Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Čudo u Kanjiži: ko je milioner iz ravnice
Miran i melanholičan vojvođanski gradić potresa euforija: u potrazi za loto-bogatašem, meštani uprli prstom u „dobitnika” – lokalnog boema Rudolfa Čikoša zvanog Čuda.
Tinda Bačkulin provukla je kroz aparat dobitni listić
Kanjiža – Rudolf Čikoš zvani Čuda sedi u bašti kafane „San” mrtav ’ladan, kao pivo koje gustira, u neverovatnom stanju spokoja za nekoga u koga cela Kanjiža upire prstom i kaže – on je taj. Pije „jelen”, ali je zaslužio da mu se obraćaju sa „lave”.
– On je dobio! To je on – viču meštani koji prolaze pored kafane, dva-tri kilometra udaljene od centra Kanjiže, vojvođanskog gradića u kome svi traže odgovor na pitanje: ko je novi milioner iz ravnice.
Čuda možda nije dobio 4, 3 miliona evra na lotou, ali je dobio nešto drugo: dan ogromne lokalne i nacionalne slave, kao „prvoosumnjičeni” kandidat za srećnika koji je uplatio dobitnu kombinaciju 1, 2, 4, 8, 13, 14 i 26.
Fama o sedmici drma mirnu i melanholičnu Kanjižu, koja se još sinoć uzbunila i u konstantnom je vanrednom stanju. Momak izlazi iz novog BMW-a, parkiranog ispred uplatnog mesta Državne lutrije Srbije, pored pijace koja je potpuno pusta.
- Ako je pametan, taj je već pobegao odavde – tiho priča momak i pozdravlja ženu koja valjda zna ko je „taj”. Tinda Bačkulin je na ivici nerava. Ona je ta koja je dobitni listić provukla kroz aparat, u utorak, posle 16 časova. U gradu ima još dva uplatna mesta, na kioscima „Štampe”, ali ona je dobro znala da je njena mašina bila talična. Pozvala je centralu Državne lutrije Srbije i oni su joj potvrdili.
– Od tada ne spavam, nemam mira, kao da sam ja dobila milione. Po Kanjiži se već priča ko je dobitnik. Sada on ima najveće probleme, a nije on „taj”.
Njen komšija Kosta ulazi da je pozdravi. Kao nezainteresovan, ravničarski otegnuto pita poluotvorenih usta:
– Je l’ došao da časti?
– To je državna tajna. U utorak sam radila od pola osam ujutru do pola sedam uveče, nisam znala da li sam muško ili žensko. Odmotavam film i kažem vam – nije taj što mislite.
Kanjiža je već napravila foto-robot osumnjičenog i scenario od utorka sinoć je već razrađen:
– Nemoj da kriješ, taj je bagerista „Potisja”, vozio se biciklom noćas mrtav pijan i vikao: „Ja sam dobio loto”. Nema ni kučeta ni mačeta, skita po kafanama, propio je dve kuće... Znam mu ime, kako ono beše...
Tu je detektiv Kosta stavio tačku. Setio se prošlogodišnjeg slučaja: čovek se hvalio u kafani kako će da kupi novi traktor od 20.000 evra. Dan kasnije nisu našli ni njega, ni novac. Još ga traže.
– Nek naš milioner dobro sedne i o’ladi glavu. Onda nek zove u Beograd Lutriju Srbije, nek zakaže sastanak. I nek pazi šta priča okolo – već ozbiljno uplašena žena završava svoj konsultantski monolog, preporuku za milionera iz ravnice. Zaključava zadnji ulaz, navlači rešetke na prozorčić i dobacuje, dok nestaje kroz špalir tezgi:
– Kanjiža je srećan grad.
Odlazi i Kosta, zagledan u večnost i listiće.
- Usrećio bih ceo grad – kaže umesto „do viđenja”.
Konobar me poslužuje u kafiću „Korzo’ i zaverenički potvrđuje:
- Tražite bageristu iz „Potisja”? Ljudi pričaju, došao je jutros mrtav pijan i bacio direktoru na sto radnu knjižicu. Da sam ja dobio, napio bih se do koske. Ionako se napijam svakog vikenda, pa me niko ne bi provalio. Onda bih zbrisao u Beograd, uzeo sobu u hotelu i čekao da odem po lovu. Prebacio bih novac u Švajcarsku i nestao. Zauvek. Šta li sada misli bagerista? Ako je bio pijan, sada se sigurno mrtav trezan.
Dobro, ko je taj srećni Jozef K. iz Kanjiže, kome je varoš već presudila? Samo da ih odvede u kafanu, časti pićem, pokupuje im imanja i kola.
Rudolf Čikoš Čuda
Od „Korzoa”, gde konobar proklinje zlu sreću što on nije „taj”, do „Potisja”, ima nešto više od kilometra. Portir pozdravlja vojnički i raportira:
- Tražite „njega”? Jutros nije došao na posao. Pogledajte u kladionici. Visi tamo. On je poznati kockar.
Kladionica pusta, razbacani tiketi na stolu i službenica koja se zaklela na ćutanje.
Jožef Feher, poljoprivrednik koji tera bicikl, nije vezan kockarskom omertom.
– Eh, da sam ja „taj”. Odmah bi kupio Franka Riberija i doveo ga u FK „Potisje”. Čujem da ide iz Bajerna. Šta bi mu falilo u Kanjiži – kaže Jožef.
Glupo je da se ponavljam. I Jožef zna ko je „taj”. Ali, zna nešto mnogo važnije: video ga je pre deset minuta. Pije pivo kod gospođe Rože.
On je, dakle, „taj”. Čuda, pedesetjednogodišnji bagerista iz „Potisja”. Čvrst stisak ruke i demanti:
- Nisam ja „taj”. Nisam dobio milione – veselo pozdravlja lokalni boem, čovek koji 32 godine neprekidno igra sve vrste igara na sreću: sportska prognoza, bingo, greb-greb, loto. Muž gospođe Rože, Dragan Studen, Čudin nerazdvojni kladioničarski prijatelj, ne trudi se da dramaturgija splasne:
– Napišite obavezno: „Možda nije dobitnik” – a zatim na mađarskom peva himnu kafane: „Ako dobiješ na loto, sedam dana ćeš da igraš na stolu”.
– Čuda je rođen na čudan dan, na Dan mrtvih, drugog februara – nastavlja Dragan. – Zaslužio je ovakvu slavu. Pre godinu dana, na njegov rođendan, pravili smo veselje u kafani. Napisali smo mu pismo i on je čitao taj govor ženi koju je oduvek voleo, a mi mu je doveli na slavlje, kao iznenađenje. U tom pismu je pisalo: „Čuda je legenda strunjače, jer je bio veliki rvač. Čuda je legenda atletskih staza, jer je najveći maratonac Kanjiže. Čuda je legenda disko parketa, jer je bio najveći plesač”.
Čuda potvrđuje, klima glavom, baš ga briga šta drugi misle. Bar jedan dan je bio milioner.
Izvor: Politika/Aleksandar Apostolovski
Miran i melanholičan vojvođanski gradić potresa euforija: u potrazi za loto-bogatašem, meštani uprli prstom u „dobitnika” – lokalnog boema Rudolfa Čikoša zvanog Čuda.
Tinda Bačkulin provukla je kroz aparat dobitni listić
Kanjiža – Rudolf Čikoš zvani Čuda sedi u bašti kafane „San” mrtav ’ladan, kao pivo koje gustira, u neverovatnom stanju spokoja za nekoga u koga cela Kanjiža upire prstom i kaže – on je taj. Pije „jelen”, ali je zaslužio da mu se obraćaju sa „lave”.
– On je dobio! To je on – viču meštani koji prolaze pored kafane, dva-tri kilometra udaljene od centra Kanjiže, vojvođanskog gradića u kome svi traže odgovor na pitanje: ko je novi milioner iz ravnice.
Čuda možda nije dobio 4, 3 miliona evra na lotou, ali je dobio nešto drugo: dan ogromne lokalne i nacionalne slave, kao „prvoosumnjičeni” kandidat za srećnika koji je uplatio dobitnu kombinaciju 1, 2, 4, 8, 13, 14 i 26.
Fama o sedmici drma mirnu i melanholičnu Kanjižu, koja se još sinoć uzbunila i u konstantnom je vanrednom stanju. Momak izlazi iz novog BMW-a, parkiranog ispred uplatnog mesta Državne lutrije Srbije, pored pijace koja je potpuno pusta.
- Ako je pametan, taj je već pobegao odavde – tiho priča momak i pozdravlja ženu koja valjda zna ko je „taj”. Tinda Bačkulin je na ivici nerava. Ona je ta koja je dobitni listić provukla kroz aparat, u utorak, posle 16 časova. U gradu ima još dva uplatna mesta, na kioscima „Štampe”, ali ona je dobro znala da je njena mašina bila talična. Pozvala je centralu Državne lutrije Srbije i oni su joj potvrdili.
– Od tada ne spavam, nemam mira, kao da sam ja dobila milione. Po Kanjiži se već priča ko je dobitnik. Sada on ima najveće probleme, a nije on „taj”.
Njen komšija Kosta ulazi da je pozdravi. Kao nezainteresovan, ravničarski otegnuto pita poluotvorenih usta:
– Je l’ došao da časti?
– To je državna tajna. U utorak sam radila od pola osam ujutru do pola sedam uveče, nisam znala da li sam muško ili žensko. Odmotavam film i kažem vam – nije taj što mislite.
Kanjiža je već napravila foto-robot osumnjičenog i scenario od utorka sinoć je već razrađen:
– Nemoj da kriješ, taj je bagerista „Potisja”, vozio se biciklom noćas mrtav pijan i vikao: „Ja sam dobio loto”. Nema ni kučeta ni mačeta, skita po kafanama, propio je dve kuće... Znam mu ime, kako ono beše...
Tu je detektiv Kosta stavio tačku. Setio se prošlogodišnjeg slučaja: čovek se hvalio u kafani kako će da kupi novi traktor od 20.000 evra. Dan kasnije nisu našli ni njega, ni novac. Još ga traže.
– Nek naš milioner dobro sedne i o’ladi glavu. Onda nek zove u Beograd Lutriju Srbije, nek zakaže sastanak. I nek pazi šta priča okolo – već ozbiljno uplašena žena završava svoj konsultantski monolog, preporuku za milionera iz ravnice. Zaključava zadnji ulaz, navlači rešetke na prozorčić i dobacuje, dok nestaje kroz špalir tezgi:
– Kanjiža je srećan grad.
Odlazi i Kosta, zagledan u večnost i listiće.
- Usrećio bih ceo grad – kaže umesto „do viđenja”.
Konobar me poslužuje u kafiću „Korzo’ i zaverenički potvrđuje:
- Tražite bageristu iz „Potisja”? Ljudi pričaju, došao je jutros mrtav pijan i bacio direktoru na sto radnu knjižicu. Da sam ja dobio, napio bih se do koske. Ionako se napijam svakog vikenda, pa me niko ne bi provalio. Onda bih zbrisao u Beograd, uzeo sobu u hotelu i čekao da odem po lovu. Prebacio bih novac u Švajcarsku i nestao. Zauvek. Šta li sada misli bagerista? Ako je bio pijan, sada se sigurno mrtav trezan.
Dobro, ko je taj srećni Jozef K. iz Kanjiže, kome je varoš već presudila? Samo da ih odvede u kafanu, časti pićem, pokupuje im imanja i kola.
Rudolf Čikoš Čuda
Od „Korzoa”, gde konobar proklinje zlu sreću što on nije „taj”, do „Potisja”, ima nešto više od kilometra. Portir pozdravlja vojnički i raportira:
- Tražite „njega”? Jutros nije došao na posao. Pogledajte u kladionici. Visi tamo. On je poznati kockar.
Kladionica pusta, razbacani tiketi na stolu i službenica koja se zaklela na ćutanje.
Jožef Feher, poljoprivrednik koji tera bicikl, nije vezan kockarskom omertom.
– Eh, da sam ja „taj”. Odmah bi kupio Franka Riberija i doveo ga u FK „Potisje”. Čujem da ide iz Bajerna. Šta bi mu falilo u Kanjiži – kaže Jožef.
Glupo je da se ponavljam. I Jožef zna ko je „taj”. Ali, zna nešto mnogo važnije: video ga je pre deset minuta. Pije pivo kod gospođe Rože.
On je, dakle, „taj”. Čuda, pedesetjednogodišnji bagerista iz „Potisja”. Čvrst stisak ruke i demanti:
- Nisam ja „taj”. Nisam dobio milione – veselo pozdravlja lokalni boem, čovek koji 32 godine neprekidno igra sve vrste igara na sreću: sportska prognoza, bingo, greb-greb, loto. Muž gospođe Rože, Dragan Studen, Čudin nerazdvojni kladioničarski prijatelj, ne trudi se da dramaturgija splasne:
– Napišite obavezno: „Možda nije dobitnik” – a zatim na mađarskom peva himnu kafane: „Ako dobiješ na loto, sedam dana ćeš da igraš na stolu”.
– Čuda je rođen na čudan dan, na Dan mrtvih, drugog februara – nastavlja Dragan. – Zaslužio je ovakvu slavu. Pre godinu dana, na njegov rođendan, pravili smo veselje u kafani. Napisali smo mu pismo i on je čitao taj govor ženi koju je oduvek voleo, a mi mu je doveli na slavlje, kao iznenađenje. U tom pismu je pisalo: „Čuda je legenda strunjače, jer je bio veliki rvač. Čuda je legenda atletskih staza, jer je najveći maratonac Kanjiže. Čuda je legenda disko parketa, jer je bio najveći plesač”.
Čuda potvrđuje, klima glavom, baš ga briga šta drugi misle. Bar jedan dan je bio milioner.
Izvor: Politika/Aleksandar Apostolovski
