće pornografije, izgubljenih sati, mržnje prema sebi i nesposobnosti da sve to sprečim. Neki možda smatraju da zavisnost od seksa ne postoji, ali je za mene bolno stvarna. Ne želim da mi svaki dodir čak i nepoznate osobe bude poziv na seks“, iskrena je Veronika.
Rešenje je u vama. Ako ste prepoznali neki od simptoma, obratite se psihologu. Ne čekajte da izgubite porodicu i prijatelje i da se sve što ste tokom života gradili sruši zbog nedostatka samopouzdanja. Uzmite život u svoje ruke, kako biste mogli istinski uživati u seksu - ali sa voljenom osobom.
Izvor: (MONDO)
Poslednja izmena: