LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Mentalno zdravlje iz godine u godinu sve gore
Četvrtina građana boluje od depresije
Sonja Todorović | 20. 10. 2010. - 00:02h | Foto: S. Maričić
Poslednjih nekoliko godina sve veći broj građana ima neki oblik straha, zaključak je psihijatara. Kao nacija smo depresivni, ali sve više patimo od raznih fobija. To su pre svega strahovi od otvorenog prostora, prevoznih sredstava, zatvorenog prostora, velikih supermarketa, liftova. Ovo je posledica svega što donosi tranzicija, a pre svega činjenice da se pojedinačni životi sve manje vrednuju i postaju nebitni u odnosu na tehnološki napredak.
Ministarstvo zdravlja radi na tome da psihijatrijsku službu učini humanijom i dostupnijom
Mentalno zdravlje je sve veći problem zdravstvenih sistema u celom svetu. Svaki četvrti čovek barem jednom u životu suoči se sa problemom iz ove sfere. Psihološke krize, mentalni poremećaji i bolesti, naročito depresije, sve su učestaliji. Ovi poremećaji su u našoj zemlji na drugom mestu po učestalosti, odmah iza kardiovaskularnih bolesti, a u najčešće spadaju oni vezani za stres. Tegobe su različite - od posttraumatskog stresnog poremećaja, preko raznih anksioznih stanja, fobija, do značajnog porasta depresivnosti. Kod mlađih ljudi došlo je do porasta zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, depresivnosti i samoubistva.
- Moj utisak je da se strahovi uveličavaju zbog dugogodišnjeg iscrpljivanja potencijala za adaptaciju. Kao nacija smo u hroničnom stresu dugo godina. Sve ima svoju granicu, ali mi smo mnogo više na ivici nego u uređenom sistemu - priča za "Blic" dr Milan Milić, psihoterapeut i direktor Zdravstvenog centra Pančevo.
Strahovi donose muku, osećaj je intenzivan, neprijatan i to konačno tera čoveka da potraži pomoć.
- Iz iskustva mogu da kažem da najveći procenat ljudi na psihoterapiju dolazi zbog neuroza straha, anksioznih poremećaja i anksioznih depresivnih stanja. To je jedan miks straha i depresije - objašnjava dr Milić.
Kada se pogleda statistika koja proizilazi iz slobodnih procena stručnjaka ili nezvaničnih podataka, jer zvaničnih u našoj zemlji nema, vidi se porazan broj onih kojima je potrebna stručna pomoć (grafika).
Prema mišljenju dr Milića, sve više će biti mentalnih poremećaja koji, nažalost, neće biti biološki predisponirani.
- Ne ide nam ovaj svet naruku jer se kod ljudi samo povećava nesigurnost. Sve smo manji i nebitni u poređenju sa tehnologijom. Postajemo zamenljivi, što otvara prostor raznoraznim strahovima. Zato je potrebno da ljudi potraže pomoć i ako nemaju probleme. U svetu postoji psihoterapija za svakodnevna dešavanja - savetuje dr Milić.
Dr Periša Simonović, državni sekretar Ministarstva zdravlja, kaže da su brojna istraživanja pokazala da kvalitet života i mogućnost ponovne socijalizacije osoba koje pate od duševnih poremećaja ne zavise samo od lečenja već i od načina na koji se u svakodnevnom životu drugi ljudi ophode prema njima.
- Uzmimo za primer najčešći poremećaj , a to je depresija. Epidemiolozi kažu da sedam odsto odraslih ljudi barem jedanput doživi depresiju u nekoj fazi svog života, kao i da je svaki osmi adolescent njena žrtva. Depresija je glavni uzrok suicida i treba podsetiti da na 100.000 stanovnika svake godine u Srbiji njih 20 izvrši samoubistvo. Drugim rečima, svakoga dana šest građana Srbije digne ruku na sebe. Procene kažu da tek 25 odsto onih koji pate od depresije potraži pomoć. Preostalih 75 odsto su oni koji se ne leče i koji često samo doprinose tome da se i onako veliki statistički broj samoubistva još više uveća - napominje dr Simonović.
On kaže da je glavni uzrok toga što se ljudi ne obraćaju za pomoć strah od društvene osude i da iz toga proizilazi da stigmatizacija mentalne bolesti ubija.
- Ministarstvo zdravlja će nastojati da promeni organizaciju psihijatrijske službe, da ih učini humanijim i dostupnijim građanima. Važno je i promeniti predrasude vezane za psihičke poremećaje, odstraniti sve primitivne ideje o strogoj podeli na normalne i bolesne. Jer svi mi koji sebe smatramo zdravima imamo neke neobične osobenosti koje se mogu smatrati devijacijom normalnosti - objašnjava dr Simonović.
Crne brojke
- Svaki 4. građanin boluje od depresije
- Svaki 10. građanin boluje od alkoholizma
- Svakog dana 6 građana digne ruku na sebe
- 5 odsto građana koristi narkotike
- 70 odsto tinejdžera se svakodnevno kocka
- 44 odsto odraslih se svakodnevno kocka
- 5 miliona kutija lekova za smirenje bude popijeno godišnje
Tražite pomoć
Ako je neko krajnje nezadovoljan svime ili ima probleme koje ne rešava, bilo bi zaista veoma čudno da se oseća srećnim. Trebalo bi pokušati da se razreši to što nas čini nezadovoljnima, nesigurnima i nesrećnima. Ukoliko to ne možete sami, treba se obrati bliskoj osobi, a ako ni to ne uspe, potrebna je stručna pomoć.
Blic
Četvrtina građana boluje od depresije
Sonja Todorović | 20. 10. 2010. - 00:02h | Foto: S. Maričić
Poslednjih nekoliko godina sve veći broj građana ima neki oblik straha, zaključak je psihijatara. Kao nacija smo depresivni, ali sve više patimo od raznih fobija. To su pre svega strahovi od otvorenog prostora, prevoznih sredstava, zatvorenog prostora, velikih supermarketa, liftova. Ovo je posledica svega što donosi tranzicija, a pre svega činjenice da se pojedinačni životi sve manje vrednuju i postaju nebitni u odnosu na tehnološki napredak.
Ministarstvo zdravlja radi na tome da psihijatrijsku službu učini humanijom i dostupnijom
Mentalno zdravlje je sve veći problem zdravstvenih sistema u celom svetu. Svaki četvrti čovek barem jednom u životu suoči se sa problemom iz ove sfere. Psihološke krize, mentalni poremećaji i bolesti, naročito depresije, sve su učestaliji. Ovi poremećaji su u našoj zemlji na drugom mestu po učestalosti, odmah iza kardiovaskularnih bolesti, a u najčešće spadaju oni vezani za stres. Tegobe su različite - od posttraumatskog stresnog poremećaja, preko raznih anksioznih stanja, fobija, do značajnog porasta depresivnosti. Kod mlađih ljudi došlo je do porasta zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, depresivnosti i samoubistva.
- Moj utisak je da se strahovi uveličavaju zbog dugogodišnjeg iscrpljivanja potencijala za adaptaciju. Kao nacija smo u hroničnom stresu dugo godina. Sve ima svoju granicu, ali mi smo mnogo više na ivici nego u uređenom sistemu - priča za "Blic" dr Milan Milić, psihoterapeut i direktor Zdravstvenog centra Pančevo.
Strahovi donose muku, osećaj je intenzivan, neprijatan i to konačno tera čoveka da potraži pomoć.
- Iz iskustva mogu da kažem da najveći procenat ljudi na psihoterapiju dolazi zbog neuroza straha, anksioznih poremećaja i anksioznih depresivnih stanja. To je jedan miks straha i depresije - objašnjava dr Milić.
Kada se pogleda statistika koja proizilazi iz slobodnih procena stručnjaka ili nezvaničnih podataka, jer zvaničnih u našoj zemlji nema, vidi se porazan broj onih kojima je potrebna stručna pomoć (grafika).
Prema mišljenju dr Milića, sve više će biti mentalnih poremećaja koji, nažalost, neće biti biološki predisponirani.
- Ne ide nam ovaj svet naruku jer se kod ljudi samo povećava nesigurnost. Sve smo manji i nebitni u poređenju sa tehnologijom. Postajemo zamenljivi, što otvara prostor raznoraznim strahovima. Zato je potrebno da ljudi potraže pomoć i ako nemaju probleme. U svetu postoji psihoterapija za svakodnevna dešavanja - savetuje dr Milić.
Dr Periša Simonović, državni sekretar Ministarstva zdravlja, kaže da su brojna istraživanja pokazala da kvalitet života i mogućnost ponovne socijalizacije osoba koje pate od duševnih poremećaja ne zavise samo od lečenja već i od načina na koji se u svakodnevnom životu drugi ljudi ophode prema njima.
- Uzmimo za primer najčešći poremećaj , a to je depresija. Epidemiolozi kažu da sedam odsto odraslih ljudi barem jedanput doživi depresiju u nekoj fazi svog života, kao i da je svaki osmi adolescent njena žrtva. Depresija je glavni uzrok suicida i treba podsetiti da na 100.000 stanovnika svake godine u Srbiji njih 20 izvrši samoubistvo. Drugim rečima, svakoga dana šest građana Srbije digne ruku na sebe. Procene kažu da tek 25 odsto onih koji pate od depresije potraži pomoć. Preostalih 75 odsto su oni koji se ne leče i koji često samo doprinose tome da se i onako veliki statistički broj samoubistva još više uveća - napominje dr Simonović.
On kaže da je glavni uzrok toga što se ljudi ne obraćaju za pomoć strah od društvene osude i da iz toga proizilazi da stigmatizacija mentalne bolesti ubija.
- Ministarstvo zdravlja će nastojati da promeni organizaciju psihijatrijske službe, da ih učini humanijim i dostupnijim građanima. Važno je i promeniti predrasude vezane za psihičke poremećaje, odstraniti sve primitivne ideje o strogoj podeli na normalne i bolesne. Jer svi mi koji sebe smatramo zdravima imamo neke neobične osobenosti koje se mogu smatrati devijacijom normalnosti - objašnjava dr Simonović.
Crne brojke
- Svaki 4. građanin boluje od depresije
- Svaki 10. građanin boluje od alkoholizma
- Svakog dana 6 građana digne ruku na sebe
- 5 odsto građana koristi narkotike
- 70 odsto tinejdžera se svakodnevno kocka
- 44 odsto odraslih se svakodnevno kocka
- 5 miliona kutija lekova za smirenje bude popijeno godišnje
Tražite pomoć
Ako je neko krajnje nezadovoljan svime ili ima probleme koje ne rešava, bilo bi zaista veoma čudno da se oseća srećnim. Trebalo bi pokušati da se razreši to što nas čini nezadovoljnima, nesigurnima i nesrećnima. Ukoliko to ne možete sami, treba se obrati bliskoj osobi, a ako ni to ne uspe, potrebna je stručna pomoć.
Blic
