Da li ste savesni i da li vas ponekad ''grize savest''?

[dumspirospero]

Савест је људској природи инхерентна способност или у теологији од Бога дат дар моралног просуђивања властитих поступака и мисли.

Према психолошком и психоаналитичком тумачењу, то је систем интернализованих моралнихвредности и правила о томе шта је добро или зло, дозвољено или забрањено, морално или неморално.

Формира се током процеса социјализације идентификацијом са најважнијим особама из околине, посебно са родитељима. Најважнија функција Супер-ега (савести) је контрола деструктивних и неприхватљивих тежњи из Ид-а, односно спречавање да допру до Ега. По психоанализи, Суперего је контролор Ега, „унутрашњи судија” који осуђује, прети и свирепо кажњава Его, баш као што су то родитељи раније чинили свом детету.

Свест - Википедија


Savest je najuže povezana sa moralnim vrednostima. Obično se javi u momentu kada dalje postupke ne odobravamo sami sebi jer se kosi sa našim moralnim vrednostima, odnosno ''grize nas savest'' i loše se osećamo zbog toga. Te neke misli nas opterećuju....


Savest nas može gristi i zbog loše upućenih reči nekome, ali i zbog nečeg što smo uradili a nismo želeli.

Najbolja je ona savest koja nas na vreme zaustavi, da ne otpočnemo neku radnju ili ne kažemo nešto zbog čega ćemo se loše osećati, odnosno zbog čega će nas ''gristi savest''...


Da li ste savesni i da li vas ponekad grize savest?

 

[100Dinara]

Naravno, samo psihopate i osobe sa težim psihičkim poremećajima nemaju savest, pa konsekventno ni grižu savesti.

 

[rollmilan]

Jedna napomena . Ova definicija iz vikepedije u vezi svesti nije baš najbolja i to ovaj početni deo " Свест је у најопштијем значењу: свеукупност властитих психичких доживљаја " .Ne može se reći da je svest sveukupnost vlastitih psihičkih doživljaja jer recimo san jeste jedna vrsta psihičkog doživljaja ali mi uglavnom nismo svesni šta sanjamo , zatim postoji veliki deo psihičkih doživljaja koje ne pripadaju svesti već podsvesnim (nesvesnim) mehanizmima . Sama činjenica da mi kao pojedinci u realnom vremenu ne možemo da znamo kako događaji iz spoljašnje sredine utiču na naše komplekse a kasnije i na naše ponašanje govori o tome kako je to izvan naše svesti.
Zatim, ovaj Frojdov model strukture ličnosti (id - ego - superego) je bolje objašnjen isto na Vikipediji preko linkova koji su već dati - pa da ponovim Википедија.
Postavlja se pitanje koliko je ovaj model tačan jer upravo griža savesti ruši ovaj model (možda lupam).
Pred kraj, pade mi na pamet pitanje , da li životinje imaju grižu savest ?
Na samom kraju, da odgovorim na tematsko pitanje , da li imam grižu savest ?, to svakako.



-----------------------------------------------------------------------

Da dodam - izvinjavam se što sam mešao dva pisma.

 

[100Dinara]

Zapravo je ta definicija na vikipediji vrlo dobra. Pročitaj celu rečenicu - Свест је у најопштијем значењу: свеукупност властитих психичких доживљаја (осети, опажаји, сећања, мишљење, представе, асоцијације, осећања, потребе и сл.) које смо у стању непосредно да опазимо интроспекцијом и релативно јасно опишемо или на други начин изразимо. Gejlova enciklopedija psihologije takođe vrlo slično definiše svest - svesnost o vanjskim stimulusima i unutrašnjoj mentalnoj aktivnosti. I psihijatrija gotovo identično definiše svest - celina trenutnog duševnog života.

Ako bismo se pak udubili u samu temu definisanja svesti, onda bi to bio daleko veći problem o kojem se može jako puno raspravljati, jer činjenica je da današnja nauka ne može da proizvede jasnu, obuhvatnu i opšteprihvaćenu definiciju svesti.

Frojd govori o svesnom (sadržaji svesti: opažanje, mišljenje i sl.), predsvesnom (nije aktuelno u svesti, u principu dostupno) i nesvesnom (ono što nije dostupno svesti, potisnuto) upravo zbog toga da bi razgraničio svesni psihički život od nesvesnog. Strukturalisti su govorili o svesti kao stanju, a funkcionalisti o svesti kao procesu. Kroz čitavu istoriju psihologije raspravljalo se o ovoj temi, ali, kao što rekoh, konačne definicije nema.

 

[dumspirospero]

Ja sam preuzela definiciju savesti, jer se o njoj manje govori i manje je izučavana, zato je i interesantno govoriti o istoj.
Nekada savest dobija na značaju zbog teške odluke koju ne možemo da prelomimo u sebi, jer nije u skladu sa našim karakterom. To je ona veza sa moralnošću.

A opet sa druge strane, savest može gristi i zbog sitnijih stvari, na pr. obično kod žena koje su na dijeti, pa ne mogu da se izbore sa sobom i prekrše neka pravila dijete i pojedu čokoladu... A posle se loše osećaju zbog toga, jer su prekršile svoju prvobitnu odluku (to je banalan primer, ali recimo da može biti i to)

 

[rollmilan]

Zapravo je ta definicija na vikipediji vrlo dobra. Pročitaj celu rečenicu - Свест је у најопштијем значењу: свеукупност властитих психичких доживљаја (осети, опажаји, сећања, мишљење, представе, асоцијације, осећања, потребе и сл.) које смо у стању непосредно да опазимо интроспекцијом и релативно јасно опишемо или на други начин изразимо. Gejlova enciklopedija psihologije takođe vrlo slično definiše svest - svesnost o vanjskim stimulusima i unutrašnjoj mentalnoj aktivnosti. I psihijatrija gotovo identično definiše svest - celina trenutnog duševnog života.

Tačno, moram priznati da mi je promakao ovaj boldovan deo . Samo ova psihijatrijska definicija nije baš ista kao ostale, jer kao što rekoh celina trenutnog duševnog života (u ovom slučaju i stanje) može biti san koji je van domašaja svesti. Posebno je pitanje stepena autonomnosti našeg nesvesnog i mogućnosti njenog samostalnog opažanja (nezavisnog od naše svesti ) ali da ne trujem temu iovako smo otišli predaleko - ipak je tema savest.
Postavio bih pitanje šta je osnov savesti ? Na ličnom nivou to su lični stavovi ali ti stavovi su posledica uglavnom opšteljudskih stavova, znači kolektivnih stavova. Ako preskočimo boga (jer ovo nije religijski podforum) i arhetipove (jer za njih nema dokaza) , može se konstatovati da je savest nastala kao posledica milionima godina evolucije jer je životinje nemaju . Daljnom logičkom razradom može se reći da je savest cilivizacijska tekovina a možda i nije ? Znači šta je osnova savesti ?, strah od kazne ?, ili izgrađeni moralni principi?, ili estetski stavovi (n.p.r. griža savesti zbog prekršene dijete)?, ili nešto peto ?,ili sve zajedno, šta ?

 

[dumspirospero]

Za mene lično savest je najviše povezana sa moralnim vrednostima, ali i sa karakterom...I taj banalan primer sa dijetom, nije estetski stav, već pre svega prekršaj neke svoje odlučnosti..., a odlučnost opet možemo povezati sa principijelnoću.
Izrečena ružna reč, itekako može ''gristi''... Savest može da stopira neku radnju da se ne realizuje, zbog bojazni od nečeg budućeg ili može već biti realizovana, a onda vas ''gristi savest'', što ste to dozvolili...

 

[rollmilan]

Za mene lično savest je najviše povezana sa moralnim vrednostima, ali i sa karakterom...I taj banalan primer sa dijetom, nije estetski stav, već pre svega prekršaj neke svoje odlučnosti..., a odlučnost opet možemo povezati sa principijelnoću.

Principijelnost (doslednost) ili odlučnost mora da ima neki svoj motiv, a i sama reč principijelnost o tome govori - neki princip iza toga stoji. A taj princip u slučaju dijete može biti estetski stav ili stav o zdravlju ili religiozni stav(post) ili nešto četvrto .

 

[dumspirospero]

Principijelnost (doslednost) ili odlučnost mora da ima neki svoj motiv, a i sama reč principijelnost o tome govori - neki princip iza toga stoji. A taj princip u slučaju dijete može biti estetski stav ili stav o zdravlju ili religiozni stav(post) ili nešto četvrto .

Sve to što si nabrojao, stoji...Ali ono što sam rekla o dijeti i grižoj savesti kada se ta dijeta prekrši, govori o osećanju većine. Stavke koje si nabrojao, odnosi se ipak na manji broj (pogotovo, religiozni razlozi zar ne?)

 

[ceca69]

Mislim da sam principijelna..ako nesto odlucim toga se i pridrzavam.Savest imam...cesto me dobra savest obavesti na vreme da nesto ne uradim, da se ne bih posle kajala..Odmah razmisljam o posledicama i to me na vreme zaustavi ..da na primer nekoga ne povredim ,ne kazem nesto ruzno ili ne uradim nesto zbog cega ce me posle gristi savest.Mislim da je moja savest cesto vezana za moralnost i karakter.Postoje norme kojih se pridrzavam jer jednostavno mislim da je to korektno i fer..ima stvari na koje mislim i nisu u redu da se rade jer mi jednostavno to savest ne dozvoljava.Stvar je i vaspitanja dosta u to ukljucena,jer nas od malena uce dobrom i onome sto nije dobro raditi...mene su ucili da nikad ne radim ono sto ne bih volela da neko meni uradi..i toga se pridrzavam uvek i stalno.
Naravno ponekad uradim i nesto slucajno,nesvesno pa me posle grize savest jer nisam bas dobro razmislila u odredjenom trenutku nego sam se prepustila drugoj strani svog karaktera koja je plahovita kao na primer kad mi je jezik brzi od pameti,ruka brza od zvuka ili pogled ostriji od maca.