LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Da li smo sumnjičavi prema savetima apotekara
Farmaceuti često nemaju vremena za probleme pacijenata, a bolesnici savet radije traže od lekara, nego od apotekara
Građani Srbije više vole da piju lekove na svoju ruku nego da saslušaju savete farmaceuta, a često se dešava da predlog apotekara ne primenjuju u praksi. Zbog toga se iz godine u godinu povećava potrošnja antibiotika i lekova za smirenje, što kasnije deluje da pacijenti postanu otporni na dejstvo medikamenata koje piju po navici, a bez preporuke farmaceuta i lekara. Samo u toku prošle godine u Srbiji je potrošeno 10,6 miliona kutija sedativa, a potrošnja lekova za smirenje raste, prema analizi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Poslednje istraživanje časopisa za apotekarstvo „Farmakon” i „GfK Beograd” pokazuje da gotovo 70 odsto stanovnika naše zemlje nema farmaceuta kome veruje, a oko 40 odsto ispitanika u Beogradu tek ponekad ili nikad ne dobije savet farmaceuta u apoteci. Na drugoj strani, međutim, ankete govore da čak 90 odsto ispitanika u Srbiji nikada nije imalo problema s nalaženjem leka koji im je potreban ili im se to dešavalo veoma retko.
– Najveći broj pacijenata ulazi u najbližu apoteku. Često su prinuđeni da odlaze u državne, zbog podizanja medikamenata na recept, a pošto u njima nema dovoljnog broja farmaceuta, oni nemaju vremena da se bave problemima bolesnika. Onda dođu u privatnu apoteku s kesom lekova i mole da im mi objasnimo kako da ih piju. Farmaceuti su jedna vrsta filtera koji treba da pomažu građanima da ne moraju za svaku sitnicu da idu kod lekara – rekao je Dragutin Rajevac, farmaceut Saveza privatnih apoteka.
Svakadrugaosoba, pokazujepomenuto istraživanjeu kojem je učestvovalo 1.000 građana starijih od 15 godina,smatradabijojmogućnostmerenjašećeraukrvi, krvnogpritiskaitelesnemaseuapotecikoristila, dokjeoko 31 odstoneodlučno. Svestovažnostiteuslugerastesgodinama, anajkorisnijomjesmatrajugrađanistarijiod 55 godina.
Primarijus dr Nevenka Dimitrijević, iz Saveza sindikata lekara i farmaceuta, kaže da građani možda malo više poverenja imaju u lekare nego u farmaceute samo zbog toga što doktori pregledaju pacijente i više su upoznati sa njihovim zdravstvenim statusom.
– Pacijenti se često kada dođu kod lekara hvale govoreći kakve im je savete dao farmaceut. A ponekad su nezadovoljni što možda nije imao dovoljno vremena za razgovor s njima. Činjenica je da su farmaceuti pretvoreni u puke administrativce, da stoje po ceo dan i da ne stignu od prevelikog obima posla da se svima posvete. Pacijenti očekuju da farmaceut može da im kaže kakva je prognoza njihove bolesti, a oni to ne mogu jer nisu videli njihov zdravstveni karton. Mislim da nije u redu da oni koji imaju šećernu bolest idu u apoteku radi merenja glikemije jer to mora da proverava njihov lekar, pod čijom su kontrolom – rekla je dr Dimitrijević.
Vukica Stevanović, iz Organizacije „Farmaceutsko jezgro”, istakla je da joj deluje da je analizu platila farmaceutska industrija kako bi objavila da nema deficitarnih lekova, pri tom stavljajući akcenat na neljubaznost farmaceuta.
Ovo istraživanje nudi mali broj podataka, a oni koji postoje dati su oskudno. Pitanje je da li se ispitivani građani snabdevaju u privatnim ili državnim apotekama, da li uzimaju lekove na recept ili ih kupuju. Ispitivanje zadovoljstva pacijenata koje je rađeno u privatnim apotekama za koje ja znam pokazalo je da su građani kao veoma dobru u 54 odsto slučajeva istakli uslugu u objektima – naglasila je Stevanovićeva.
Čini se da građani sve više poverenja ukazuju Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije, jer njihove stručnjake često pitaju za nejasnoće u vezi sa lekovima ili sa prijavom neželjenog dejstva leka. – Sa uvođenjem u terapiju sve većeg broja lekova, koji se odlikuju visokom selektivnošću, zahvaljujući savremenim istraživanjima i postupcima u proizvodnji, dostupnost pouzdanih informacija o lekovima je od velikog značaja – smatra mr Tatjana Šipetić, direktorka ove agencije.
– U cilju promocije bezbedne upotrebe lekova i medicinskih sredstava prikupljaju se i procenjuju informacije za bazu podataka u okviru integralnog informacionog sistema, i pripremaju publikacije, a agencija prati i promet i potrošnju lekova i medicinskih sredstava. Zarad zaštite stanovništva od upotrebe lekova lošeg kvaliteta, kao i lažnih lekova, a u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, mi prikupljamo prijave lažnih lekova – dodala je Šipetićeva.
Stručnjaci ove ustanove na osnovu pristupa savremenim bazama podataka pružaju pouzdane i bezbedne informacije o lekovima i medicinskim sredstvima, kaže ona, kao i savete pacijentima i zdravstvenim stručnjacima za njihovu upotrebu na racionalan i ekonomičan način.
Politika
Farmaceuti često nemaju vremena za probleme pacijenata, a bolesnici savet radije traže od lekara, nego od apotekara
Građani Srbije više vole da piju lekove na svoju ruku nego da saslušaju savete farmaceuta, a često se dešava da predlog apotekara ne primenjuju u praksi. Zbog toga se iz godine u godinu povećava potrošnja antibiotika i lekova za smirenje, što kasnije deluje da pacijenti postanu otporni na dejstvo medikamenata koje piju po navici, a bez preporuke farmaceuta i lekara. Samo u toku prošle godine u Srbiji je potrošeno 10,6 miliona kutija sedativa, a potrošnja lekova za smirenje raste, prema analizi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Poslednje istraživanje časopisa za apotekarstvo „Farmakon” i „GfK Beograd” pokazuje da gotovo 70 odsto stanovnika naše zemlje nema farmaceuta kome veruje, a oko 40 odsto ispitanika u Beogradu tek ponekad ili nikad ne dobije savet farmaceuta u apoteci. Na drugoj strani, međutim, ankete govore da čak 90 odsto ispitanika u Srbiji nikada nije imalo problema s nalaženjem leka koji im je potreban ili im se to dešavalo veoma retko.
– Najveći broj pacijenata ulazi u najbližu apoteku. Često su prinuđeni da odlaze u državne, zbog podizanja medikamenata na recept, a pošto u njima nema dovoljnog broja farmaceuta, oni nemaju vremena da se bave problemima bolesnika. Onda dođu u privatnu apoteku s kesom lekova i mole da im mi objasnimo kako da ih piju. Farmaceuti su jedna vrsta filtera koji treba da pomažu građanima da ne moraju za svaku sitnicu da idu kod lekara – rekao je Dragutin Rajevac, farmaceut Saveza privatnih apoteka.
Svakadrugaosoba, pokazujepomenuto istraživanjeu kojem je učestvovalo 1.000 građana starijih od 15 godina,smatradabijojmogućnostmerenjašećeraukrvi, krvnogpritiskaitelesnemaseuapotecikoristila, dokjeoko 31 odstoneodlučno. Svestovažnostiteuslugerastesgodinama, anajkorisnijomjesmatrajugrađanistarijiod 55 godina.
Primarijus dr Nevenka Dimitrijević, iz Saveza sindikata lekara i farmaceuta, kaže da građani možda malo više poverenja imaju u lekare nego u farmaceute samo zbog toga što doktori pregledaju pacijente i više su upoznati sa njihovim zdravstvenim statusom.
– Pacijenti se često kada dođu kod lekara hvale govoreći kakve im je savete dao farmaceut. A ponekad su nezadovoljni što možda nije imao dovoljno vremena za razgovor s njima. Činjenica je da su farmaceuti pretvoreni u puke administrativce, da stoje po ceo dan i da ne stignu od prevelikog obima posla da se svima posvete. Pacijenti očekuju da farmaceut može da im kaže kakva je prognoza njihove bolesti, a oni to ne mogu jer nisu videli njihov zdravstveni karton. Mislim da nije u redu da oni koji imaju šećernu bolest idu u apoteku radi merenja glikemije jer to mora da proverava njihov lekar, pod čijom su kontrolom – rekla je dr Dimitrijević.
Vukica Stevanović, iz Organizacije „Farmaceutsko jezgro”, istakla je da joj deluje da je analizu platila farmaceutska industrija kako bi objavila da nema deficitarnih lekova, pri tom stavljajući akcenat na neljubaznost farmaceuta.
Ovo istraživanje nudi mali broj podataka, a oni koji postoje dati su oskudno. Pitanje je da li se ispitivani građani snabdevaju u privatnim ili državnim apotekama, da li uzimaju lekove na recept ili ih kupuju. Ispitivanje zadovoljstva pacijenata koje je rađeno u privatnim apotekama za koje ja znam pokazalo je da su građani kao veoma dobru u 54 odsto slučajeva istakli uslugu u objektima – naglasila je Stevanovićeva.
Čini se da građani sve više poverenja ukazuju Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije, jer njihove stručnjake često pitaju za nejasnoće u vezi sa lekovima ili sa prijavom neželjenog dejstva leka. – Sa uvođenjem u terapiju sve većeg broja lekova, koji se odlikuju visokom selektivnošću, zahvaljujući savremenim istraživanjima i postupcima u proizvodnji, dostupnost pouzdanih informacija o lekovima je od velikog značaja – smatra mr Tatjana Šipetić, direktorka ove agencije.
– U cilju promocije bezbedne upotrebe lekova i medicinskih sredstava prikupljaju se i procenjuju informacije za bazu podataka u okviru integralnog informacionog sistema, i pripremaju publikacije, a agencija prati i promet i potrošnju lekova i medicinskih sredstava. Zarad zaštite stanovništva od upotrebe lekova lošeg kvaliteta, kao i lažnih lekova, a u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, mi prikupljamo prijave lažnih lekova – dodala je Šipetićeva.
Stručnjaci ove ustanove na osnovu pristupa savremenim bazama podataka pružaju pouzdane i bezbedne informacije o lekovima i medicinskim sredstvima, kaže ona, kao i savete pacijentima i zdravstvenim stručnjacima za njihovu upotrebu na racionalan i ekonomičan način.
Politika