- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
[h=1]CG: Ustav odlaže pregovore sa EU[/h]
Podgorica -- EU poslala ozbiljno upozorenje Podgorici da se mora depolitizovati pravosuđe i da odlaganje tog procesa može dovesti u pitanje pregovore sa Unijom.
Upozoravajuća poruka Mitje Drobniča, šefa delegacije Evropske unije u Crnoj Gori, da odlaganje procesa depolitizacije pravosuđa može dovesti u pitanje pregovore Podgorice sa Evropskom unijom, probudila je članove Ustavnog odbora.
Predsednik parlamenta Ranko Krivokapić zakazao je za sutra sednicu tog tela, na kojoj bi trebalo da se utvrdi predlog amandmana na izmene crnogorskog ustava na osnovu mišljenja Venecijanske komisije.
Brisel više od godinu dana čeka da crnogorski parlamentarci dođu do toliko potrebnog konsenzusa i stvaranja dvotrećinske većine za promenu najvišeg državnog pravnog akta, ali oni nikako da se dogovore.
Dok vlast vaga koliko je potrebno ići daleko u ustavne promene, deo opozicije uz njih nudi i promene odredaba Ustava o identitetskim pitanjima. Tim pitanjem nisu opterećeni u Pozitivnoj Crnoj Gori.
"Ustav treba da omogući stvaranje preduslova da najviše pozicije u sudstvu i tužilaštvu obavljaju osobe od najvećeg integriteta i nespornog širokog stručnog poznavanja oblasti prava. On treba da onemogući politički uticaj na njih kako bi oni svoju funkciju vršili nepristrasno," kaže, za "Novosti", Srđan Perić, član Ustavnog odbora iz Pozitivne Crne Gore. "Nama je potrebna depolitizacija sudstva i izmene treba koncipirati tako da se zadovolji ovaj, biću slobodan reći, jedan od osnovnih preduslova efikasnog i nepristrasnog sudstva. Kroz promenu Ustava, Crna Gora otvara pregovaračka poglavlja 23 i 24 sa Evropskom unijom, što je u interesu svih njenih građana."
U Socijalističkoj narodnoj partiji pod znak pitanja stavljaju spremnost vlasti da prihvati sugestije Venecijanske komisije.
"Treba nam suštinski kompromis, koji će dovesti do rešenja", kaže, za "Novosti", Velizar Kaluđerović, član Ustavnog odbora iz SNP. "Međutim, ako bismo se rukovodili iskustvom iz ranijeg perioda od pre godinu i po, koliko traje procedura za amandmanske promene Ustava, onda nema mnogo razloga za optimizam. Većinska koalicija DPS-SDP nije pokazala političku volju da do kompromisa dođe iako su svesni da bez toga nemaju dvotrećinsku većinu."
Na pitanje šta očekuje od sutrašnjeg sastanka, Kaluđerović odgovara:
"Ništa spektakularno. Nadam se da ćemo razjasniti pitanja oko procedure, odnosno odakle da krenemo, ili koliko da se vratimo unazad."
Predsedništvo Demokratskog fronta će danas, uoči sednice Ustavnog odbora, zauzeti jedinstven stav koji će njihovi predstavnici zastupati.
Crnogorski parlament ima 81 poslanika, a da bi amandmani na izmene Ustava u delu pravosuđa bili usvojeni, potrebna je dvotrećinska većina ili 54 glasa.
Predrag Sekulić, član Ustavnog odbora iz DPS, nada se da će se naći kompromis oko ustavnog preuređenja u oblasti pravosuđa.
"Verujem da će sve parlamentarne stranke naći zajednički jezik oko ovog pitanja", kaže, za "Novosti", Sekulić. "Što se tiče identitetskih pitanja, ona su rešena referendumskim izjašnjavanjem građana 21. maja 2006. godine, Ustavom Crne Gore i Zakonom o državnim simbolima."
Izvor:
B92.net
Podgorica -- EU poslala ozbiljno upozorenje Podgorici da se mora depolitizovati pravosuđe i da odlaganje tog procesa može dovesti u pitanje pregovore sa Unijom.
Upozoravajuća poruka Mitje Drobniča, šefa delegacije Evropske unije u Crnoj Gori, da odlaganje procesa depolitizacije pravosuđa može dovesti u pitanje pregovore Podgorice sa Evropskom unijom, probudila je članove Ustavnog odbora.
Predsednik parlamenta Ranko Krivokapić zakazao je za sutra sednicu tog tela, na kojoj bi trebalo da se utvrdi predlog amandmana na izmene crnogorskog ustava na osnovu mišljenja Venecijanske komisije.
Brisel više od godinu dana čeka da crnogorski parlamentarci dođu do toliko potrebnog konsenzusa i stvaranja dvotrećinske većine za promenu najvišeg državnog pravnog akta, ali oni nikako da se dogovore.
Dok vlast vaga koliko je potrebno ići daleko u ustavne promene, deo opozicije uz njih nudi i promene odredaba Ustava o identitetskim pitanjima. Tim pitanjem nisu opterećeni u Pozitivnoj Crnoj Gori.
"Ustav treba da omogući stvaranje preduslova da najviše pozicije u sudstvu i tužilaštvu obavljaju osobe od najvećeg integriteta i nespornog širokog stručnog poznavanja oblasti prava. On treba da onemogući politički uticaj na njih kako bi oni svoju funkciju vršili nepristrasno," kaže, za "Novosti", Srđan Perić, član Ustavnog odbora iz Pozitivne Crne Gore. "Nama je potrebna depolitizacija sudstva i izmene treba koncipirati tako da se zadovolji ovaj, biću slobodan reći, jedan od osnovnih preduslova efikasnog i nepristrasnog sudstva. Kroz promenu Ustava, Crna Gora otvara pregovaračka poglavlja 23 i 24 sa Evropskom unijom, što je u interesu svih njenih građana."
U Socijalističkoj narodnoj partiji pod znak pitanja stavljaju spremnost vlasti da prihvati sugestije Venecijanske komisije.
"Treba nam suštinski kompromis, koji će dovesti do rešenja", kaže, za "Novosti", Velizar Kaluđerović, član Ustavnog odbora iz SNP. "Međutim, ako bismo se rukovodili iskustvom iz ranijeg perioda od pre godinu i po, koliko traje procedura za amandmanske promene Ustava, onda nema mnogo razloga za optimizam. Većinska koalicija DPS-SDP nije pokazala političku volju da do kompromisa dođe iako su svesni da bez toga nemaju dvotrećinsku većinu."
Na pitanje šta očekuje od sutrašnjeg sastanka, Kaluđerović odgovara:
"Ništa spektakularno. Nadam se da ćemo razjasniti pitanja oko procedure, odnosno odakle da krenemo, ili koliko da se vratimo unazad."
Predsedništvo Demokratskog fronta će danas, uoči sednice Ustavnog odbora, zauzeti jedinstven stav koji će njihovi predstavnici zastupati.
Crnogorski parlament ima 81 poslanika, a da bi amandmani na izmene Ustava u delu pravosuđa bili usvojeni, potrebna je dvotrećinska većina ili 54 glasa.
Predrag Sekulić, član Ustavnog odbora iz DPS, nada se da će se naći kompromis oko ustavnog preuređenja u oblasti pravosuđa.
"Verujem da će sve parlamentarne stranke naći zajednički jezik oko ovog pitanja", kaže, za "Novosti", Sekulić. "Što se tiče identitetskih pitanja, ona su rešena referendumskim izjašnjavanjem građana 21. maja 2006. godine, Ustavom Crne Gore i Zakonom o državnim simbolima."
Izvor:
B92.net