PRAH
Niti oko može sagledati niti razum dokučiti sve stvoreno a kako bi tek Stvoritelja pojmili kad ni njegova dela ne mogu u naš razum stati. Čovek gleda i razmišlja pravolinijski jer nema zakrivljeni i sveobuhvatni pogled da bi video četvorodimenzionalno pa ako bi i video u toj dimenziji opet mu nedostaje peta dimenzija u kojoj bi se prisutnost tvorca mogla naslutiti u prostornom smislu.Tako jadan čovek od praha sazdan a Duhom oživljen niti je zemaljski niti je nebeski jer se opet Duh vraća Bogu a prah zemlji. Stojimo na zemlji a ona u prostoru lebdi i taj prostor nema kraja kao ni Bog tako neznamo ništa, ni odkud izađosmo ni gde smo bili pre niti gde ćemo biti posle jer neznamo ni gde smo danas.
Ko može definisati prostor kad ga svuda ima i u jednakoj količini, ili ko odredi šta je gore a šta dole kad se sve okreće i prevrće i sve je u beskraju? Ko će sagledati Boga kad ni vetar nemožemo videti već posledice njegovog delovanja? Koji je to čvrsti temelj na koji ćemo stati kad se sve pomera i lebdi, za čega ćemo se zgrabiti i reći sad smo sigurni kad nema kraja ničemu? Prah i dalje postoji a mi iz njega ustasmo u obličju Božijem jer tako beše volja našeg grnčara da mu budemo za ukras i slavu jer on ima ono što mi nikad nebismo imali da nam nije podario a to je život iz ljubavi.
DUH
Duh je sveprisutan i univerzalan u tom smislu što je on život i nalazi se kako u ljudima tako i u ostalim živim bićima jer Duh diše gde hoće i razdeljuje darove po svojoj volji. Duh je nepresušan jer izlazi iz Boga i meri njegovu visinu i dubinu nije ograničen vremenski niti prostorno. Čovek je zemljana posuda koja u sebi sadrži vodu i krv i Duha. Kad je čovek zgrešio, greška se odnosi na prah, vodu i krv a ne na Duha jer je on život i on se samo udaljio od praha koji pade pod teretom greha.
Povlačenjem Duha čovek postaje mrtva materija i čeka ponovni dolazak Duha da uđe u njega i oživi čovek, ali pošto krv i zemljano telo nemogu naslediti nebesko carstvo zato dobijaju nabesko telo.Duh kao što rekoh ima univerzalnu vrednost i nosilac je života pa može ući u svaki oblik i u ljudski, i u ptičji i u bilo koji oblik a po Božjoj volji ulazi i izlazi iz onih u koje je poslan.
Ako neko misli da je reinkarnacija to što se Duh vraća Bogu u zabludi je jer se telo raspada i nema života bez Duha a Duh je savršen i nema u sebi greha zato nema potrebe da se čisti reinkarnirajući se njemu ne prestaje bitisanje kao čoveku. Duh je dar od Boga čoveku na jedno vreme a zatim se vraća odakle je poslan tako Bog tačno zna pomisli našeg srca jer je njegov Duh u nama i sve nas trenutno poznaje i pre našeg životnog početka pa do zadnjeg dana sve unapred zna i kad se mora vratiti Bogu odnosno napustiti zemljanu posudu. Otac i Sin i Sveti Duh jednu volju imaju i predstavljaju božanstvo a na zemlji su krv, voda i Duh koji takođe predstavljaju jedno (čoveka, telo).Otac i Sin i Sveti Duh se pokazuju u tri različita oblika, kao što su krv i voda i Duh tri različita elementa po svojoj suštini ali isti im je cilj (održati biće u životu).
Sveobuhvatna,sveprisutna, univerzalna, moćna i sveznajuća sila darovana nam je i zato blago onom ko zauzdava svoj jezik jer neće pohuliti na Duha Svetog jer tim činom čini ono najgore uskraćuje sebi mogućnost spasenja.,,Duha ne gasite proroštvo ne prezirite’’ Svi koji imaju život imaju u sebi i Svetog Duha ali nemaju svi darove koje Duh daruje već ih dobijaju oni što mole i traže ih da bi se osposobili za uspešnu službu Božiju na koju su poslani.
MISAO
Mozak je generator misli i primopredajnik koji radi non-stop na univerzalnoj sili po kojoj može da šalje misaonu poruku (energetski naboj) ostalim bićima a da pri tom ne formira reč. Za razliku od ljudskog poznanja određenih stvari Božje poznanje je sveopšte i može da prati naše misli dok mi Božije nemožemo. Bog razume svaki elektronski naboj poslat od najsitnije čestice koja se nalazi u svim živim i (neživim) bićima jer i materija ima život (različit od našeg) i nju Bog razume. On razume jauk čestice krvi kao i tugu svakog zrna peska i strah svakog molekula pa sve to u trenuću oseća i zna. Misao je najuzvišeniji deo ljudskog bića i preko nje smo najbliži Bogu, pa ako čovek želi da se osamostali u tom okeanu čestica i da čini svoju volju on sebe izbacuje iz protoka energije života i postaje mrtav kao kad stisnemo prekidač za sijalicu i ona se ugasi.
Svaka čestica je poslušni provodnik i učesnik u jedinstvu svega u kosmosu. Potreban je razum i zato ga sva materija poseduje jer kad nebi razumela kad i dokle treba da se pomeri neka čestica ili poruka ništa se nebi desilo. Poruka primljena se pamti i prenosi kroz svu tvar i ko ispadne iz tog lanca trenutno je mrtav. Sva materija služi Bogu u ciklusu prenosa energije poruke i trajno je pokorna što bi trebao i čovek da bude ali zbog date mu mogućnosti izbora neko želi da bude trajno ugašen (bez razuma) i života i ostane van lanca. Božija misao obuhvata sve amplitude dok ljudska samo sličnu svojoj zato nemamo poznanje života u punini. Duh nam po našoj molbi i potrebi otvara senzore koji postoje u nama da bi mogli videti ono što ovako nevidimo i razumeti ono što ovako nebismo nikad razumeli pa što više tražimo više i dobijamo svako prema mogućnosti nošenja tih informacija. Ako čovek živi samo telesno i nemože prevazići neke pobude u sebi njegov duhovni život tek tinja i nemože da pređe na višu amplitudu svesti.
REČ
,,U početku beše reč i ona beše u Boga...’’ Iz večitog izlazi misao koja dobija zvučnu formu i ona sve tvori jer je sva materija razume i pokorava joj se. Poruka uzrokuje pomeranje koja se bezgranično prostire i u trenu ispunjava cilj.Ako mi primaknemo dva magneta jedan drugom okrenuvši ih da se odbijaju kojom god brzinom budemo primicali jedan tolikom će brzinom drugi da beži prost princip funkcionisanja tvari. Svetlosni fotoni se kreću velikom brzinom noseći svetlost a njih nosi i drži druga sila a ona je neuporedivo brža od svetlosti a nju drži Božja reč kojoj je sve pokoreno. Ljudska misao je na toj frekvenciji univerzalne i sveprisutne sile jedini je problem što ljudski um deluje pravolinijski u odnosu na sveobuhvatnu mogućnost punog kruga.
Čovek ili uobličeni prah sa Duhom u sebi razložen na najsitnije delove bi ponovo bio deo univerzuma a sastojao bi se od protona elektrona i neutrona kao i sva ostala tvar noseći energiju i poruku. Tako sitni deliće uzrokovanom silom reči ujedinjuju se u atome,molekule itd. Dok ne dostignu ispunjenje koje im je naloženo jer se reč nevraća a da nije ispunila zadatak.Postoji vidljivo i za oko nevidljivo biće (na ovoj amplitudi) za razliku od reči koja je uvek čulna i kroz vazduh i kroz zemlju i kroz vodu. Misao se nevidi (u ovoj amplitudi) i nečuje na ovoj stepenici funkcionisanja dok ne dođe u zvučnu formu (formu reči) dobijen drugi energetski ogrtač misao pretvara u vibraciju koju mozak prepoznaje senzorom za vibracije(preko uha) jer menože direktno misao primiti dok mu se taj senzor ne otvori a to čini Bog na molbu preko Duha Svetog.
ZAJEDNICA
Bog od nas želi povezanost i poslušnost kao kod mrava ili kod pčela što je jer svi za sve rade i imovina im je zajednička (kao u doba Esena i apostola). Zajednica je izvor iz koga teče energija života uzajamno se dopunjujući unutar sebe i napredujući u poznanju sebe, svog okruženja, sveobuhvatnog prostora i Boga onoliko koliko čovek može razumeti.Prvo moramo tražiti a kad dobijemo onda dati dalje i sve više i sve brže dok ne zasvetli reč kroz dela u punini Bogu na slavu.Život je u kretanju i prenosu energije i poruke. U zajednici se gubi identitet pojedinca ali se zato dobija univerzalna ljubav kroz jedinstvo cilja.
Čovek nije sam sebi svrha već kroz zajednicu dobija smisao i puninu. Ako je zajednica zdrava (u duhovnom smislu) i dela će joj svetla biti jer se sveća ne poklapa kad treba i drugima da svetli.Zrnce kosmičke prašine pade na papir i ostavi trag da bi po njemu prepoznali sazvežđa i galaksije jer je ono deo njih.
PROROŠTVO
Bog je milostiv i na svaki način koji je donekle čoveku razumljiv pokazuje znake svoje prisutnosti, veličine i moći. Najveći dar koji čovek može dobiti od Boga je dar proroštva ali to neznači da Bog nema i veće darove i moći već čovek nije spreman da ih primi a pogotovo ne da ih razume. Duhovni vid je u rangu sa proroštvom zato je bilo ljudi kojima Bog dade i taj dar na jedno vreme da bi narod uvideo bar delić Božije moći i slavili ga iz ljubavi a ne iz straha. Proroci ili videoci kako se već nazivahu oni što im Bog daje da vide budućnost obično su dobijali i moć adekvatnu zadatku koji treba da obave.
Mojsije razdvaja more, pretvara vodu u krv, šalje razne insekte i bolesti na ljude.Ilija zatvara nebo Božijom moći i nebeskim ognjem spaljuje protivnike. Mnogi proroci se razračunavaše sa idolopokloničkim bogovima bacajući ih u oganj da bi ljudi konačno shvatili da Bog nije u drvetu niti kamenu već na nebu i da on drži zemlju a ne zemlja njega. ,,Jer Gospod ne čini ništa ne otkrivši tajne svoje slugama svojim prorocima.’’ Amos 3.7 ,,I govoriću preko proroka i umnožiću utvaru i davaću priču preko proroka.’’ Amos 12. 11 ,, Verujte Bogu svojemu i bićete jaki, verujte prorocima njegovim i bićete sretni.’’ II Dnevnika 20. 20 Bog je izabrao za nas najbolji način da nam se obrati a to je preko čoveka zato tom čoveku daje posebne darove i moći kako bi narod razumeo da je to od Boga jer drugi ljudi to nemogu što može prorok. Bog je mogao u svojoj sili da govori pa ko bi ostao posle tog govora jer to ljudsko slabašno zemljano telo nemože izdržati, ili da se pokazao u slavi bili bi sprženi jer od njegovog sjaja beže zvezde i nebo se pomera.
,,Jer nikad proroštvo ne bi od čovečije nego naučeni od Svetoga Duha govoriše sveti Božji ljudi.’’ II Petrova 1. 21 ,, Duha ne gasite, proroštvo ne prezirite...’’ Čovek nesme odbaciti reč koju prorok izgovori jer ona nije njegova već Božija niti čovek sme pitati zašto Bog reče da bude ovako a ne onako jer mi smo prah koji Bog oživi i u njegovoj je volji sve a ne po volji praha tek nešto razumnog.Narod nesluša uvek niti želi biti poslušan tada Bog pusta da se muče i propadaju u svojoj nerazumnoj tvrdovratosti uskraćujući im darove proroštva. ,,Nema više proroka i nema u nas ko bi znao dokle će to trajati.’’ Ps. 7.9 ,,Zakona nema, i proroci njegovi ne dobijaju utvaru od Gospoda.’’ Plač Jeremijin 2. 9
Pravi proroci su uvek slobodno ukoravali grešne postupke naroda i njihovih vođa bez obzira na njihovu reakciju i poližaj. Borili su se za očuvanje istinitosti Božije reči, spaljivali lažne bogove u vidu kipova i slika, razračunavali se sa lažnim prorocima, osuđivali i razotkrivali lažnu nauku.
Ako bi prorok zadržao informaciju i nebi je objavio sam bi snosio kaznu za neposlušnost. A ako bi prorok opomenuo narod i on prihvatio opomenu Bog bi ih pomilovao a ako odbace prezirući i smejući se prorokovim rečima primaju sud u kojem prorok nema udela.Taj dar proroštva će postojati do kraja kao i svi ostali darovi jer usta Božija rekoše.
Lažni proroci naplaćuju svoju nauku i govore narodu mile reči, obećavajući im spasenje kroz članstvo u njihovoj zajednici i kroz njihovu nauku. Lažni proroci izvrću Božiju reč jer im je ne razumljiva zato što nisu od Božijeg stada i pokušavaju dati ono što nemaju kroz obećanja neupućenima. Nikad vas neće ukoriti ako gazite po Biblijskom tekstu okrećući ga ali zato će se grčevito boriti ako njihovu (crkvenu) nauku počnete raskrinkavati. Uvek će vam naglašavati da su oni ,,Prava crkva’’ a da su sve ostale odpale a Bog kaže da u svim torovima ima svojih ovaca koje mu valja izvesti odatle.
Lažni proroci gaje ljubav samo prema novcu i istomišljenicima koji se opijaju istim vinom dok su svi ostali protivnici. Oni crno prikazuju belim a belo crnim, što je bilo kao da tek treba biti a što treba da bude to je već po njima bilo zamenjuju sve u Bibliji i govore kako su oni poštovaoci Božije reči lažući naočigled svih. Njihovi tragovi su krvavi, odelo im je jagnjeće i pokriva telo vukova grabljivih, noge su im brze na greh, jezik im je umilan, reči lažljive, nauka izvrnuta, lepota i ponos je njihov moral. Zabranjuju ženiti se i zabranjuju jesti hranu koju Bog dade NA ZAHVALNOST SVETIMA.
Niti oko može sagledati niti razum dokučiti sve stvoreno a kako bi tek Stvoritelja pojmili kad ni njegova dela ne mogu u naš razum stati. Čovek gleda i razmišlja pravolinijski jer nema zakrivljeni i sveobuhvatni pogled da bi video četvorodimenzionalno pa ako bi i video u toj dimenziji opet mu nedostaje peta dimenzija u kojoj bi se prisutnost tvorca mogla naslutiti u prostornom smislu.Tako jadan čovek od praha sazdan a Duhom oživljen niti je zemaljski niti je nebeski jer se opet Duh vraća Bogu a prah zemlji. Stojimo na zemlji a ona u prostoru lebdi i taj prostor nema kraja kao ni Bog tako neznamo ništa, ni odkud izađosmo ni gde smo bili pre niti gde ćemo biti posle jer neznamo ni gde smo danas.
Ko može definisati prostor kad ga svuda ima i u jednakoj količini, ili ko odredi šta je gore a šta dole kad se sve okreće i prevrće i sve je u beskraju? Ko će sagledati Boga kad ni vetar nemožemo videti već posledice njegovog delovanja? Koji je to čvrsti temelj na koji ćemo stati kad se sve pomera i lebdi, za čega ćemo se zgrabiti i reći sad smo sigurni kad nema kraja ničemu? Prah i dalje postoji a mi iz njega ustasmo u obličju Božijem jer tako beše volja našeg grnčara da mu budemo za ukras i slavu jer on ima ono što mi nikad nebismo imali da nam nije podario a to je život iz ljubavi.
DUH
Duh je sveprisutan i univerzalan u tom smislu što je on život i nalazi se kako u ljudima tako i u ostalim živim bićima jer Duh diše gde hoće i razdeljuje darove po svojoj volji. Duh je nepresušan jer izlazi iz Boga i meri njegovu visinu i dubinu nije ograničen vremenski niti prostorno. Čovek je zemljana posuda koja u sebi sadrži vodu i krv i Duha. Kad je čovek zgrešio, greška se odnosi na prah, vodu i krv a ne na Duha jer je on život i on se samo udaljio od praha koji pade pod teretom greha.
Povlačenjem Duha čovek postaje mrtva materija i čeka ponovni dolazak Duha da uđe u njega i oživi čovek, ali pošto krv i zemljano telo nemogu naslediti nebesko carstvo zato dobijaju nabesko telo.Duh kao što rekoh ima univerzalnu vrednost i nosilac je života pa može ući u svaki oblik i u ljudski, i u ptičji i u bilo koji oblik a po Božjoj volji ulazi i izlazi iz onih u koje je poslan.
Ako neko misli da je reinkarnacija to što se Duh vraća Bogu u zabludi je jer se telo raspada i nema života bez Duha a Duh je savršen i nema u sebi greha zato nema potrebe da se čisti reinkarnirajući se njemu ne prestaje bitisanje kao čoveku. Duh je dar od Boga čoveku na jedno vreme a zatim se vraća odakle je poslan tako Bog tačno zna pomisli našeg srca jer je njegov Duh u nama i sve nas trenutno poznaje i pre našeg životnog početka pa do zadnjeg dana sve unapred zna i kad se mora vratiti Bogu odnosno napustiti zemljanu posudu. Otac i Sin i Sveti Duh jednu volju imaju i predstavljaju božanstvo a na zemlji su krv, voda i Duh koji takođe predstavljaju jedno (čoveka, telo).Otac i Sin i Sveti Duh se pokazuju u tri različita oblika, kao što su krv i voda i Duh tri različita elementa po svojoj suštini ali isti im je cilj (održati biće u životu).
Sveobuhvatna,sveprisutna, univerzalna, moćna i sveznajuća sila darovana nam je i zato blago onom ko zauzdava svoj jezik jer neće pohuliti na Duha Svetog jer tim činom čini ono najgore uskraćuje sebi mogućnost spasenja.,,Duha ne gasite proroštvo ne prezirite’’ Svi koji imaju život imaju u sebi i Svetog Duha ali nemaju svi darove koje Duh daruje već ih dobijaju oni što mole i traže ih da bi se osposobili za uspešnu službu Božiju na koju su poslani.
MISAO
Mozak je generator misli i primopredajnik koji radi non-stop na univerzalnoj sili po kojoj može da šalje misaonu poruku (energetski naboj) ostalim bićima a da pri tom ne formira reč. Za razliku od ljudskog poznanja određenih stvari Božje poznanje je sveopšte i može da prati naše misli dok mi Božije nemožemo. Bog razume svaki elektronski naboj poslat od najsitnije čestice koja se nalazi u svim živim i (neživim) bićima jer i materija ima život (različit od našeg) i nju Bog razume. On razume jauk čestice krvi kao i tugu svakog zrna peska i strah svakog molekula pa sve to u trenuću oseća i zna. Misao je najuzvišeniji deo ljudskog bića i preko nje smo najbliži Bogu, pa ako čovek želi da se osamostali u tom okeanu čestica i da čini svoju volju on sebe izbacuje iz protoka energije života i postaje mrtav kao kad stisnemo prekidač za sijalicu i ona se ugasi.
Svaka čestica je poslušni provodnik i učesnik u jedinstvu svega u kosmosu. Potreban je razum i zato ga sva materija poseduje jer kad nebi razumela kad i dokle treba da se pomeri neka čestica ili poruka ništa se nebi desilo. Poruka primljena se pamti i prenosi kroz svu tvar i ko ispadne iz tog lanca trenutno je mrtav. Sva materija služi Bogu u ciklusu prenosa energije poruke i trajno je pokorna što bi trebao i čovek da bude ali zbog date mu mogućnosti izbora neko želi da bude trajno ugašen (bez razuma) i života i ostane van lanca. Božija misao obuhvata sve amplitude dok ljudska samo sličnu svojoj zato nemamo poznanje života u punini. Duh nam po našoj molbi i potrebi otvara senzore koji postoje u nama da bi mogli videti ono što ovako nevidimo i razumeti ono što ovako nebismo nikad razumeli pa što više tražimo više i dobijamo svako prema mogućnosti nošenja tih informacija. Ako čovek živi samo telesno i nemože prevazići neke pobude u sebi njegov duhovni život tek tinja i nemože da pređe na višu amplitudu svesti.
REČ
,,U početku beše reč i ona beše u Boga...’’ Iz večitog izlazi misao koja dobija zvučnu formu i ona sve tvori jer je sva materija razume i pokorava joj se. Poruka uzrokuje pomeranje koja se bezgranično prostire i u trenu ispunjava cilj.Ako mi primaknemo dva magneta jedan drugom okrenuvši ih da se odbijaju kojom god brzinom budemo primicali jedan tolikom će brzinom drugi da beži prost princip funkcionisanja tvari. Svetlosni fotoni se kreću velikom brzinom noseći svetlost a njih nosi i drži druga sila a ona je neuporedivo brža od svetlosti a nju drži Božja reč kojoj je sve pokoreno. Ljudska misao je na toj frekvenciji univerzalne i sveprisutne sile jedini je problem što ljudski um deluje pravolinijski u odnosu na sveobuhvatnu mogućnost punog kruga.
Čovek ili uobličeni prah sa Duhom u sebi razložen na najsitnije delove bi ponovo bio deo univerzuma a sastojao bi se od protona elektrona i neutrona kao i sva ostala tvar noseći energiju i poruku. Tako sitni deliće uzrokovanom silom reči ujedinjuju se u atome,molekule itd. Dok ne dostignu ispunjenje koje im je naloženo jer se reč nevraća a da nije ispunila zadatak.Postoji vidljivo i za oko nevidljivo biće (na ovoj amplitudi) za razliku od reči koja je uvek čulna i kroz vazduh i kroz zemlju i kroz vodu. Misao se nevidi (u ovoj amplitudi) i nečuje na ovoj stepenici funkcionisanja dok ne dođe u zvučnu formu (formu reči) dobijen drugi energetski ogrtač misao pretvara u vibraciju koju mozak prepoznaje senzorom za vibracije(preko uha) jer menože direktno misao primiti dok mu se taj senzor ne otvori a to čini Bog na molbu preko Duha Svetog.
ZAJEDNICA
Bog od nas želi povezanost i poslušnost kao kod mrava ili kod pčela što je jer svi za sve rade i imovina im je zajednička (kao u doba Esena i apostola). Zajednica je izvor iz koga teče energija života uzajamno se dopunjujući unutar sebe i napredujući u poznanju sebe, svog okruženja, sveobuhvatnog prostora i Boga onoliko koliko čovek može razumeti.Prvo moramo tražiti a kad dobijemo onda dati dalje i sve više i sve brže dok ne zasvetli reč kroz dela u punini Bogu na slavu.Život je u kretanju i prenosu energije i poruke. U zajednici se gubi identitet pojedinca ali se zato dobija univerzalna ljubav kroz jedinstvo cilja.
Čovek nije sam sebi svrha već kroz zajednicu dobija smisao i puninu. Ako je zajednica zdrava (u duhovnom smislu) i dela će joj svetla biti jer se sveća ne poklapa kad treba i drugima da svetli.Zrnce kosmičke prašine pade na papir i ostavi trag da bi po njemu prepoznali sazvežđa i galaksije jer je ono deo njih.
PROROŠTVO
Bog je milostiv i na svaki način koji je donekle čoveku razumljiv pokazuje znake svoje prisutnosti, veličine i moći. Najveći dar koji čovek može dobiti od Boga je dar proroštva ali to neznači da Bog nema i veće darove i moći već čovek nije spreman da ih primi a pogotovo ne da ih razume. Duhovni vid je u rangu sa proroštvom zato je bilo ljudi kojima Bog dade i taj dar na jedno vreme da bi narod uvideo bar delić Božije moći i slavili ga iz ljubavi a ne iz straha. Proroci ili videoci kako se već nazivahu oni što im Bog daje da vide budućnost obično su dobijali i moć adekvatnu zadatku koji treba da obave.
Mojsije razdvaja more, pretvara vodu u krv, šalje razne insekte i bolesti na ljude.Ilija zatvara nebo Božijom moći i nebeskim ognjem spaljuje protivnike. Mnogi proroci se razračunavaše sa idolopokloničkim bogovima bacajući ih u oganj da bi ljudi konačno shvatili da Bog nije u drvetu niti kamenu već na nebu i da on drži zemlju a ne zemlja njega. ,,Jer Gospod ne čini ništa ne otkrivši tajne svoje slugama svojim prorocima.’’ Amos 3.7 ,,I govoriću preko proroka i umnožiću utvaru i davaću priču preko proroka.’’ Amos 12. 11 ,, Verujte Bogu svojemu i bićete jaki, verujte prorocima njegovim i bićete sretni.’’ II Dnevnika 20. 20 Bog je izabrao za nas najbolji način da nam se obrati a to je preko čoveka zato tom čoveku daje posebne darove i moći kako bi narod razumeo da je to od Boga jer drugi ljudi to nemogu što može prorok. Bog je mogao u svojoj sili da govori pa ko bi ostao posle tog govora jer to ljudsko slabašno zemljano telo nemože izdržati, ili da se pokazao u slavi bili bi sprženi jer od njegovog sjaja beže zvezde i nebo se pomera.
,,Jer nikad proroštvo ne bi od čovečije nego naučeni od Svetoga Duha govoriše sveti Božji ljudi.’’ II Petrova 1. 21 ,, Duha ne gasite, proroštvo ne prezirite...’’ Čovek nesme odbaciti reč koju prorok izgovori jer ona nije njegova već Božija niti čovek sme pitati zašto Bog reče da bude ovako a ne onako jer mi smo prah koji Bog oživi i u njegovoj je volji sve a ne po volji praha tek nešto razumnog.Narod nesluša uvek niti želi biti poslušan tada Bog pusta da se muče i propadaju u svojoj nerazumnoj tvrdovratosti uskraćujući im darove proroštva. ,,Nema više proroka i nema u nas ko bi znao dokle će to trajati.’’ Ps. 7.9 ,,Zakona nema, i proroci njegovi ne dobijaju utvaru od Gospoda.’’ Plač Jeremijin 2. 9
Pravi proroci su uvek slobodno ukoravali grešne postupke naroda i njihovih vođa bez obzira na njihovu reakciju i poližaj. Borili su se za očuvanje istinitosti Božije reči, spaljivali lažne bogove u vidu kipova i slika, razračunavali se sa lažnim prorocima, osuđivali i razotkrivali lažnu nauku.
Ako bi prorok zadržao informaciju i nebi je objavio sam bi snosio kaznu za neposlušnost. A ako bi prorok opomenuo narod i on prihvatio opomenu Bog bi ih pomilovao a ako odbace prezirući i smejući se prorokovim rečima primaju sud u kojem prorok nema udela.Taj dar proroštva će postojati do kraja kao i svi ostali darovi jer usta Božija rekoše.
Lažni proroci naplaćuju svoju nauku i govore narodu mile reči, obećavajući im spasenje kroz članstvo u njihovoj zajednici i kroz njihovu nauku. Lažni proroci izvrću Božiju reč jer im je ne razumljiva zato što nisu od Božijeg stada i pokušavaju dati ono što nemaju kroz obećanja neupućenima. Nikad vas neće ukoriti ako gazite po Biblijskom tekstu okrećući ga ali zato će se grčevito boriti ako njihovu (crkvenu) nauku počnete raskrinkavati. Uvek će vam naglašavati da su oni ,,Prava crkva’’ a da su sve ostale odpale a Bog kaže da u svim torovima ima svojih ovaca koje mu valja izvesti odatle.
Lažni proroci gaje ljubav samo prema novcu i istomišljenicima koji se opijaju istim vinom dok su svi ostali protivnici. Oni crno prikazuju belim a belo crnim, što je bilo kao da tek treba biti a što treba da bude to je već po njima bilo zamenjuju sve u Bibliji i govore kako su oni poštovaoci Božije reči lažući naočigled svih. Njihovi tragovi su krvavi, odelo im je jagnjeće i pokriva telo vukova grabljivih, noge su im brze na greh, jezik im je umilan, reči lažljive, nauka izvrnuta, lepota i ponos je njihov moral. Zabranjuju ženiti se i zabranjuju jesti hranu koju Bog dade NA ZAHVALNOST SVETIMA.