Svetske plemićke dinastije ne gube nadu
Čuvaju titule za slučaj da opet dođu na presto
Izvor: Blic Radovan Radovanović | 28. 11. 2010. - 00:02h | Foto: AFP
Jugoslovensko-srpski prinčevi Petar (30) i blizanci Aleksandar i Filip (28) spadaju u deo aristokratije koji je našao mesto u novom svetu. Iako su formalno na listi naslednika britanske kraljevske krune, oni idu na posao i zarađuju svoje plate: Petar se u SAD bavi dizajnom, Aleksandar u Kaliforniji marketingom, dok je Filip zaposlen u banci u Londonu.
Bivši grčki kralj Konstantin Drugi: Ni u egzilu ne pristaje da abdicira
Međutim, ranije generacije „plave krvi”, koje su bile bliže tronu, teže su se snašle kad su ih revolucije uklanjale s političke scene. Evropa i dalje vrvi od brojnih ostarelih pretendenata na prestole, koji ističu svoja zvanja i titule i sa manje ili više entuzijazma traže položaje za koje su uvereni da im pripadaju.
Jedan od njih bio je i Oto Habzburg (98), koji je sebe smatrao naslednikom bečkog cara, odnosno vladarem Austrije, Mađarske, Češke, Slovačke, Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Kad je kasnije i priznao Republiku Austriju, on se kao član Evropskog parlamenta i vatreni zagovornik širenja EU ipak posebno zalagao za prijem Mađarske i Slovenije, a sada podržava Hrvatsku.
Rumunski kralj Mihail Hoencolern (89), koji je posle Drugog svetskog rata pred komunistima abdicirao, godinama ukazuje da je taj postupak nelegalan. Kad su mu dozvolili povratak u Rumuniju, on je 2007. ćerku Margaritu (61) imenovao za prestolonaslednicu i traži da Bukurešt, kad vrati monarhiju, tu odluku obavezno uzme u obzir.
U međuvremenu, Mihail je bio komercijalni pilot, dok je princeza Margarita diplomirala medicinsku sociologiju i radila kao profesorka na engleskim univerzitetima i za UN. Kad se u najboljim godinama udala za znatno mlađeg očevog savetnika Radu Dudu (50), on je odmah proglašen za Princa od Hoencolerna, ali je brzo „smanjio doživljaj” i upisao je samo ime Radu princ od Rumunije Duda.
I jedan od njihovih rođaka, princ Georg Fridrih Ferdinand Hoencolern (34) pretendent je na krunu Nemačke. Kao čukun-unuk kajzera Vilhelma Drugog završio je ekonomiju i biznis u Frajburgu i mada nemački zakon ne priznaje plemićke titule, dozvoljava ih kao deo prezimena: Georg se potpisuje kao Njegovo carsko i kraljevsko visočanstvo princ od Pruske.
Rođački zapleti među ruskim plemstvom sprečavaju, pored ostalog, da na tronu u Moskvi bude velika vojvotkinja Marija Vladimirovna Kirilovič-Romanova (57), koja se od 1992. predstavlja kao Njeno imperatorsko visočanstvo titularna carica i svedržiteljka cele Rusije. Kao profesorka književnosti sa Oksforda vojvotkinja živi u Francuskoj i Španiji, a na krštenju sina carevića Georgija Mihajloviča u Madridu kumovi su bili grčki kralj Konstantin (pretendent na presto od 1973) i bugarski car Simeon (pretendent od 1946).
Konstantin Drugi od Šlezvig Holštajna (70) je već vladao u Atini od 1946. do 1973, kad je pukovnička hunta ukinula monarhiju. Posle pada vojne diktature na plebiscitu je rešeno da ostane republika, ali suveren koji živi u egzilu nije nikad objavio abdikaciju. Prema njegovim dokumentima, on je bio Konstantinos Drugi, bivši kralj Grka, sve do 1994, kada mu je vlada ukinula pasoš jer u njemu nije bilo prezimena. Od tada pristaje na jednostavnije zvanje: kralj Konstantin.
Plemić na čelu vlade
Bugarski car Simeon Drugi Saks-Koburg-Gotski (73), sin cara Borisa, imao je krunu samo kao dete od 1943. do 1946. godine. Tad su ga komunisti s majkom proterali, ali se on sa demokratijom 1995. vratio u Sofiju, osnovao stranku, pobedio na izborima i od 2001. do 2005. bio je predsednik vlade Simeon Borisov. Njegov sin Kardan (48), princ od Trnova i vojvoda od Saksonije, leži u komi od saobraćajne nesreće 2008, a za presto je viđen unuk princ Boris Trnovski (13).
Čuvaju titule za slučaj da opet dođu na presto
Izvor: Blic Radovan Radovanović | 28. 11. 2010. - 00:02h | Foto: AFP
Jugoslovensko-srpski prinčevi Petar (30) i blizanci Aleksandar i Filip (28) spadaju u deo aristokratije koji je našao mesto u novom svetu. Iako su formalno na listi naslednika britanske kraljevske krune, oni idu na posao i zarađuju svoje plate: Petar se u SAD bavi dizajnom, Aleksandar u Kaliforniji marketingom, dok je Filip zaposlen u banci u Londonu.
Bivši grčki kralj Konstantin Drugi: Ni u egzilu ne pristaje da abdicira
Međutim, ranije generacije „plave krvi”, koje su bile bliže tronu, teže su se snašle kad su ih revolucije uklanjale s političke scene. Evropa i dalje vrvi od brojnih ostarelih pretendenata na prestole, koji ističu svoja zvanja i titule i sa manje ili više entuzijazma traže položaje za koje su uvereni da im pripadaju.
Jedan od njih bio je i Oto Habzburg (98), koji je sebe smatrao naslednikom bečkog cara, odnosno vladarem Austrije, Mađarske, Češke, Slovačke, Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Kad je kasnije i priznao Republiku Austriju, on se kao član Evropskog parlamenta i vatreni zagovornik širenja EU ipak posebno zalagao za prijem Mađarske i Slovenije, a sada podržava Hrvatsku.
Rumunski kralj Mihail Hoencolern (89), koji je posle Drugog svetskog rata pred komunistima abdicirao, godinama ukazuje da je taj postupak nelegalan. Kad su mu dozvolili povratak u Rumuniju, on je 2007. ćerku Margaritu (61) imenovao za prestolonaslednicu i traži da Bukurešt, kad vrati monarhiju, tu odluku obavezno uzme u obzir.
U međuvremenu, Mihail je bio komercijalni pilot, dok je princeza Margarita diplomirala medicinsku sociologiju i radila kao profesorka na engleskim univerzitetima i za UN. Kad se u najboljim godinama udala za znatno mlađeg očevog savetnika Radu Dudu (50), on je odmah proglašen za Princa od Hoencolerna, ali je brzo „smanjio doživljaj” i upisao je samo ime Radu princ od Rumunije Duda.
I jedan od njihovih rođaka, princ Georg Fridrih Ferdinand Hoencolern (34) pretendent je na krunu Nemačke. Kao čukun-unuk kajzera Vilhelma Drugog završio je ekonomiju i biznis u Frajburgu i mada nemački zakon ne priznaje plemićke titule, dozvoljava ih kao deo prezimena: Georg se potpisuje kao Njegovo carsko i kraljevsko visočanstvo princ od Pruske.
Rođački zapleti među ruskim plemstvom sprečavaju, pored ostalog, da na tronu u Moskvi bude velika vojvotkinja Marija Vladimirovna Kirilovič-Romanova (57), koja se od 1992. predstavlja kao Njeno imperatorsko visočanstvo titularna carica i svedržiteljka cele Rusije. Kao profesorka književnosti sa Oksforda vojvotkinja živi u Francuskoj i Španiji, a na krštenju sina carevića Georgija Mihajloviča u Madridu kumovi su bili grčki kralj Konstantin (pretendent na presto od 1973) i bugarski car Simeon (pretendent od 1946).
Konstantin Drugi od Šlezvig Holštajna (70) je već vladao u Atini od 1946. do 1973, kad je pukovnička hunta ukinula monarhiju. Posle pada vojne diktature na plebiscitu je rešeno da ostane republika, ali suveren koji živi u egzilu nije nikad objavio abdikaciju. Prema njegovim dokumentima, on je bio Konstantinos Drugi, bivši kralj Grka, sve do 1994, kada mu je vlada ukinula pasoš jer u njemu nije bilo prezimena. Od tada pristaje na jednostavnije zvanje: kralj Konstantin.
Plemić na čelu vlade
Bugarski car Simeon Drugi Saks-Koburg-Gotski (73), sin cara Borisa, imao je krunu samo kao dete od 1943. do 1946. godine. Tad su ga komunisti s majkom proterali, ali se on sa demokratijom 1995. vratio u Sofiju, osnovao stranku, pobedio na izborima i od 2001. do 2005. bio je predsednik vlade Simeon Borisov. Njegov sin Kardan (48), princ od Trnova i vojvoda od Saksonije, leži u komi od saobraćajne nesreće 2008, a za presto je viđen unuk princ Boris Trnovski (13).