Crvendać

[crvendac_011]

Crvendać [Erithacus rubecula] ​

Mala ptica, veličine vrapca, dužine oko 15cm. Ima nešto duže noge, pa je cela ptica viša od vrapca. Sa gornje strane [leđa, rep i krila] je maslinasto-sive boje, dok su grlo i grudi kao i čelo i glava sa strane žutocrvene boje, odakle mu i potiče ime. Stomak je bele boje. Ovako su obojeni i mužjak i ženka, dok su mladunci neupadljive svetlo mrke boje sa svetlijim i tamnijim pegama.

​

Naseljava gotovo celu Evropu i zemlje oko Sredozemnog mora, izuzev Islanda, južnih delova Španije i Francuske i severnih skandinavskih zemalja. Na istok se populacija crvendaća prostire do Altaja.

Crvendać naseljava vlažne, zasenjene različite tipove šuma, guste šibljake, parkove i vrtove, ali najradije bira stare bukve ili mešovite šume. Gnezdi se na tlu ili na trulim panjevima i žbunju blizu površine zemlje. Postoje podaci da su gnezda nalažena i u šupljinama stabala ili napuštenim gnezdima u starim zidinama i kamenjarima, ali su to ipak izuzeci. Gnezdo pravi od stabljika i mahovine a iznutra ga oblaže vlatima trave. Od aprila do jula nosi 5 [3-9] žućkastih jaja sa crvenosmeđim pegama. Mužjak i ženka sede na jajima oko dve nedelje a o mladuncima se brinu još desetak dana. Prvi poletarci izleću iz gnezda u julu a roditelji odmah počinju novo leglo, ukoliko dozvole vremenski uslovi. Odrasli crvendaći kao i njihovi mladunci hrane se uglavnom insektima, podkornjašima, crvolikim životinjama, malim puževima i bobicama. U vreme prehranjivanja mladunaca, povećava se "potrošnja" različitih insekata i njihovih larvi, pa se može reći da u tom periodu crvendaći predstavljaju prave čistače šuma i parkova od raznih štetočina.

Crvendać nije prava selica, nego je više skitalica, seli se po celoj Evropi ali se pomera od visinskog pojasa prema podnožju planina i nizijama. Prilikom prave seobe, pojedina jata posećuju Severnu Afriku, Siriju, Palestinu i Persiju. Prolećna seoba je u martu [pojavljuju se kod nas] a jesenja u oktobru i novembru [tada uglavnom napuštaju naše krajeve]. Ipak, crvendać se i zimi veoma često može videti po našim parkovima u kojima pokušava da nađe hranu. Ponekad su to naše ptice a nekad došljaci iz severnijih i hladnijih krajeva ili viših predela.

Crvendać je veoma živahna i lepa ptičica. Ukoliko se pažljivije posmatra po parkovima, brzo se primete njegove bravure po žbunju, skokovi između stabala i lepršanje po zemlji. Leti vrlo okretno i čas lebdi a čas vitla po vazduhu. Naročito su interesantne bitke mužjaka, ukoliko se jedan nađe na tuđoj teritoriji koju vlasnik ljubomorno čuva. Tada može doći i do veoma ozbiljnih sukoba u kojima slabiji strmoglavce i veoma vešto provlačeći se kroz žbunje beži i spasava glavu. Mužjak najradije stoji na nekoj uzdignutijoj grani, uspravan i sa opuštenim krilima i peva. Njegova pesma je slična zvuku frule a prekida se glasnim ćurlikanjem i traje od jutra do sutona. Pritom, mužjak naduva grkljan tako da mu se crvenkasto perje našušuri na grudima. Pesma crvendaća kod nas najavljuje proleće i počinje već početkom marta a takođe najavljuje jesen. U zimskim skrovištima crvendaći su mirni i tihi ali i tada koriste svaki sunčev zrak da bi počeli sa pesmom.
U Beogradu [i drugim većim gradovima našeg podneblja] su crvendaći dosta česti u većim i manjim parkovima gotovo preko cele godine dok se zimi često doseljavaju iz severne Evrope. Zimska skloništa biraju u žbunju i gustim granama i zasadima blizu zemlje. To je period u kome je veoma korisno ostavljati im zrnastu hranu na specijalnim drvenim hranilicama. To je takođe potrebno raditi i početkom njihovog gnežđenja, kada prirodne hrane još nema dovoljno. Praćenjem crvendaća zimi i u proleće lako se može ustanoviti gde se najviše skrivaju, pa na ta mesta treba i postaviti hranilice. [kliknite na sliku desno da pogledate video snimak mužjaka]

Pošto su gnezda uglavnom blizu zemlje ili na samoj zemlji, treba voditi računa da se na njih ne zgazi iili da se gnezdo ne obori sa grane. Ni u kom slučaju ne sme se dirati gnezdo jaja ili mladunci jer su roditelji spremni da ga napuste i da celo potomstvo propadne.

Nekada su crvendaći bili veoma omiljeni za držanje u kavezima, ali je mnogo lepše očuvati ih u prirodi i slušati njihovu lepu pesmu po parkovima i vrtovima u našoj sredini.

Kućica za crvendaća

Legenda:
a - prednja strana
b - bočne strane
c - zadnja strana
d - dno
e - krov
f - letvica za vešanje kućice
g - otvori za odvod vode
Sve mere su date u centimetrima.

Kućica se postavlja već krajem leta i početkom jeseni u šumarke, gajeve, parkove sa gustim šipražjem, u bašte, na visinu oko 2 metra. Razmak treba da bude bar 30m između kućica. Ispod kućice obavezno postaviti zaštitnik od mačaka i veverica. Kućica se može obojiti zeleno ili mrko samo sa spoljne strane.

Zaštitnik od mačaka i veverica je komad lima širine najmanje 25cm koji se obavije oko stabla drveta i pričvrsti žicom tako da onemogućava ovim grabljivcima da se penju na drvo na kome se nalazi kućica.

Tekst i slike: Eduard Nojman, "Akcija za zaštitu ptica u prirodi"