LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Da li se država pametno zadužuje?
Izvor: B92
Beograd -- Privrednici i ekonomisti rezervisani su prema odluci države da se zaduži kod komercijalnih banaka.
Država Srbija živi isto kao i njeni građani - veoma često na ivici minusa. Da bi se pokrile rupe u budžetu, Skupština je na predlog Vlade izglasala novo zaduženje od 400 miliona dolara.
Ovoga puta novac se ne povlači od međunarodnih institucija ni od MMF-a već od domaćih komercijalnih banaka.
Već sedam dana, svaki građanin Srbije dužan je dodatnih 50-ak evra. Iako nismo svi podigli po kredit, to je posledica usvajanja predloga Vlade o novom zaduživanju kod banke “Sosijete ženeral” u visini od 400 miliona dolara.
Ekonomista Miroljub Labus , koji je tokom prethodnih decenija učestvovao u pregovorima o smanjenju spoljnog duga iz prošlosti prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, danas kaže da Srbija ima sve manje opcija za zaduživanje.
“Zato što nemamo više takav pristup u međunarodnim finansijskim institucijama i radi se o kratkoročnijim kreditima koji služe za popunjavanje budžetskog deficita. Mislim da će to proizvesti posledice i na bankarski i na realni sektor. Biće jednostavno manje kredita za privredu”, očekuje Labud.
Bankari su veoma srećni što će imati siguran posao, ali Slavko Cerić iz “Erste banke” upozorava da na duge staze, zaduživanje države kod komercijalnih banaka nije rešenje.
“S jedne strane raduje zato što je to jedan od najmanje rizičnih plasmana, a s druge strane tako ostaje sve manje novca za privredu tako da tu treba da se nađe neki balans. Ako taj novac ide u investicije i ako je dobro potrošen, ja pozdravljam i mislim da je to dobra stvar”, ocenjuje Cerić.
Predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije Toplica Spasojević kaže da ovakvo zaduživanje ima i dobre i loše strane, pomaže bankama ali sugeriše i kako da država indirektno izvuče veću korist.
“S tim što bih ja da sam na Vladinom mestu, uslovljavao malo - ako želite siguran izvor prihoda kao što su obveznice, trezorski zapisi - onda dajte malo uložite u dugoročne plasmane i u područja u koja se manje investira - poljoprivredu, infrastrukturu”, poručuje Spasojević.
Povećano zaduživanje nije samo problem Srbije. Hrvatska već gotovo deceniju bije bitku sa visokim dugom, a predsednik Hrvatskog društva ekonomista Ljubo Jurčić kao najveći problem navodi to da vašom valutom ne možete plaćati dugove već menjate novac u strani, pa su onda dužni i oni koji nisu dizali kredite jer poskupljuje život.
“Ovo što se vama sada događa to se početkom 2000. godine događalo Hrvatskoj kad je postala finansijski stabilna, kad je počela prihvatati standarde Svjetske trgovinske organizacije itd. Tada su nam stranci počeli nuditi jeftine kredite, sigurnost plasmana je bila dobra, deviznom klauzulom su se zaštitili”, podseća Jurčić.
Svako ko se već mora zadužiti najbolje bi bilo da pozajmicom nešto i proizvede - samo tako zaduživanje neće biti preskupo.
Izvor: B92
Beograd -- Privrednici i ekonomisti rezervisani su prema odluci države da se zaduži kod komercijalnih banaka.
Država Srbija živi isto kao i njeni građani - veoma često na ivici minusa. Da bi se pokrile rupe u budžetu, Skupština je na predlog Vlade izglasala novo zaduženje od 400 miliona dolara.
Ovoga puta novac se ne povlači od međunarodnih institucija ni od MMF-a već od domaćih komercijalnih banaka.
Već sedam dana, svaki građanin Srbije dužan je dodatnih 50-ak evra. Iako nismo svi podigli po kredit, to je posledica usvajanja predloga Vlade o novom zaduživanju kod banke “Sosijete ženeral” u visini od 400 miliona dolara.
Ekonomista Miroljub Labus , koji je tokom prethodnih decenija učestvovao u pregovorima o smanjenju spoljnog duga iz prošlosti prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, danas kaže da Srbija ima sve manje opcija za zaduživanje.
“Zato što nemamo više takav pristup u međunarodnim finansijskim institucijama i radi se o kratkoročnijim kreditima koji služe za popunjavanje budžetskog deficita. Mislim da će to proizvesti posledice i na bankarski i na realni sektor. Biće jednostavno manje kredita za privredu”, očekuje Labud.
Bankari su veoma srećni što će imati siguran posao, ali Slavko Cerić iz “Erste banke” upozorava da na duge staze, zaduživanje države kod komercijalnih banaka nije rešenje.
“S jedne strane raduje zato što je to jedan od najmanje rizičnih plasmana, a s druge strane tako ostaje sve manje novca za privredu tako da tu treba da se nađe neki balans. Ako taj novac ide u investicije i ako je dobro potrošen, ja pozdravljam i mislim da je to dobra stvar”, ocenjuje Cerić.
Predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije Toplica Spasojević kaže da ovakvo zaduživanje ima i dobre i loše strane, pomaže bankama ali sugeriše i kako da država indirektno izvuče veću korist.
“S tim što bih ja da sam na Vladinom mestu, uslovljavao malo - ako želite siguran izvor prihoda kao što su obveznice, trezorski zapisi - onda dajte malo uložite u dugoročne plasmane i u područja u koja se manje investira - poljoprivredu, infrastrukturu”, poručuje Spasojević.
Povećano zaduživanje nije samo problem Srbije. Hrvatska već gotovo deceniju bije bitku sa visokim dugom, a predsednik Hrvatskog društva ekonomista Ljubo Jurčić kao najveći problem navodi to da vašom valutom ne možete plaćati dugove već menjate novac u strani, pa su onda dužni i oni koji nisu dizali kredite jer poskupljuje život.
“Ovo što se vama sada događa to se početkom 2000. godine događalo Hrvatskoj kad je postala finansijski stabilna, kad je počela prihvatati standarde Svjetske trgovinske organizacije itd. Tada su nam stranci počeli nuditi jeftine kredite, sigurnost plasmana je bila dobra, deviznom klauzulom su se zaštitili”, podseća Jurčić.
Svako ko se već mora zadužiti najbolje bi bilo da pozajmicom nešto i proizvede - samo tako zaduživanje neće biti preskupo.