LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Ćirić za nižu rezervu, Šoškić ne da
Izvor: Tanjug
Beograd -- Ministar ekonomije Nebojša Ćirić i guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić nisu saglasni oko toga da li bi trebalo smanjiti stopu obavezne rezerve.
Ćirić se ponovo zauzeo za smanjenje stope obavezne rezerve banaka kako bi se povećao nivo kredita privredi, dok je Šoškić ocenio da će to biti moguće tek kada se inflacija smanji na planirani nivo.
Učestvujući u panel diskusiji povodom predstavljanja "Bele knjige" Saveta stranih investitora, Ćirić je rekao da je jedan od gorućih problema srpske prvrede hronična nelikvidnost i nedostatak investicija i da on jedno od rešenja tog problema vidi u smanjenju stope obavezne rezerve banaka.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Dostizanje ovogodišnjeg cilja inflacije od 4,5 plus minus 1,5 odsto, biće moguće u prvoj polovini naredne godine pa čak možda i u prvom kvartalu, naglasio je Šoškić i poručio da dok inflacija ne bude svedena na planirani okvir za narednu godinu, koja bi trebalo da bude ispod četiri odsto, NBS neće moći da razmatra bilo kakvo smanjenje stope obavezne rezerve banaka.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Šoškić je rekao da, i ukoliko se takva mera sprovede, nema nikakvih garancija da će banke višak tako oslobođenih sredstava plasirati kroz kredite privredi.
Prema njegovim rečima, opasnost leži u tome da banke ta oslobođena sredstva ulože u državne hartije od vrednosti gde ne postoji rizik od investiranja, a prihod od kamata je zagarantovan.
S druge strane, postoji opasnost i da se poveća inflacija i naruši stabilnost cena, a očuvanje te stabilnosti je osnovni zadatak centralne banke, objasnio je Šoškić.
Šoškić je podsetio da banke i sada imaju mogućnost da kreditiraju privredu jer su likvidne, a obaveznu rezervu izdvajaju samo za kratkoročne izvore finansiranja.
Guverner NBS je ponovio da je inflacija u Srbiji od aprila u stalnom padu, a u oktobru bi, prema prvim procenama, trebalo da bude oko devet odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izvor: Tanjug
Beograd -- Ministar ekonomije Nebojša Ćirić i guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić nisu saglasni oko toga da li bi trebalo smanjiti stopu obavezne rezerve.
Ćirić se ponovo zauzeo za smanjenje stope obavezne rezerve banaka kako bi se povećao nivo kredita privredi, dok je Šoškić ocenio da će to biti moguće tek kada se inflacija smanji na planirani nivo.
Učestvujući u panel diskusiji povodom predstavljanja "Bele knjige" Saveta stranih investitora, Ćirić je rekao da je jedan od gorućih problema srpske prvrede hronična nelikvidnost i nedostatak investicija i da on jedno od rešenja tog problema vidi u smanjenju stope obavezne rezerve banaka.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Dostizanje ovogodišnjeg cilja inflacije od 4,5 plus minus 1,5 odsto, biće moguće u prvoj polovini naredne godine pa čak možda i u prvom kvartalu, naglasio je Šoškić i poručio da dok inflacija ne bude svedena na planirani okvir za narednu godinu, koja bi trebalo da bude ispod četiri odsto, NBS neće moći da razmatra bilo kakvo smanjenje stope obavezne rezerve banaka.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Šoškić je rekao da, i ukoliko se takva mera sprovede, nema nikakvih garancija da će banke višak tako oslobođenih sredstava plasirati kroz kredite privredi.
Prema njegovim rečima, opasnost leži u tome da banke ta oslobođena sredstva ulože u državne hartije od vrednosti gde ne postoji rizik od investiranja, a prihod od kamata je zagarantovan.
S druge strane, postoji opasnost i da se poveća inflacija i naruši stabilnost cena, a očuvanje te stabilnosti je osnovni zadatak centralne banke, objasnio je Šoškić.
Šoškić je podsetio da banke i sada imaju mogućnost da kreditiraju privredu jer su likvidne, a obaveznu rezervu izdvajaju samo za kratkoročne izvore finansiranja.
Guverner NBS je ponovio da je inflacija u Srbiji od aprila u stalnom padu, a u oktobru bi, prema prvim procenama, trebalo da bude oko devet odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.