Šta je novo?

Crnac taksira na - srpskom

Učlanjen(a)
29.04.2009
Poruka
3.069
Čarls Alatis, taksista u Klivlendu, prijatelj Srba i novosadski diplomac, voli ćevape, ide na slave, a vozi i besplatno

rep---crnac-taksista-1_620x0.jpg


[FONT=Courier New, monospace]NEMA prijatnijeg osećanja za naše turiste nego kada negde u belom svetu čuju domaćine kako govore srpski. Upravo to se dogodilo prošlog meseca u američkom Klivlendu. Beograđaninu, dok je bio u taksiju, zazvonio je telefon. Na vezi - supruga. Kada je taksista čuo kako njegov putnik govori srpski, zaustavio je auto, okrenuo se i pružio mu ruku:[/FONT]


[FONT=Courier New, monospace]- Gde ste, bre, braćo Srbi![/FONT]


[FONT=Courier New, monospace]Iznenađenje je bilo potpuno, jer je vozač taksija - Afroamerikanac, kako se tu u SAD kaže, čovek kratke crne kose i širokog osmeha. Zove se Čarls Alatis.[/FONT]


[FONT=Courier New, monospace]- Rođen sam u Brčkom, a diplomirao u Novom Sadu. Baš mi je drago da mogu da vas provedem kroz Klivlend! - rekao im je Čarls.[/FONT]


[FONT=Courier New, monospace]Dok je taksi kružio duž obale jezera Iri vozač je kazivao svoju srpsku priču:[/FONT]


[FONT=Courier New, monospace] Roditelji su mi iz Nigerije, otac je bio diplomatski službenik u Jugoslaviji kada sam ja rođen u Brčkom, pre pet decenija. Potom se vratio u Nigeriju da radi u ministarstvu, a ja sam u Africi završio gimnaziju. Osamdesetih smo se opet obreli u Beogradu, upisao sam studije ekonomije i bankarstva u Novom Sadu. Diplomirao sam 1988. godine.[/FONT]

[FONT=Courier New, monospace]Čarls se potom vratio u Nigeriju, gde je živeo desetak godina, oženio se i sa porodicom odselio u Ameriku. Radio je neko vreme u raznim trgovačkim i ugostiteljskim firmama, a onda je u Klivlendu, pre 15 godina, otvorio restoran.[/FONT]


[FONT=Courier New, monospace]Posle kruga po gradu rokenrola, kako Amerikanci zovu Klivlend, Čarls je pozvao svoje putnike na kafu i sok. I nastavio svoju, ovog puta američku, životnu priču:[/FONT]


[FONT=Courier New, monospace]- Otvorio sam prvi afroamerički restoran, koji je sjajno poslovao. Žena mi se zaposlila kao medicinska sestra. Rodila mi je šestoro dece. Kada je počela ekonomska kriza, zbog velikih kredita i kamata izgubio sam restoran i propao. Da bismo sačuvali porodicu i kuću u Klivlendu radim kao taksista, a moja žena kao konobarica.[/FONT]


[FONT=Courier New, monospace]Zahvaljujući poznavanju srpskog jezika u Klivlendu je stekao veliki krug prijatelja među doseljenicima iz bivše Jugoslavije.[/FONT]


[FONT=Courier New, monospace]- Odlazim kod njih na slavu, i na Božić i Uskrs... I oni dolaze kod mene. Posećujem i Srpsku kulturnu baštu sa spomenicima velikana, koja se nalazi u Rokfeler parku.[/FONT]


[FONT=Courier New, monospace]I zapevao je - „Četir’ konja debela“ i „Tamo daleko“.[/FONT]


[FONT=Courier New, monospace]Voli da jede ćevape, kada se nađe sa Srbima na crkvenom saboru. U vreme konvencije Kongresa srpskog ujedinjenja u Klivlendu razvozio je srpske delegate nekad besplatno, a nekad za, kako reče, dobru srpsku priču.[/FONT]


[FONT=Courier New, monospace]- Dobio sam poziv da dođem u Novi Sad. Čim skupim pare, eto me da u restoranu „Brodarac“ ja i moji Srbi jedemo ribu, pijemo belo vino i veselimo se![/FONT]


BURAZER U AMERICI - U Americi imam veći standard, ali su ljudi u Srbiji mnogo bolji. Ovde u Klivlendu svako gleda svoja posla, ljudi su zatvoreni, a država je gotovo surova, malo pomaže narodu. U Srbiji su ljudi topli, ljubazni i spremni da pomognu prijatelju. Moje komšije su mi govorile: „Čarls, pa ti si naš čovek, burazeru!“




Izvor: Novosti
 
Top