Christoph Willibald Gluck

[crvendac_011]

Кристоф Вилибалд Глук

немачки композитор и диригент

Датум рођења: 2. јули 1714.
Место рођења: Ерасбах (Немачка)
Датум смрти: 15. новембар 1787.
Место смрти: Беч (Аустрија)

Кристоф Вилибалд Глук (нем. Christoph Willibald Gluck), (Ерасбах, 2. јул 1714. - Беч, 15. новембар 1787.), немачки композитор и диригент
Био је композитор и диригент бечког двора, а касније ангажован у Паризу. Након раних опера у традиционалном стилу италијанске барокне опере, почео је у Бечу компоновати опере у којима напушта конвенционалне шеме и проводи реформу засновану на музичко-драмском јединству. У њима обрађује општељудска етичка начела, а стил је изградио синтезом елемената италијанске и француске опере, немачке песме и инструменталног стила. Утицао је на многе, италијанске, француске и немачке композиторе, а компоновао је око 100 опера, балете, инструменталних дела, оде и песме.

Извор: Википедија



​

 

[crvendac_011]

Kristof vilbald gluk

KRISTOF VILBALD GLUK
(1714-1787)

Mladost proveo u Pragu, uči violončelo kod virtuoza Bohuslava Černohorskog, zatim odlazi u Italiju gde uči kompoziciju sa Samartinijem. U Italiji komponuje svoje prve opere serije.
Postaje dirigent na bečkom dvoru Marije Terezije, za potrebe dvora, pored italijanskih komponovao i francuske komične opere.
Reformisaće operu, a u tome će mu pomoći poznavanje svih bitnih elemenata svetske opere.
Komponuje po tekstu Rajnera Dei Kalvabiđija i obojica su se složila da dramskom pesništvu je potrebna takva muzika koja će ga približiti prirodnoj deklamaciji, što tešnja saradnja između reči i muzike.
Tematski ga interesuje čovek, za razliku od opere serije koja nije obraćala pažnju na razvoj dramske radnje.
Baletsku muziku komponuje samo u slučaju gde se ne usiljeno pojavljuje iz same radnje i tu je pod uticajem narodne muzike.
Opera ’Alčesta’ požrtvovanost bračnog druga, rekao je da kada se odlučio da komponuje ovu operu odlučio sam da muziku svedem na njenu pravu ulogu, ona mora da posluži poeziji zbog izraza i situacija u fabuli, na sme da prekida radnju, niti da joj oslabi intezitet. Nisam hteo da zaustavim glumca na najtoplijem mestu u dijalogu da bih odao poštovanja nekoj dosadnoj melodiji itd.
Zamislio sam da uvertira morauputiti gledaoca u radnju koju će gledati, saradnja instrumenata mora se odvijati u srazmeri sa stupnjem zanimanja i strasti.
Jednostavnost, istina i prirodnost su veliki temelj lepote u svim vidovima umetnosti.

Jednom je zbog ne dovoljne spremnosti orkestra otkazao premijeru na koju se bili pozvani kralj i kraljica i plemstvo. ’Ifengija na Aulidi’ je imala velikog uspeha.
Glukisti, pristalice i pičinisti, italijanski kompozitor Pičinija kofa je dovela izvesna gospođa Dibari da bi se suprotstavila kraljici koja je štitila Gluka.
Spor je trebao da sereši izvođenjem ’ Ifengije na Tauridi’. Pičinijeva opera je doživela potpuni neuspeh.
Orest laže, on je ubio svoju majku Klitemnestru.

Izvor: Forumteatar.com





​

 

[crvendac_011]

Važnija dela

Važnija dela:

45 opera i pastorala od kojih su najvažnije: Orfeo ed Euridice; Alceste; Paride ed Elena; Ifigenie en Tauride;
5 baleta, od kojih je najpoznatiji Le Festin de pierre (Don Juan);
orkestarska: 17 simfonija, odn. uvertira; Koncert za flautu i orkestar; trio sonate;
solo-pesme: Klopstocks oden und Lieder za glas i klavir.

Izvor: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja - Muzika



​

 

[crvendac_011]

Glukisti i Pičinisti

Glukisti i Pičinisti

Glukisti i Pičinisti su dve suprotne grupe u shvatanju reforme koju je Gluk sproveo u drugoj polovini XVIII veka. Borba se vodila u Parizu oko toga da li treba priznati Glukovu reformu opere ili ne. Radeći na reformi opere u kraljevskoj operi u Parizu, Gluk je imao dosta pristalica ali i protivnika. Rasprava je dostigla velike razmere, tako da se Pariz podelio na dva tabora, a u sve to umešao se i dvor. Protivnici Gluka doveli su u Pariz poznatog italijanskog kompozitora Nikolo Pičinija (Piccinni), čija je muzika služila kao uzor protivnicima reforme. Tako su nastale grupe Glukisti i Pičinisti, koje su vodile nepomirljivu borbu u vidu javne i beskompromisne diskusije za reformu opere i protiv nje. U stvari, borba se završila pobedom Glukista, koji su davali prednost muzičkoj drami nad pevačkim egzibicijama i besmislenim sadržajima, kojima je do tada obilovala operska umetnost (opera seria).

Izvor: Muzički leksikon Mozaik znanja - Muzika



​

 

[crvendac_011]

Alčesta (Alceste)

Alčesta

Alčesta je opera u tri čina K.V.Gluka na tekst R.Kalcabigija (Beč, 1767). To je jedno od reformatorskih Glukovih dela, u kojem je postavio osnove za stvranje muzičke drame.
Čuven je Glukov predgovor o tom delu: "Nastojao sam svesti muziku na njenu pravu ulogu: ona mora služiti poeziji zbog izraza i situacija u fabuli, ali ne sme prekidati radnju, niti joj oslabiti intenzitet uzaludnim i suvišnim ukrasima... "; "predigra mora uputiti gledaoce u radnju koja će se prikazivati".
Libreto je pisan prema dramskom delu starogrčkog pisca Euripida. Alčesta odlazi u smrt umesto svog voljenog supruga, ali je iz Hada vraća u život Herkul.

Izvor: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja - Muzika



​

 

[crvendac_011]

Ifigenija u Aulidi

Ifigenija u Aulidi

Ifigenija u Aulidi je opera u tri čina K.V.Gluka, na tekst Rulea, prema Rasinu i Euripidu (Pariz, 1774). Jedna od reformatorskih opera Gluka, koji je baroknu pompeznost zamenio klasičnom jednostavnošću, tražeći da operska predstava ne bude podložna bravurama pevača, nego da na sceni iznosi autentična ljudska osećanja.
Ifigenija je kći grčkog kralja Agamemnona, koji upravo sprema flotu da isplovi u rat protiv Troje. Boginja Dijana sprečava, međutim, izlazak flote i preko proroka Kalhasa traži kao žrtvu Ifigenijin život. Ne sluteći još takvu sudbinu, Ifigenija prilazi ženidbenom oltaru s voljenim junakom Ahilom, kad stiže vest, a zatim i zahtev kralja da se smesta žrtvuje. Ahil se opire oružjem i samom Agamemnonu, kraljica Klitemnestra moli bogove za milost, a Ifigenija želi da se žrtvuje za dobro naroda, koji zahteva taj čin. Tada je Dijana ganuta i povuče svoj zahtev, što grčku vojsku ispunjava uverenjem u predstojeću pobedu.
(Na taj sadržaj, napisano je u istoriji opere preko trideset dela.)

Izvor: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja - Muzika



​

 

[crvendac_011]

Ifigenija na Tauridi

Ifigenija na Tauridi

Ifigenija na Tauridi je opera u četiri čina K.V.Gluka na tekst Gijaga, prema Euripidu (Pariz, 1779). Ova opera u neku ruku je nastavak Glukove Ifigenije u Aulidi.
Boginja Dijana spasla je Ifigeniju od smrti na žrtveniku i prenela je daleko od njene domovine na ostrvo Tauridu, gde vlada kralj skitskih barbara Toas. Ovde Ifigenija vrši službu sveštenice u Dijaninom hramu, očekujući spas od svog brata Oresta. Da bi umilostivio bogove, Toas traži da svaki stranac koji naiđe na njihovo ostrvo bude žrtvovan. Brodolom izbacuje na Tauridu Ifigenijinog brata Oresta i njegovog prijatelja Pilada. Oresta muči savest, jer je ubio svoju majku Klitemnestru, za osvetu, što je ona ubila njegovog oca Agamemnona. Saznavši od Oresta, koga još ne prepoznaje kao brata, za tragediju na grčkom prestolu, Ifigenija šalje Pilada tajno u Grčku sa porukom sestri Elektri. Tek kada treba da žrtvuje Oresta, Ifigenija otkriva da je on njen brat i oprašta mu ubistvo majke. Toas zahteva da oboje budu žrtvovani, ali ih u poslednjem času uz pomoć Dijane spase Pilad sa grčkom vojskom.

Izvor: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja - Muzika



​

 

[crvendac_011]

Orfej i Euridika

Orfej i Euridika

Orfej i Euridika je opera u tri čina K.V.Gluka na tekst Kalcabidija (Beč, 1762). najpoznatije Glukovo delo, na temu antičkog pevača - Orfeja, o kome je napisano preko pedeset opera i baleta. Delo klasične lepote i odmerenosti, ali isto tako uzbudljivo u povezanosti muzike s dramaturškom atmosferom radnje.
Mitskom pevaču Orfeju umrla je žena Euridika. Videći njegovu beskrajnu tugu, Amor mu javlja volju bogova: neka siđe u Had (podzemlje gde su, po starogrčkom verovanju, prebivali pokojnici) i sam izvede Euridiku na svet, ali pod uslovom da je do izlaska na sunce nijednom ne pogleda. Orfej uspeva da svojom pesmom odobrovolji furije i dobija prolaz u podzemlje. Na Jelisejskim poljima blaženih susreće Euridiku i povede je sa sobom. Ali na izlazu iz Hada Euridika ne shvata zašto Orfej odvraća od nje pogled i poveruje da je više ne voli. Ne mogavši izdržati njene optužbe, Orfej se okrene i Euridika u tom času ponovo umire. Njegova duboko bolna tužbalica (čuvena arija Izgubio sam Euridiku) gane ponovo bogove i Amor vrati Euridiki život. Pred Amorovim hramom Orfej i Euridika s narodom slave dobrotu boga ljubavi.

Izvor: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja - Muzika



​

 

[crvendac_011]

Muzički primeri

​