LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Чија је граница паметнија?
[/h]Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs | 16.04.2012.
Руководство ЕУ је одлучило да уведе на границама ЕУ аутоматизовани систем пасошке контроле. Он је добио назив Регистровани путник. Ради прелаза границе довољно је да се стави биометријски пасош уз посебан уређај, после тога је могуће проћи кроз границу.
Како се сматра, нови систем ће олакшати прелаз границе онима, ко има биометријски пасош. Иначе, планира се увести тај систем у оквиру другог, ширег пројекта – Паметна граница, који предвиђа, између осталог, неопходност реформирања Шенгенског граничног кодекса. Додуше, циљ је други – не олакшање, већ отежање за прелаз преко спољних граница Шенгенске зоне. Међутим, у последње време се све више говори о неопходности обнављања граничне контроле и унутар тог простора.
Недавно је шеф немачког МУП Ханс-Петер Фридрих изјавио у интервјуу немачком листу Рајнише Пост да се у земљама Шенгена мора по потреби обнављати гранична контрола – не само у време одржавања крупних међународних акција, већ и када неке државе, рецимо, Грчка, нису у стању да обуставе талас илегалне миграције. Обнављањем граничне контроле су запретили Грчкој и Велика Британија, Аустрија, Шведска, Белгија и Холандија.
Поред тога је недавно Суд ЕУ у Луксембургу изрекао пресуду да се позивање на кривичну одговорност илегалних миграната и њихових помоћника не коси са законодавством ЕУ чак ни у случају ако су визе биле добијене легално, али путем преваре надлежних органа.
Неће ли у Европи почети такмичење у духу Чија је граница паметнија? Председник Института стратешких процена Александар Коновалов сматра да је то, судећи по свему, преувеличано.
Сумњам да Шенгенска зона преживљава ерозију, - каже научник. - Што се тиче проблема илегалне миграције, она расте и даље. Такође је очигледно да ће «мање» државе предузимати неке одговарајуће заштитне мере. Односно, отвореном ће јединствену Европу и даље чувати за оне, ко у њој живи. Међутим, спољне границе Шенгенске зоне морају да буду учвршћене.
Како то може да се чини демонстрирала је Грчка, коју критикују суседи у ЕУ. Ту је почета изградња првог центра привременог боравка илегалних миграната све до њихове екстрадиције из земље. Опозиција и неки медији су већ назвали такве центре – мора да их буде саграђено 30 – концентрационим логорима.
Боље би било да у свету нема ни миграната, ни избеглица, али то није брига граничара. Друго је питање – чија је.
[/h]Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs | 16.04.2012.
Руководство ЕУ је одлучило да уведе на границама ЕУ аутоматизовани систем пасошке контроле. Он је добио назив Регистровани путник. Ради прелаза границе довољно је да се стави биометријски пасош уз посебан уређај, после тога је могуће проћи кроз границу.
Како се сматра, нови систем ће олакшати прелаз границе онима, ко има биометријски пасош. Иначе, планира се увести тај систем у оквиру другог, ширег пројекта – Паметна граница, који предвиђа, између осталог, неопходност реформирања Шенгенског граничног кодекса. Додуше, циљ је други – не олакшање, већ отежање за прелаз преко спољних граница Шенгенске зоне. Међутим, у последње време се све више говори о неопходности обнављања граничне контроле и унутар тог простора.
Недавно је шеф немачког МУП Ханс-Петер Фридрих изјавио у интервјуу немачком листу Рајнише Пост да се у земљама Шенгена мора по потреби обнављати гранична контрола – не само у време одржавања крупних међународних акција, већ и када неке државе, рецимо, Грчка, нису у стању да обуставе талас илегалне миграције. Обнављањем граничне контроле су запретили Грчкој и Велика Британија, Аустрија, Шведска, Белгија и Холандија.
Поред тога је недавно Суд ЕУ у Луксембургу изрекао пресуду да се позивање на кривичну одговорност илегалних миграната и њихових помоћника не коси са законодавством ЕУ чак ни у случају ако су визе биле добијене легално, али путем преваре надлежних органа.
Неће ли у Европи почети такмичење у духу Чија је граница паметнија? Председник Института стратешких процена Александар Коновалов сматра да је то, судећи по свему, преувеличано.
Сумњам да Шенгенска зона преживљава ерозију, - каже научник. - Што се тиче проблема илегалне миграције, она расте и даље. Такође је очигледно да ће «мање» државе предузимати неке одговарајуће заштитне мере. Односно, отвореном ће јединствену Европу и даље чувати за оне, ко у њој живи. Међутим, спољне границе Шенгенске зоне морају да буду учвршћене.
Како то може да се чини демонстрирала је Грчка, коју критикују суседи у ЕУ. Ту је почета изградња првог центра привременог боравка илегалних миграната све до њихове екстрадиције из земље. Опозиција и неки медији су већ назвали такве центре – мора да их буде саграђено 30 – концентрационим логорима.
Боље би било да у свету нема ни миграната, ни избеглица, али то није брига граничара. Друго је питање – чија је.