LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Cvetkovićev plan dobar i neostvariv
Izvor: Tanjug
Beograd -- Ekonomske mere koje je premijer Mirko Cvetković predstavio kao program rekonstruisane Vlade, ekonomisti i privrednici ocenjuju kao dobre ali i teško ostvarive.
Oni navode da je malo vremena za njihovu realizaciju dok zemlja još nije izašla iz ekonomske krize.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić smatra da su ekonomski ciljevi od ranije poznati i dobri, ali da je pitanje koliko su realni imajući u vidu malo vremena za njihovo ostvarivanje, nedostatak sredstava i da se nalazimo u dubokoj ekonomskoj krizi.
Savić je ocenio da će stvaranje nove Razvojne banke imati veliki značaj u uslovima krupnih poremećaja u privredi Srbije, velike nelikvidnosti kao i za obezbeđenje lakšeg izlaza srpskih proizvoda na strano tržište.
"Kao instrument ta banka nije sporna, ali se postavlja pitanje odakle će Srbija naći dovoljno novaca da obezbedi odgovarajući kreditni potencijal za ove namene koje su predviđene osnivanjem Razvojne banke" , zapitao se on.
Pavičić: Pomoći privredi
Vlada Srbije trebalo bi posle obavljene rekonstrukcije da radi na poboljšavanju privrednog ambijenta u zemlji, a konkretne mere moraju ići u pravcu rešavanja likvidnosti, što je u ovom momentu veoma ozbiljan problem, izjavio je dugogodišnji direktor kompanije Sintelon Nikola Pavičić.
Pavičić je istakao da je neophodno utvrditi konkretne mere podrške izvozu, kao i dodatne podsticaje poljoprivredi, jer su najveće izvozne šanse Srbije upravo u toj oblasti.
Prema njegovim rečima, sudbina privrede zavisi od toga šta će se desiti u 10.500 malih preduzeća, koja zapošljavaju u proseku od 50 do 250 radnika i predstavljaju "srce srpske privrede".
"Ove mere treba da budu okrenute prema tim preduzećima. Isto tako, za Srbiju je jako bitno i 8.000 mikropreduzeća. To su preduzeća koja zapošljavaju od 10 do 50 radnika", naveo je Pavičić napominjući da Srbija ima manje od hiljadu srednjih preduzeća.
"Da bismo krenuli u zavođenje finansijske discipline, država bi morala da postane najuredniji dužnik. Država mora da izmiri svoje obaveze prema privredi, jer ona veoma pedantno naplaćuje svoje obaveze od preduzeća", kazao je Pavičić.
Premijer Cvetković najavio je da će Vlada Srbije u narednim mesecima sprovesti mere ekonomske politike koje će omogućiti bolji životni standard građana. Te mere podrazumevaju snabdevenost osnovnim životnim namirnicama, povećanje zaposlenosti, smanjenje javne potrošnje i fiskalnog deficita, privlačenje novih investicija, reformu javnih preduzeća i efikasnije upravljanje velikim infrastrukturnim projektima.
Atanacković: Ne očekujem da će biti bolje
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ne očekuje značajnije promene u privredi Srbije posle rekonstrukcije vlade.
On tvrdi da će se rekonstruisana vlada suočiti sa potrebom da sprovede mere usmerene na rast investicija i razvoj privrede i istovremeno obezbedi znatna sredstva za pomoć socijalno ugroženim delovima stanovništva, što će izazvati skok javne potrošnje.
Atanacković navodi da firmama "ne treba pomoć države", već samo stvaranje što boljeg ambijenta za poslovanje.
„Potrebno je da se dalje ne povećavaju dažbine i nameti“ , podvukao je Atanacković i dodao da će teško ove mere pomoći da se, recimo, kombi vozilo ne proglasi luksuznim vozilom i da se na njega ne plaća veći porez.
Madžar: Cilj je dobiti glasove
Ekonomista Ljubomir Madžar istakao je da će ekonomske ciljeve rekonstruisana Vlade Srbije teško ostvariti, ocenivši ih kao "niz poteza koji treba da donesu neki glas, sa vrlo malim izgledima da se i realizuju".
"Nelogično je obećavati da će se uraditi nešto što nije urađeno u prethodne tri godine, kada su uslovi bili daleko povoljniji" , rekao je Madžar.
On je napomenuo da je država osiromašila, da se zadužuje da bi pokrivala tekuće troškove pa je teško da se u toj "finansijskoj stisci" nešto dalekosežnije i radikalnije ostvari.
Izvor: Tanjug
Beograd -- Ekonomske mere koje je premijer Mirko Cvetković predstavio kao program rekonstruisane Vlade, ekonomisti i privrednici ocenjuju kao dobre ali i teško ostvarive.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić smatra da su ekonomski ciljevi od ranije poznati i dobri, ali da je pitanje koliko su realni imajući u vidu malo vremena za njihovo ostvarivanje, nedostatak sredstava i da se nalazimo u dubokoj ekonomskoj krizi.
Savić je ocenio da će stvaranje nove Razvojne banke imati veliki značaj u uslovima krupnih poremećaja u privredi Srbije, velike nelikvidnosti kao i za obezbeđenje lakšeg izlaza srpskih proizvoda na strano tržište.
"Kao instrument ta banka nije sporna, ali se postavlja pitanje odakle će Srbija naći dovoljno novaca da obezbedi odgovarajući kreditni potencijal za ove namene koje su predviđene osnivanjem Razvojne banke" , zapitao se on.
Pavičić: Pomoći privredi
Vlada Srbije trebalo bi posle obavljene rekonstrukcije da radi na poboljšavanju privrednog ambijenta u zemlji, a konkretne mere moraju ići u pravcu rešavanja likvidnosti, što je u ovom momentu veoma ozbiljan problem, izjavio je dugogodišnji direktor kompanije Sintelon Nikola Pavičić.
Pavičić je istakao da je neophodno utvrditi konkretne mere podrške izvozu, kao i dodatne podsticaje poljoprivredi, jer su najveće izvozne šanse Srbije upravo u toj oblasti.
Prema njegovim rečima, sudbina privrede zavisi od toga šta će se desiti u 10.500 malih preduzeća, koja zapošljavaju u proseku od 50 do 250 radnika i predstavljaju "srce srpske privrede".
"Ove mere treba da budu okrenute prema tim preduzećima. Isto tako, za Srbiju je jako bitno i 8.000 mikropreduzeća. To su preduzeća koja zapošljavaju od 10 do 50 radnika", naveo je Pavičić napominjući da Srbija ima manje od hiljadu srednjih preduzeća.
"Da bismo krenuli u zavođenje finansijske discipline, država bi morala da postane najuredniji dužnik. Država mora da izmiri svoje obaveze prema privredi, jer ona veoma pedantno naplaćuje svoje obaveze od preduzeća", kazao je Pavičić.
Premijer Cvetković najavio je da će Vlada Srbije u narednim mesecima sprovesti mere ekonomske politike koje će omogućiti bolji životni standard građana. Te mere podrazumevaju snabdevenost osnovnim životnim namirnicama, povećanje zaposlenosti, smanjenje javne potrošnje i fiskalnog deficita, privlačenje novih investicija, reformu javnih preduzeća i efikasnije upravljanje velikim infrastrukturnim projektima.
Atanacković: Ne očekujem da će biti bolje
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ne očekuje značajnije promene u privredi Srbije posle rekonstrukcije vlade.
Atanacković navodi da firmama "ne treba pomoć države", već samo stvaranje što boljeg ambijenta za poslovanje.
„Potrebno je da se dalje ne povećavaju dažbine i nameti“ , podvukao je Atanacković i dodao da će teško ove mere pomoći da se, recimo, kombi vozilo ne proglasi luksuznim vozilom i da se na njega ne plaća veći porez.
Madžar: Cilj je dobiti glasove
Ekonomista Ljubomir Madžar istakao je da će ekonomske ciljeve rekonstruisana Vlade Srbije teško ostvariti, ocenivši ih kao "niz poteza koji treba da donesu neki glas, sa vrlo malim izgledima da se i realizuju".
"Nelogično je obećavati da će se uraditi nešto što nije urađeno u prethodne tri godine, kada su uslovi bili daleko povoljniji" , rekao je Madžar.
On je napomenuo da je država osiromašila, da se zadužuje da bi pokrivala tekuće troškove pa je teško da se u toj "finansijskoj stisci" nešto dalekosežnije i radikalnije ostvari.
Kakvi smo (postali), izgleda da bolje nismo ni zaslužili.
