LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Da li je Stounhendž izgrađen zbog zvuka?
B92
Stounhendž je bio dizajniran sa akustikom poput grčkog ili rimskog amfiteatra, otkrila je jedna studija.
Tim istraživača sa Univerziteta u Salfordu proveo je četiri godine na proučavanju akustike istorijskog lokaliteta ne bi li razotkrio misteriju zašto je Stounhedž sagrađen.
Iako nisu mogli da potvrde tačnu svrhu ove grupe monolita, istraživači su otkrili da je prostor imao akustiku koja je bila bliska neolitskom čoveku.
„Iako jedno od najpoznatijih mesta u svetu, Stounhedž i dalje krije tajnu”, kazao je vodeći istraživač Bruno Fazenda.
„Ljudi još uvek pokušavaju da dokuče zašto je mesto sagrađeno a mi smo hteli da u naše istraživanje uključimo elemenat na koji do sada nije obraćana pažnja”.
Fazenda je dodao da bi nova oblast akustičke nauke, nazvana arheoakustika, mogla da bude od pomoći u arheološkoj interpretaciji značajnih građevina i lokaliteta svetske baštine, od kojih mnoge ne postoje u prvobitnom obliku, kao što je slučaj sa Stounhendžom.
Naime, pošto je originalna lokacija u Viltširu u oronulom stanju, istraživači su otišli u Merihil u SAD, gde je 1929. izgrađena identična replika u znak sećanja na vojnike iz Prvog svetskog rata.
Tamo su izvršili akustička merenja i efekte poput odjeka ili šaputanja.
Druga faza sastojala se od stvaranja 3D audio zapisa celog prostora pomoću 64 audio kanala i zvučnika posebno napravljenih na Univerzitetu zasnovanog na tehnologiji WFS (Wave Field Synthesis).
Taj sistem omogućava preciznu rekonstrukciju zvuka kakav je Stounhedž mogao da proizvede.
„Ova vrsta istraživanja je važna jer sada ne samo da možemo da vidimo sebe kako smo okruženi monolitima uz pomoć virtuelne realnosti već možemo i da čujemo kako bi ova kamena struktura uvukla ljude u sonično iskustvo. Kao da smo otputovali u prošlost i iskusili ovo mesto na jedan svetiji način”.
Dr Fazenda misli da ovo istraživanje otvara sasvim novi svet u arheoakustici: „Naravno da ima još interesantnih lokacija gde se može primeniti ovaj metod i verujem da će u narednih deset godina doći do još interesantnih otkrića”.
B92
Stounhendž je bio dizajniran sa akustikom poput grčkog ili rimskog amfiteatra, otkrila je jedna studija.
Tim istraživača sa Univerziteta u Salfordu proveo je četiri godine na proučavanju akustike istorijskog lokaliteta ne bi li razotkrio misteriju zašto je Stounhedž sagrađen.
Iako nisu mogli da potvrde tačnu svrhu ove grupe monolita, istraživači su otkrili da je prostor imao akustiku koja je bila bliska neolitskom čoveku.
„Iako jedno od najpoznatijih mesta u svetu, Stounhedž i dalje krije tajnu”, kazao je vodeći istraživač Bruno Fazenda.
„Ljudi još uvek pokušavaju da dokuče zašto je mesto sagrađeno a mi smo hteli da u naše istraživanje uključimo elemenat na koji do sada nije obraćana pažnja”.
Fazenda je dodao da bi nova oblast akustičke nauke, nazvana arheoakustika, mogla da bude od pomoći u arheološkoj interpretaciji značajnih građevina i lokaliteta svetske baštine, od kojih mnoge ne postoje u prvobitnom obliku, kao što je slučaj sa Stounhendžom.
Naime, pošto je originalna lokacija u Viltširu u oronulom stanju, istraživači su otišli u Merihil u SAD, gde je 1929. izgrađena identična replika u znak sećanja na vojnike iz Prvog svetskog rata.
Tamo su izvršili akustička merenja i efekte poput odjeka ili šaputanja.
Druga faza sastojala se od stvaranja 3D audio zapisa celog prostora pomoću 64 audio kanala i zvučnika posebno napravljenih na Univerzitetu zasnovanog na tehnologiji WFS (Wave Field Synthesis).
Taj sistem omogućava preciznu rekonstrukciju zvuka kakav je Stounhedž mogao da proizvede.
„Ova vrsta istraživanja je važna jer sada ne samo da možemo da vidimo sebe kako smo okruženi monolitima uz pomoć virtuelne realnosti već možemo i da čujemo kako bi ova kamena struktura uvukla ljude u sonično iskustvo. Kao da smo otputovali u prošlost i iskusili ovo mesto na jedan svetiji način”.
Dr Fazenda misli da ovo istraživanje otvara sasvim novi svet u arheoakustici: „Naravno da ima još interesantnih lokacija gde se može primeniti ovaj metod i verujem da će u narednih deset godina doći do još interesantnih otkrića”.