Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Čuvar logora smrti Sobibor ponovo pred sudom (video)
Suđenje Ivanu Džonu Demjanjuku (89), ukrajinskom čuvaru nacističkog koncentracionog logora Sobibor u okupiranoj Poljskoj, počelo je juče pred sudom u Minhenu. Bivši čuvar optužen za saučesništvo u ubistvu 27.900 ljudi u tom logoru, koji je na prethodnom suđenju u Izraelu pre dve decenije imao običaj da šalje poljupce publici i viče na svedoke, juče je na suđenje stigao u invalidskim kolicima, što je bio očigledan pokušaj njegovih advokata da u javnosti izazovu sažaljenje za Demjanjuka.
Efraim Zurof, direktor izraelske kancelarije Centra „Simon Vizental“, ne veruje da je Demjanjuku zaista tako loše.
„Demjanjuk je odlično ovo odglumio. Trebalo je da bude u Holivudu, a ne u Sobiboru“, kaže za „Blic“ Zurof, koji se nada da će posle Demjanjuka uslediti i suđenje hortijevcu Šandoru Kepiru i ustaši Milivoju Ašneru.
Na suđenje u Minhenu stigao je iz SAD svedok Tomas Blat (82), čiji su roditelji i mlađi brat ubijeni u Sobiboru. Blat je uveren u krivicu Ukrajinca koji od 1958. ima američko državljanstvo. Blat je jedan od 35 svedoka čija je rodbina nastradala u Sobiboru.
„Demjanjuk nije starac koji zaslužuje sažaljenje, nego neko ko treba da odgovora za ono što je učinio. Važno je da se na ovom suđenju čuju svedočenja iz ratnog vremena kako bi današnja omladina shvatila kakav je pakao na zemlji bio Sobibor. Ugljen-monoksid, gola deca koja čekaju da ih pošalju u gasnu komoru i plamenovi koji su izbijali iz dimnjaka krematorijuma, sve što ste znali i voleli nestajalo je pred vašim očima“, kazao je novinarima Blat.
On je sa nepunih 16 godina bio primoran da radi na selekciji ličnih stvari Jevreja koji su odlazili u gasne komore, nakon što su mu roditelji i brat ubijeni u Sobiboru 1943. U oktobru te godine Blat je učestvovao u bekstvu oko 600 logoraša iz Sobibora i bio jedan od retkih preživelih u toj akciji.
„Pravda je spora. Ja ne tražim osvetu u procesu protiv Demjanjuka. On bi trebalo da kaže istinu“, tvrdi Blat.
Istina iz usta Demjanjuka juče nije izašla u onih par navrata kada ih je naizgled nesvesno otvorio tokom jučerašnjeg suđenja. Ukrajinski čuvar nacističkog logora bio je bled i gotovo nepokretan, a oči je držao zatvorene tokom otvaranja sudskog procesa koji bi mogao da rezultira kaznom od najviše 15 godina zatvora, što bi za njega značilo doživotnu robiju.
Džon Demjanjuk junior, sin optuženog, kazao je juče da je njegov otac tokom prošle nedelje proveo pet dana u bolnici gde je bio na ispitivanjima, kao i da je primio transfuziju krvi zbog oboljenja koštane srži. Medicinsko osoblje koje je bilo zaduženo da proceni Demjanjukovo zdravstveno stanje objavilo je da je on spreman za suđenje. Zbog stanja u kojem se Demjanjuk nalazi, sud je naložio da će se u njegovom procesu održavati samo dve dnevne sesije od po 90 minuta.
Ginter Maul, advokat Demjanjuka, tvrdi da se radi o „kafkijanskoj zaveri koju su odavno iskovali agenti KGB željni osvete“.
Prema mišljenju Zurofa, koji već godinama insistira na izvođenje nacista pred lice pravde, novo suđenje Demjanjuku će javnosti pokazati ulogu koju su u nacističkim zločinima imali ukrajinski kolaboracionisti.
„Mediji su naveli da sam izjavio da je ovo poslednje suđenje nekom nacisti. To je glupost. Nadam se da će biti barem još dva suđenja - u Mađarskoj protiv Kepira, optuženog za učešće u novosadskoj raciji, i u Srbiji protiv Ašnera, šefa ustaške policije u hrvatskoj Požegi, ukoliko ga austrijske vlasti izruče Srbiji“, naveo je Zurof.
Demjanjuk se posle rata doselio u SAD, ali je kasnije izgubio državljanstvo te zemlje nakon što je otkriveno da je lagao o svojoj saradnji sa nacistima. On je 1977. povezan sa likom Ivana Groznog, surovog čuvara logora Treblinka, a devet godina kasnije SAD su ga izručile Izraelu. Nakon suđenja u Jerusalimu osuđen je na smrtnu kaznu 1988, ali je oslobođen nakon pet godina zbog sumnji da je on pravi Ivan Grozni. Vratio se u SAD, ali je pod novom optužbom da je bio čuvar logora u Sobiboru ove godine izručen Nemačkoj.
Hronologija slučaja Demjanjuk
1920: Rođen u Ukrajini
1952: Ulazi u SAD tvrdeći da je najveći deo rata proveo kao nemački zarobljenik
1977: Preživeli logoraši koncentracionog logora Treblinka prepoznaju ga kao čuvara poznatog pod nadimkom Ivan Grozni
1981: Oduzima mu se američko državljanstvo
1986: Izručen Izraelu
1993: Izraelski Vrhovni sud poništava presudu i zaključuje da on nije Ivan Grozni
2002: Drugi put gubi američko državljanstvo nakon što sud saopštava da postoje dokazi da je radio u nacističkim logorima
Maj 2009: SAD ga deportuju
30. novembar: U Minhenu počinje suđenje sada već 89-godišnjem
Demjanjuku; optužnica sa 27.900 tačaka tereti ga za saučesništvo u ubistvu u poljskom logoru Sobibor
Najpoznatija suđenja nacistima
Nirnberški proces: Od oktobra 1945. do aprila 1949. procesuirao 199 nacističkih vođa, od kojih je deo osuđen na smrt.
Slučaj Adolfa Ajhmana: Nacista koji je Adolfu Hitleru izradio plan „konačnog rešenja“ jevrejskog pitanja osuđen je na smrt 1961. i obešen u maju sledeće godine.
Slučaj Karla Hasa: Bivši nacistički major osuđen je 1998. na doživotnu robiju zbog masakra italijanskih civila u Ardeatinskim pećinama 1944, počinjenim u znak odmazde. Umro je 2004. godine.
Slučaj Klausa Barbija: „Koljača iz Liona“, bivšeg komandanta Gestapo policije u tom francuskom gradu, izručile su Francuskoj 1983. bolivijske vlasti, nakon čega je osuđen na doživotnu robiju 1991. Umro je četiri godine kasnije.
[YOUTUBE]1o1ipc70F6c[/YOUTUBE]
Izvor: Blic
Suđenje Ivanu Džonu Demjanjuku (89), ukrajinskom čuvaru nacističkog koncentracionog logora Sobibor u okupiranoj Poljskoj, počelo je juče pred sudom u Minhenu. Bivši čuvar optužen za saučesništvo u ubistvu 27.900 ljudi u tom logoru, koji je na prethodnom suđenju u Izraelu pre dve decenije imao običaj da šalje poljupce publici i viče na svedoke, juče je na suđenje stigao u invalidskim kolicima, što je bio očigledan pokušaj njegovih advokata da u javnosti izazovu sažaljenje za Demjanjuka.
Efraim Zurof, direktor izraelske kancelarije Centra „Simon Vizental“, ne veruje da je Demjanjuku zaista tako loše.
„Demjanjuk je odlično ovo odglumio. Trebalo je da bude u Holivudu, a ne u Sobiboru“, kaže za „Blic“ Zurof, koji se nada da će posle Demjanjuka uslediti i suđenje hortijevcu Šandoru Kepiru i ustaši Milivoju Ašneru.
Na suđenje u Minhenu stigao je iz SAD svedok Tomas Blat (82), čiji su roditelji i mlađi brat ubijeni u Sobiboru. Blat je uveren u krivicu Ukrajinca koji od 1958. ima američko državljanstvo. Blat je jedan od 35 svedoka čija je rodbina nastradala u Sobiboru.
„Demjanjuk nije starac koji zaslužuje sažaljenje, nego neko ko treba da odgovora za ono što je učinio. Važno je da se na ovom suđenju čuju svedočenja iz ratnog vremena kako bi današnja omladina shvatila kakav je pakao na zemlji bio Sobibor. Ugljen-monoksid, gola deca koja čekaju da ih pošalju u gasnu komoru i plamenovi koji su izbijali iz dimnjaka krematorijuma, sve što ste znali i voleli nestajalo je pred vašim očima“, kazao je novinarima Blat.
On je sa nepunih 16 godina bio primoran da radi na selekciji ličnih stvari Jevreja koji su odlazili u gasne komore, nakon što su mu roditelji i brat ubijeni u Sobiboru 1943. U oktobru te godine Blat je učestvovao u bekstvu oko 600 logoraša iz Sobibora i bio jedan od retkih preživelih u toj akciji.
„Pravda je spora. Ja ne tražim osvetu u procesu protiv Demjanjuka. On bi trebalo da kaže istinu“, tvrdi Blat.
Istina iz usta Demjanjuka juče nije izašla u onih par navrata kada ih je naizgled nesvesno otvorio tokom jučerašnjeg suđenja. Ukrajinski čuvar nacističkog logora bio je bled i gotovo nepokretan, a oči je držao zatvorene tokom otvaranja sudskog procesa koji bi mogao da rezultira kaznom od najviše 15 godina zatvora, što bi za njega značilo doživotnu robiju.
Džon Demjanjuk junior, sin optuženog, kazao je juče da je njegov otac tokom prošle nedelje proveo pet dana u bolnici gde je bio na ispitivanjima, kao i da je primio transfuziju krvi zbog oboljenja koštane srži. Medicinsko osoblje koje je bilo zaduženo da proceni Demjanjukovo zdravstveno stanje objavilo je da je on spreman za suđenje. Zbog stanja u kojem se Demjanjuk nalazi, sud je naložio da će se u njegovom procesu održavati samo dve dnevne sesije od po 90 minuta.
Ginter Maul, advokat Demjanjuka, tvrdi da se radi o „kafkijanskoj zaveri koju su odavno iskovali agenti KGB željni osvete“.
Prema mišljenju Zurofa, koji već godinama insistira na izvođenje nacista pred lice pravde, novo suđenje Demjanjuku će javnosti pokazati ulogu koju su u nacističkim zločinima imali ukrajinski kolaboracionisti.
„Mediji su naveli da sam izjavio da je ovo poslednje suđenje nekom nacisti. To je glupost. Nadam se da će biti barem još dva suđenja - u Mađarskoj protiv Kepira, optuženog za učešće u novosadskoj raciji, i u Srbiji protiv Ašnera, šefa ustaške policije u hrvatskoj Požegi, ukoliko ga austrijske vlasti izruče Srbiji“, naveo je Zurof.
Demjanjuk se posle rata doselio u SAD, ali je kasnije izgubio državljanstvo te zemlje nakon što je otkriveno da je lagao o svojoj saradnji sa nacistima. On je 1977. povezan sa likom Ivana Groznog, surovog čuvara logora Treblinka, a devet godina kasnije SAD su ga izručile Izraelu. Nakon suđenja u Jerusalimu osuđen je na smrtnu kaznu 1988, ali je oslobođen nakon pet godina zbog sumnji da je on pravi Ivan Grozni. Vratio se u SAD, ali je pod novom optužbom da je bio čuvar logora u Sobiboru ove godine izručen Nemačkoj.
Hronologija slučaja Demjanjuk
1920: Rođen u Ukrajini
1952: Ulazi u SAD tvrdeći da je najveći deo rata proveo kao nemački zarobljenik
1977: Preživeli logoraši koncentracionog logora Treblinka prepoznaju ga kao čuvara poznatog pod nadimkom Ivan Grozni
1981: Oduzima mu se američko državljanstvo
1986: Izručen Izraelu
1993: Izraelski Vrhovni sud poništava presudu i zaključuje da on nije Ivan Grozni
2002: Drugi put gubi američko državljanstvo nakon što sud saopštava da postoje dokazi da je radio u nacističkim logorima
Maj 2009: SAD ga deportuju
30. novembar: U Minhenu počinje suđenje sada već 89-godišnjem
Demjanjuku; optužnica sa 27.900 tačaka tereti ga za saučesništvo u ubistvu u poljskom logoru Sobibor
Najpoznatija suđenja nacistima
Nirnberški proces: Od oktobra 1945. do aprila 1949. procesuirao 199 nacističkih vođa, od kojih je deo osuđen na smrt.
Slučaj Adolfa Ajhmana: Nacista koji je Adolfu Hitleru izradio plan „konačnog rešenja“ jevrejskog pitanja osuđen je na smrt 1961. i obešen u maju sledeće godine.
Slučaj Karla Hasa: Bivši nacistički major osuđen je 1998. na doživotnu robiju zbog masakra italijanskih civila u Ardeatinskim pećinama 1944, počinjenim u znak odmazde. Umro je 2004. godine.
Slučaj Klausa Barbija: „Koljača iz Liona“, bivšeg komandanta Gestapo policije u tom francuskom gradu, izručile su Francuskoj 1983. bolivijske vlasti, nakon čega je osuđen na doživotnu robiju 1991. Umro je četiri godine kasnije.
[YOUTUBE]1o1ipc70F6c[/YOUTUBE]
Izvor: Blic