LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Da li nas internet zaglupljuje?
Čitanje i prikupljanje informacija u doba digitalne tehnologije znatno se razlikuje od „starih, dobrih vremena“. Većina ljudi danas se informiše putem interneta. Da li nas to zaglupljuje?
„Stanovnici interneta grebu samo po površini“, tvrdi Nikolas Kar, američki novinar koji se bavi naukom. Kar je pre dve godine u jednom tekstu koji je izazvao diskusije postavio pitanje: „Čini li nas Gugl glupim?“ U svojoj knjizi, koja je sada izašla u Nemačkoj, Kar odgovara na pitanje: „Pripadnik digitalnog društva danas više nije u stanju da se skoncentriše. S obzirom da stanovnike interneta napada ogroman broj informacija, te informacije jednostavno ne ulaze u deo mozga koji je zadužen za trajno pamćenje.“
Iz ove teze autor nije izostavio ni sebe. Poslednjih godina je, kaže, imao osećaj da neko ili nešto kopa po njegovom mozgu i da ne razmišlja više kao pre. Kar je to posebno uočio tokom čitanja knjiga, jer već nakon dve-tri stranice njegove misli jednostavno odlutaju. Ovaj novinar pri tome ne proklinje internet, naprotiv, on ceni uspehe digitalne revolucije, ali isto tako smatra da internet sprečava razumevanje kompleksnih stanja stvari.
Digitalno društvo ne odvaja važno od nevažnog
Kar nije jedini koji tako misli. Prošle godine je Frank Širmaher, suizdavač nemačkih dnevnih novina Frankfurter algemajne cajtung, izdao knjigu sa podužim naslovom: „Payback. Zašto smo u informaciono doba prisiljeni da činimo ono što ne želimo, i na koji način možemo povratiti kontrolu nad svojim razmišljanjem“. Širmaher se u svojoj knjizi takođe žali na probleme s koncentracijom i na činjenicu da digitalno društvo više ne zna da odvoji važno od nevažnog.
Kar (51) se pri svojim tezama oslanja na studije o istraživanju mozga. Na primer, neurološku studiju univerziteta u Kaliforniji iz 2008. godine. Naučnici su tada beležili nadražaje u mozgu kod dve grupe ispitanika koji su pri tome koristili internet pretraživače. Jedna grupa je bila iskusna u surfovanju po internetu, dok je druga bila još u početnoj fazi. Mozak „početnika“ ubrzo je pokazao jednako visoke vrednosti u području mozga koji je zadužen za rad, kao i kod druge, iskusne, grupe. Ništa posebno, ali za razliku od naučnika u Kaliforniji, Kar je iz toga zaključio da previsoke vrednosti u području tog dela mozga istovremeno predstavljaju slabljenje dela mozga zaduženog za trajno pohranjivanje informacija.
Internet i temeljna znanja
Peter Kruze, nemački naučnik koji se bavi proučavanjem trendova, bavi se društvenim posledicama „internet kulture“. U pogledu čitanja, Kruze je saglasan sa Karom. Ali Kruze kritikuje Karove izjave koje se odnose na internet. Izjavu da internet umanjuje sposobnost pohranjivanja temeljnih znanja u pogledu neke određene teme, Kruze smatra „apodiktičnom“. „To ne zavisi samo od interneta, odnosno mreže, nego i od namere korisnika“, kaže Kruze.
Nažalost, Kar u svojim pesimističnim tezama prema internetu ne navodi zlatno pravilo čitanja, kojeg bi svi trebalo da se pridržavaju. On navodi samo sledeće: korisnik mora pronaći zdravu ravnotežu između čitanja i refleksije. Nikakva revolucionarna spoznaja, ali ipak, Karova knjiga je, ako ništa drugo, zanimljiva.
Autorke: Franciska Šmit / Marijana Ljubičić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković
Deutsche Welle
Čitanje i prikupljanje informacija u doba digitalne tehnologije znatno se razlikuje od „starih, dobrih vremena“. Većina ljudi danas se informiše putem interneta. Da li nas to zaglupljuje?
„Stanovnici interneta grebu samo po površini“, tvrdi Nikolas Kar, američki novinar koji se bavi naukom. Kar je pre dve godine u jednom tekstu koji je izazvao diskusije postavio pitanje: „Čini li nas Gugl glupim?“ U svojoj knjizi, koja je sada izašla u Nemačkoj, Kar odgovara na pitanje: „Pripadnik digitalnog društva danas više nije u stanju da se skoncentriše. S obzirom da stanovnike interneta napada ogroman broj informacija, te informacije jednostavno ne ulaze u deo mozga koji je zadužen za trajno pamćenje.“
Iz ove teze autor nije izostavio ni sebe. Poslednjih godina je, kaže, imao osećaj da neko ili nešto kopa po njegovom mozgu i da ne razmišlja više kao pre. Kar je to posebno uočio tokom čitanja knjiga, jer već nakon dve-tri stranice njegove misli jednostavno odlutaju. Ovaj novinar pri tome ne proklinje internet, naprotiv, on ceni uspehe digitalne revolucije, ali isto tako smatra da internet sprečava razumevanje kompleksnih stanja stvari.
Digitalno društvo ne odvaja važno od nevažnog
Kar nije jedini koji tako misli. Prošle godine je Frank Širmaher, suizdavač nemačkih dnevnih novina Frankfurter algemajne cajtung, izdao knjigu sa podužim naslovom: „Payback. Zašto smo u informaciono doba prisiljeni da činimo ono što ne želimo, i na koji način možemo povratiti kontrolu nad svojim razmišljanjem“. Širmaher se u svojoj knjizi takođe žali na probleme s koncentracijom i na činjenicu da digitalno društvo više ne zna da odvoji važno od nevažnog.
Kar (51) se pri svojim tezama oslanja na studije o istraživanju mozga. Na primer, neurološku studiju univerziteta u Kaliforniji iz 2008. godine. Naučnici su tada beležili nadražaje u mozgu kod dve grupe ispitanika koji su pri tome koristili internet pretraživače. Jedna grupa je bila iskusna u surfovanju po internetu, dok je druga bila još u početnoj fazi. Mozak „početnika“ ubrzo je pokazao jednako visoke vrednosti u području mozga koji je zadužen za rad, kao i kod druge, iskusne, grupe. Ništa posebno, ali za razliku od naučnika u Kaliforniji, Kar je iz toga zaključio da previsoke vrednosti u području tog dela mozga istovremeno predstavljaju slabljenje dela mozga zaduženog za trajno pohranjivanje informacija.
Internet i temeljna znanja
Peter Kruze, nemački naučnik koji se bavi proučavanjem trendova, bavi se društvenim posledicama „internet kulture“. U pogledu čitanja, Kruze je saglasan sa Karom. Ali Kruze kritikuje Karove izjave koje se odnose na internet. Izjavu da internet umanjuje sposobnost pohranjivanja temeljnih znanja u pogledu neke određene teme, Kruze smatra „apodiktičnom“. „To ne zavisi samo od interneta, odnosno mreže, nego i od namere korisnika“, kaže Kruze.
Nažalost, Kar u svojim pesimističnim tezama prema internetu ne navodi zlatno pravilo čitanja, kojeg bi svi trebalo da se pridržavaju. On navodi samo sledeće: korisnik mora pronaći zdravu ravnotežu između čitanja i refleksije. Nikakva revolucionarna spoznaja, ali ipak, Karova knjiga je, ako ništa drugo, zanimljiva.
Autorke: Franciska Šmit / Marijana Ljubičić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković
Deutsche Welle
