- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Da l’se ovo samo sneva...
Balet Narodnog pozorišta „Ko to tamo peva” i u Egiptu podiže publiku na noge dok pljeska u ritmu muzike Vojislava-Vokija Kostića
„Ko to tamo peva” – u Egiptu
Od specijalnog izveštača „Politike”
Kairo, Aleksandrija – Pred kapijama Kairske i Aleksandrijske opere ovih dana publiku je dočekivao pozorišni plakat koji je pred vašim očima. A na njemu, na engleskom i arapskom (da te ceo svet, egipatski, razume), lepo piše da na tim scenama, sa predstavom „Ko to tamo peva”, u okviru Nedelje srpske kulture, gostuje beogradsko Narodno pozorište.
Pomenuta manifestacija, koju su otvorili ministri kulture – egipatski Faruk Hosni i srpski Nebojša Bradić, u prisustvu našeg premijera Mirka Cvetkovića i drugih zvaničnika, počela je izložbom fotografija „Tanjug: pogled u zenicu istorije”, postavljenoj u dvorcu princa Taza. Posle su se ređali: tri filmske večeri – i naslovi „Tito i ja” Gorana Markovića, „Klopka” Srdana Golubovića i „Ljubav i drugi zločini” Stefana Arsenijevića, tri izvođenja baleta „Ko to tamo peva” – u dva najveća egipatska grada, a danas počinju i trodnevni književni susreti na kojima učestvuju pisci Vida Ognjenović, Mihajlo Pantić, Vladislav Bajac i Laslo Blašković. I tu je kraj ove Nedelje srpske kulture, malo duže od kalendarske.
Delimično zbog praznovanja Bajrama, a delimično, čini se, zbog tamošnjih medija koji su lako zakazali u obaveštavanju javnosti, navale na biletarnice operskih kuća povodom ovog gostovanja nije bilo. Ali, što je daleko važnije, bili smo svedoci istinske navale emocija i oduševljenja u gledalištu izazvanih ovim plesom, koji je na muziku Vojislava Vokija Kostića osmislio koreograf Staša Zurovac. I zaista, na koju god se pozornicu „parkira” ovaj baletizovani autobus iz čuvenog istoimenog filma, prepun „putnika iz naroda” i iz mašte pisca Dušana Kovačevića, ta plesna družina uskomeša publiku i lako je diže na noge. Pogotovu kad se sa pozornice čuje onaj poznati refren „Da l’se ovo samo sneva, dal’se...? Joj, joj...!” I pogotovu, u koreografisnom finalu, tom poslednjem poklonu igrača gledalištu koje zna da „eksplodira”, aplaudirajući u ritmu Kostićeve muzike. Gde pljeska i njiše se i staro i mlado, diplomate i publika redovna, dame obučene po evropskoj i islamskoj „modi”... Svi redom! Eh, da ih vidi maestro Voki valjda bi se i sam zapitao: „Da l’se ovo samo sneva...?”
Nedavnu stotu predstavu svog baleta Voki Kostić nije dočekao. Smrt je bila brža za korak. Ali, autobus koji pleše nastavlja dalje svojim drumovima teatarskim. Na pozornici Kairske opere imao je svoju 101. i 102. „vožnju”, pa onda još jednu u Aleksandriji, u njihovoj operi Said Derviš teatar. Sa „putnicima” iz autobusa – Milan Rus, Aleksandar Ilić, Miloš Marijan, Jovica Begojev, Goran Stanić, Mihajlo Stefanović, Miloš Isailović i Miloš Kecman, u egipatskoj prestonici igrala je Dalija Imanić, a u Aleksandriji Sanja Ninković.
-------------------------------------------------------------
Ambasada, muzej u malom
Nije lako igrati u Egiptu. Nisu to samo pozornice, predstave i probe na kojima vas čeka baletmajstor Paša Musić, već i „skokovi” do Keopsove piramide i one jednooke Sfinge, do čuvene Tutankamonove „sobe” u Nacionalnom muzeju, do Aleksandrijske biblioteke i Citadele u tom gradu... I Ambasada Srbije za nas je muzej u malom. Ta divna kuća na još uvek elitnom Zamaleku pozornica je na kojoj se odigravala istorija. Gostoprimljivi ambasador Dejan Vasiljević, poput dobrog kustosa, priča nam da je tu početkom rata, na putu za London, kratko boravio mladi kralj Petar II Karađorđević. Pokazuje nam „njegovu” fotelju u ćošku, ali i kanabe u istom salonu na kome su više puta sedeli Tito i Naser, posle i njegov „naslednik” El Sadat.
------------------------------------------------------------
Zajednički „Simon Bokanegra”
Upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović podseća da Kairska opera postaje jedan od važnih inostranih partnera njihove kuće. Protokol o saradnji već je potpisan, a narednog novembra, kaže, na obe pozornice desiće se ista premijera – Verdijeve opere „Simon Bokanegra”, u rediteljskoj postavci Dejana Miladinovića. U toj koproduciji biće angažovani i naš scenograf i kostimograf, a dogovorena je i razmena solista.
M.Šehović
objavljeno: 22.11.2010
Izvor: Politika
Balet Narodnog pozorišta „Ko to tamo peva” i u Egiptu podiže publiku na noge dok pljeska u ritmu muzike Vojislava-Vokija Kostića
„Ko to tamo peva” – u Egiptu
Od specijalnog izveštača „Politike”
Kairo, Aleksandrija – Pred kapijama Kairske i Aleksandrijske opere ovih dana publiku je dočekivao pozorišni plakat koji je pred vašim očima. A na njemu, na engleskom i arapskom (da te ceo svet, egipatski, razume), lepo piše da na tim scenama, sa predstavom „Ko to tamo peva”, u okviru Nedelje srpske kulture, gostuje beogradsko Narodno pozorište.
Pomenuta manifestacija, koju su otvorili ministri kulture – egipatski Faruk Hosni i srpski Nebojša Bradić, u prisustvu našeg premijera Mirka Cvetkovića i drugih zvaničnika, počela je izložbom fotografija „Tanjug: pogled u zenicu istorije”, postavljenoj u dvorcu princa Taza. Posle su se ređali: tri filmske večeri – i naslovi „Tito i ja” Gorana Markovića, „Klopka” Srdana Golubovića i „Ljubav i drugi zločini” Stefana Arsenijevića, tri izvođenja baleta „Ko to tamo peva” – u dva najveća egipatska grada, a danas počinju i trodnevni književni susreti na kojima učestvuju pisci Vida Ognjenović, Mihajlo Pantić, Vladislav Bajac i Laslo Blašković. I tu je kraj ove Nedelje srpske kulture, malo duže od kalendarske.
Delimično zbog praznovanja Bajrama, a delimično, čini se, zbog tamošnjih medija koji su lako zakazali u obaveštavanju javnosti, navale na biletarnice operskih kuća povodom ovog gostovanja nije bilo. Ali, što je daleko važnije, bili smo svedoci istinske navale emocija i oduševljenja u gledalištu izazvanih ovim plesom, koji je na muziku Vojislava Vokija Kostića osmislio koreograf Staša Zurovac. I zaista, na koju god se pozornicu „parkira” ovaj baletizovani autobus iz čuvenog istoimenog filma, prepun „putnika iz naroda” i iz mašte pisca Dušana Kovačevića, ta plesna družina uskomeša publiku i lako je diže na noge. Pogotovu kad se sa pozornice čuje onaj poznati refren „Da l’se ovo samo sneva, dal’se...? Joj, joj...!” I pogotovu, u koreografisnom finalu, tom poslednjem poklonu igrača gledalištu koje zna da „eksplodira”, aplaudirajući u ritmu Kostićeve muzike. Gde pljeska i njiše se i staro i mlado, diplomate i publika redovna, dame obučene po evropskoj i islamskoj „modi”... Svi redom! Eh, da ih vidi maestro Voki valjda bi se i sam zapitao: „Da l’se ovo samo sneva...?”
Nedavnu stotu predstavu svog baleta Voki Kostić nije dočekao. Smrt je bila brža za korak. Ali, autobus koji pleše nastavlja dalje svojim drumovima teatarskim. Na pozornici Kairske opere imao je svoju 101. i 102. „vožnju”, pa onda još jednu u Aleksandriji, u njihovoj operi Said Derviš teatar. Sa „putnicima” iz autobusa – Milan Rus, Aleksandar Ilić, Miloš Marijan, Jovica Begojev, Goran Stanić, Mihajlo Stefanović, Miloš Isailović i Miloš Kecman, u egipatskoj prestonici igrala je Dalija Imanić, a u Aleksandriji Sanja Ninković.
-------------------------------------------------------------
Ambasada, muzej u malom
Nije lako igrati u Egiptu. Nisu to samo pozornice, predstave i probe na kojima vas čeka baletmajstor Paša Musić, već i „skokovi” do Keopsove piramide i one jednooke Sfinge, do čuvene Tutankamonove „sobe” u Nacionalnom muzeju, do Aleksandrijske biblioteke i Citadele u tom gradu... I Ambasada Srbije za nas je muzej u malom. Ta divna kuća na još uvek elitnom Zamaleku pozornica je na kojoj se odigravala istorija. Gostoprimljivi ambasador Dejan Vasiljević, poput dobrog kustosa, priča nam da je tu početkom rata, na putu za London, kratko boravio mladi kralj Petar II Karađorđević. Pokazuje nam „njegovu” fotelju u ćošku, ali i kanabe u istom salonu na kome su više puta sedeli Tito i Naser, posle i njegov „naslednik” El Sadat.
------------------------------------------------------------
Zajednički „Simon Bokanegra”
Upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović podseća da Kairska opera postaje jedan od važnih inostranih partnera njihove kuće. Protokol o saradnji već je potpisan, a narednog novembra, kaže, na obe pozornice desiće se ista premijera – Verdijeve opere „Simon Bokanegra”, u rediteljskoj postavci Dejana Miladinovića. U toj koproduciji biće angažovani i naš scenograf i kostimograf, a dogovorena je i razmena solista.
M.Šehović
objavljeno: 22.11.2010
Izvor: Politika