Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Čovek bi mogao da trči i do 65 kilometara na čas
Čovek bi mogao da trči i do 65 kilometara na čas, što je daleko brže od rekordnih 45 kilometara na čas koje je sprinter Jusein Bolt sa Jamajke postigao na 100 metara, pokazalo je istraživanje čiji su rezultati objavljeni u Časopisu primenjene fiziologije (Journal of Applied Phisiology).
Istraživači Južnog Metodističkog univerziteta u Dalasu navode da mišićna snaga samo po sebi ne predstavlja faktor ograničenja već je to vreme kontakta izmedju stopala i tla tokom trke. Oni smatraju da se taj faktor može popraviti vežbanjem, ali i sa povećanjem visine trkača.
Naučnici su obavili testove nad trkačima koji su koristili specijalnu pokretnu traku koja je merila silu uzrokovanu svakim korakom na njenu površinu.
"Prema dosadašnjim teorijama, mišićna snaga je predstavljala glavni faktor ograničenja, ali smo pokazali da je za brzinu najvažnije vreme kontakta izmedju stopala i terena i da ono zavisi od dužine nogu. Vreme kontakta je bolje, što su one duže", objasnio je vodja istraživanja Piter Vejlend.
Istraživači tvrde da bi čovek mogao da trči i do 65 kilometara na čas i da bi rekord na 100 metara bio ispod šest sekundi.
Izvor: S media
Čovek bi mogao da trči i do 65 kilometara na čas, što je daleko brže od rekordnih 45 kilometara na čas koje je sprinter Jusein Bolt sa Jamajke postigao na 100 metara, pokazalo je istraživanje čiji su rezultati objavljeni u Časopisu primenjene fiziologije (Journal of Applied Phisiology).
Istraživači Južnog Metodističkog univerziteta u Dalasu navode da mišićna snaga samo po sebi ne predstavlja faktor ograničenja već je to vreme kontakta izmedju stopala i tla tokom trke. Oni smatraju da se taj faktor može popraviti vežbanjem, ali i sa povećanjem visine trkača.
Naučnici su obavili testove nad trkačima koji su koristili specijalnu pokretnu traku koja je merila silu uzrokovanu svakim korakom na njenu površinu.
"Prema dosadašnjim teorijama, mišićna snaga je predstavljala glavni faktor ograničenja, ali smo pokazali da je za brzinu najvažnije vreme kontakta izmedju stopala i terena i da ono zavisi od dužine nogu. Vreme kontakta je bolje, što su one duže", objasnio je vodja istraživanja Piter Vejlend.
Istraživači tvrde da bi čovek mogao da trči i do 65 kilometara na čas i da bi rekord na 100 metara bio ispod šest sekundi.
Izvor: S media
