- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Crnoj Gori fale luksuzni hoteli
Izvor:
Novosti.rs
BUDVA - Sve i da dođe znatno više turista nego lane, ne bismo imali gde da ih smestimo.
[SIZE=+0]Ovakvo rezonovanje turističkih čelnika Crne Gore u predvečerje glavne turističke sezone, samo je na prvi pogled neobično. Južna obala već podugo nije dobila ni jedan „jači“ hotel, tako da se iz sezone u sezonu beleži gotovo isti broj turista i broj noćenja.
- Turizam jeste strateška grana Crne Gore i on zahteva velika ulaganja i posvećenost tokom cele godine - kaže Saša Radović, direktor Nacionalne turističke organizacije. - Sezona kod nas traje svega 45 dana. Turistički konkurenti - Grčka i posebno Turska - imaju sezonu tokom cele godine. Jer, imaju i hotele i svu infrastrukturu.
[SIZE=+0]Da južnojadranska obala ima malo dobrih hotela, poput „Splendida“, „Kvina“, „Belvija“, „Mediterana“ ili „Maestrala“ odavno upozoravaju u Crnogorskom turističkom udruženju. Samo novi, elitni hoteli i dobra infrastruktura, učiniće da sezona duže traje, da gosti stižu već u martu i smenjuju se do Nove godine, mišljenja je Žarko Radulović, prvi čovek ove asocijacije.
A samo pre koju godinu ogromni bilbordi i kompjuterske animacije, sa kojih su se „smešili“ hotelski neboderi, najavljivali su turistički preporod. Neki od njih danas predstavljaju građevinske skelete i onako sivi i nezavršeni, ruže prelepi ambijent. Većina drugih, planiranih „za skoru budućnost“ ostali su samo u skicama. I pričama.
Stari hotel „As“ u Perazića Dolu kod Petrovca već punih deset godina je - gradilište. Od kako ga je 2002. od HTP „Budvanska rivijera“ kupila moskovska kompanija „Njega turs“,traju najave da će biti otvoren „sledećeg leta“. Dugo su Rusi čekali da im se odobre papiri na osnovu kojih će podići hotel sa 13 spratova i svim sadržajima što savremeni turizam traži. Kada su dozvole stigle, usledila je ekonomska kriza, a „As“ i dalje čami u betonskim skelama iznad male plaže u Dolu Perazića.
„Hotel još nije završen, a kad će ne znamo“ - nova je stara poruka s Budvanske rivijere, koja asocira na popularnu seriju „Đekna“ u kojoj se život tako sporo odvija.
Ni Slovenska plaža u Budvi nije dobila „Hilton“. Austrijska „Soravija“ još pre neku godinu je najavila hotel iz poznatog svetskog lanca sa 600 kreveta, koji bi zajedno sa renoviranim turističkim naseljem koje je sagrađeno 1984. imalo 3.000 kreveta. Na Slovensku plažu nije stigla ni kraljevska porodica iz Abu Dabija, koja je, kako je bučno najavljivano trebalo da u nove hotele ovde uloži čak milijardu evra!
Bečići nisu dobili svoj „Šeraton“. Trebalo je, kako su na konferencijama za novinare tvrdili opštinski i čelnici Crne Gore, da pored odmarališta „Naftagasa“ nikne hotel tipa „Šeraton“ sa 400 soba i 800 kreveta i sadržajima od kojih „pamet staje“. Investitor je predstavljen kao „Belon grupa“ izvesnog Andreja Dobrova, a investicija „teška“ 100 miliona evra.
[SIZE=+0]Nije se dogodilo ni „Buljaričko čudo“. Uz jednu od najvećih plaža Crnogorskog primorja, između Petrovca i Čanja, dovođeni su godinama strani investitori. Prvo je predstavljen projekat „Buljarica virgin bay“ koji je predviđao turistički kompleks poput Majamija. U budvansku opštinu je potom stigao možda najzanimljiviji projekat, nazvan „Montesa“, koji je sačinila kompanija „Finansijer imobijar“ iz Bordoa. Francuzi su predvideli gradnju deset hotela, vile, pristaništa za jahte koje bi s mora kanalima ulazile u kompleks i druge objekte. Sve je to trebalo da košta 1,2 milijardu evra. Umesto milijardi stigla je ogromna voda u močvarni deo Buljarica.
Duž najatraktivnije Budvanske rivijere, skupe hotele je trebalo da grade „Kempinski“,“Miraks“ (hotelski neboder od 27 spratova koji je još s projekta nazvan „Jedro“ zbog sličnosti sa onim u Dubaiju) i drugi. Nikle su samo sporne vile na Zavali, stambeni objekti koji su prodati još dok su bili na papiru za skupe pare, uglavnom bogatim Rusima, ali još nisu dovršeni. Neuzorane ledine su i dalje čuvene lokacije na Jazu, u Kamenovu i duž cele obale, južno i severno od Budve. Tako danas turistički Ulcinj, nema ni jednog elitnog hotela. Od bučnih najava mamutskih kompleksa na Velikoj plaži i ostrvu Ada u delti reke Bojane, ostali su samo tenderi na koje se niko nije javio. Na sva podsećanja o najavljenim invazijama svetskih milijardera koji će crnogorsku obalu pretvorti u elitnu zonu poput Azurne i drugih, turistički i čelnici Crne Gore sležu ramenima.
- Kriza je kriva - najčešća je rečenica, koja je ujedno jedini odgovor koji evropski i svetski turoperatori ne razumeju. Jer i u vreme krize, ekonomske i svake druge, u turističkim zemljama se gradi i dograđuje. A turisti idu na odmore tamo gde ih čekaju za to adekvatni hoteli. I turistička naselja.
[/SIZE]
[/SIZE]
[/SIZE]
Izvor:
Novosti.rs
BUDVA - Sve i da dođe znatno više turista nego lane, ne bismo imali gde da ih smestimo.
[SIZE=+0]Ovakvo rezonovanje turističkih čelnika Crne Gore u predvečerje glavne turističke sezone, samo je na prvi pogled neobično. Južna obala već podugo nije dobila ni jedan „jači“ hotel, tako da se iz sezone u sezonu beleži gotovo isti broj turista i broj noćenja.
- Turizam jeste strateška grana Crne Gore i on zahteva velika ulaganja i posvećenost tokom cele godine - kaže Saša Radović, direktor Nacionalne turističke organizacije. - Sezona kod nas traje svega 45 dana. Turistički konkurenti - Grčka i posebno Turska - imaju sezonu tokom cele godine. Jer, imaju i hotele i svu infrastrukturu.
[SIZE=+0]Da južnojadranska obala ima malo dobrih hotela, poput „Splendida“, „Kvina“, „Belvija“, „Mediterana“ ili „Maestrala“ odavno upozoravaju u Crnogorskom turističkom udruženju. Samo novi, elitni hoteli i dobra infrastruktura, učiniće da sezona duže traje, da gosti stižu već u martu i smenjuju se do Nove godine, mišljenja je Žarko Radulović, prvi čovek ove asocijacije.
A samo pre koju godinu ogromni bilbordi i kompjuterske animacije, sa kojih su se „smešili“ hotelski neboderi, najavljivali su turistički preporod. Neki od njih danas predstavljaju građevinske skelete i onako sivi i nezavršeni, ruže prelepi ambijent. Većina drugih, planiranih „za skoru budućnost“ ostali su samo u skicama. I pričama.
Stari hotel „As“ u Perazića Dolu kod Petrovca već punih deset godina je - gradilište. Od kako ga je 2002. od HTP „Budvanska rivijera“ kupila moskovska kompanija „Njega turs“,traju najave da će biti otvoren „sledećeg leta“. Dugo su Rusi čekali da im se odobre papiri na osnovu kojih će podići hotel sa 13 spratova i svim sadržajima što savremeni turizam traži. Kada su dozvole stigle, usledila je ekonomska kriza, a „As“ i dalje čami u betonskim skelama iznad male plaže u Dolu Perazića.
„Hotel još nije završen, a kad će ne znamo“ - nova je stara poruka s Budvanske rivijere, koja asocira na popularnu seriju „Đekna“ u kojoj se život tako sporo odvija.
Ni Slovenska plaža u Budvi nije dobila „Hilton“. Austrijska „Soravija“ još pre neku godinu je najavila hotel iz poznatog svetskog lanca sa 600 kreveta, koji bi zajedno sa renoviranim turističkim naseljem koje je sagrađeno 1984. imalo 3.000 kreveta. Na Slovensku plažu nije stigla ni kraljevska porodica iz Abu Dabija, koja je, kako je bučno najavljivano trebalo da u nove hotele ovde uloži čak milijardu evra!
Bečići nisu dobili svoj „Šeraton“. Trebalo je, kako su na konferencijama za novinare tvrdili opštinski i čelnici Crne Gore, da pored odmarališta „Naftagasa“ nikne hotel tipa „Šeraton“ sa 400 soba i 800 kreveta i sadržajima od kojih „pamet staje“. Investitor je predstavljen kao „Belon grupa“ izvesnog Andreja Dobrova, a investicija „teška“ 100 miliona evra.
[SIZE=+0]Nije se dogodilo ni „Buljaričko čudo“. Uz jednu od najvećih plaža Crnogorskog primorja, između Petrovca i Čanja, dovođeni su godinama strani investitori. Prvo je predstavljen projekat „Buljarica virgin bay“ koji je predviđao turistički kompleks poput Majamija. U budvansku opštinu je potom stigao možda najzanimljiviji projekat, nazvan „Montesa“, koji je sačinila kompanija „Finansijer imobijar“ iz Bordoa. Francuzi su predvideli gradnju deset hotela, vile, pristaništa za jahte koje bi s mora kanalima ulazile u kompleks i druge objekte. Sve je to trebalo da košta 1,2 milijardu evra. Umesto milijardi stigla je ogromna voda u močvarni deo Buljarica.
Duž najatraktivnije Budvanske rivijere, skupe hotele je trebalo da grade „Kempinski“,“Miraks“ (hotelski neboder od 27 spratova koji je još s projekta nazvan „Jedro“ zbog sličnosti sa onim u Dubaiju) i drugi. Nikle su samo sporne vile na Zavali, stambeni objekti koji su prodati još dok su bili na papiru za skupe pare, uglavnom bogatim Rusima, ali još nisu dovršeni. Neuzorane ledine su i dalje čuvene lokacije na Jazu, u Kamenovu i duž cele obale, južno i severno od Budve. Tako danas turistički Ulcinj, nema ni jednog elitnog hotela. Od bučnih najava mamutskih kompleksa na Velikoj plaži i ostrvu Ada u delti reke Bojane, ostali su samo tenderi na koje se niko nije javio. Na sva podsećanja o najavljenim invazijama svetskih milijardera koji će crnogorsku obalu pretvorti u elitnu zonu poput Azurne i drugih, turistički i čelnici Crne Gore sležu ramenima.
- Kriza je kriva - najčešća je rečenica, koja je ujedno jedini odgovor koji evropski i svetski turoperatori ne razumeju. Jer i u vreme krize, ekonomske i svake druge, u turističkim zemljama se gradi i dograđuje. A turisti idu na odmore tamo gde ih čekaju za to adekvatni hoteli. I turistička naselja.
[/SIZE]
[/SIZE]
[/SIZE]