LEGEND
- Učlanjen(a)
- 08.02.2009
- Poruka
- 5.533
Četiri klana dele pare od šverca droge
Kako funkcioniše narko-tržište u Srbiji
07.09.2009. 05:00
Uporište među narko-bosovima Latinske Amerike, koji u svojim rukama drže konce krijumčarske mreže kokaina ka Evropi, imaju četvorica srpskih državljana koji su u dosijeima naše policije označeni kao vođe najjačih kriminalnih grupa, za koje se ne vezuje samo organizovana trgovina drogom, već i brojna ubistva, otmice, iznude, pranje novca...
- Na čelu najjače grupe je osoba koja je trenutno u zatvoru u Beogradu zbog zločinačkog udruživanja i ubistva, ali njegovi narko-kanali i dalje rade, a kokain se za njegovo ime i dalje distribuira u Evropu. Jako uporište već skoro dve decenije ima i osoba čije se ime u javnosti od atentata u Beogradu 2004. ne spominje često, a koji je svojevremeno slovio za glavnog suparnika Željka Ražnatovića Arkana. Primat u distribuciji kokaina i dalje ima jedna od najozbiljnije organizovanih kriminalnih grupa, koja na jačini nije izgubila ni u poslednje četiri godine, koje su dvojica vođa ove grupe proveli u zatvoru u inostranstvu. Obojica su od pre nekoliko meseci na slobodi, a jedna od nedavnih zaplena kokaina u Evropi se vezuje upravo za njih, kao i za jednog od glavnih igrača ove grupe, koji je nedavno uhapšen nakon što je pod njegov automobil u centru Beogradu postavljen eksploziv - kaže za „Blic“ izvor iz vrha srpske policije.
On navodi da šema po kojoj funkcioniše šverc kokaina iz Latinske Amerike u Evropu na papiru izgleda prilično jednostavno, ali da je uspostavljanje takvih kontakata i kanala do sada uspelo samo nekolicini najjačih igrača u poslu sa drogom.
- Svako od njih ima svog čoveka u Latinskoj Americi preko koga ugovara nabavku kokaina, ali ono što je novina u krijumčarenju, i u Španiji i Africi, preko kojih se droga dalje distribuira - kaže naš izvor i navodi da je u švercu kokaina našim narko-bosovima i dalje atraktivan stari morski put do Roterdama, luke u Holandiji, odakle se prebacuje na narko-tržišta većine zemalja zapadne Evrope, a deo te droge stiže i do Srbije.
Zaplenjeno 7,7 kilograma kokaina
Prema podacima naše policije, u Srbiji je u prvih šest meseci ove godine zaplenjeno 7,7 kilograma kokaina.
- U istom periodu zaplenjena su 73 kilograma heroina, 136 marihuane, 15 kilograma hašiša, više od pet kilograma ekstazija, 84 komada LSD i 196 tona fenil-sirćetne kiselina. Zbog neovlašćene prodaje droge policija je podnela krivične prijave protiv 2.327 osumnjičenih - statistički su podaci MUP Srbije.
Dragan Rakić, načelnik Odeljenje za suzbijanje narkomanije beogradske policije, kaže da glavni narko-bosovi skoro nikada nisu imali direktan kontakt sa drogom.
- Oni finansiraju kupovinu i obezbeđuju kontakte. Njihova imena jesu u našoj evidenciji, ali jedno je znati, a drugo obezbediti dokaze za sud. Mi smo siromašna država i kod nas stiže droga lošijeg kvaliteta, naši ljudi koji su veliki igrači uglavnom trguju u zapadnoj Evropi, dok u Srbiji ostaje deset odsto prošvercovane droge - kaže Rakić. On navodi i da je Srbija poslednja prepreka krijumčarima droge - poslednja zemlja u kojoj se na granici vrši kontrola, dok je po izlasku iz Srbije švercerima ka zapadnoj Evropi „otvoren put“.
- Veće količine kokaina u Srbiju stižu preko Luke Bar, a sitnije količine i preko aerodroma koje švercuju kuriri kojima se za taj posao plati letovanje u Venecueli, a zatim se droga spakuje u torbe sa duplim dnom ili u ampulama. S druge strane, heroin stiže sa Kosova, i to u organizaciji albanske narko-mafije koja kontroliše i distribuciju. Ceo posao je u rukama porodičnih klanova, zbog čega ni kada zaplenimo drogu i uhapsimo kurira on nikada ne otkriva identitet naručioca. Porodične veze dilera onemogućuju policiji da svoje ljude infiltrira u narko-organizaciju i tako obezbedi hapšenje ključnih narko-bosova - kaže Rakić.
U Beogradu 2.600 zaplena
Krijumčarenje droge je osnovno delo organizovanog kriminala na čijoj zapleni, kako navodi Rakić, mora da se radi od najmanje do najveće količine.
- U posao sa drogom ulazi sve više i više osoba, tako da se samo u Beogradu godišnje izvede oko 2.600 akcija zaplene. Na narko-tržištu u Srbiji i dalje je najzastupljeniji heroin, koji stiže iz Avganistana. Naručuje se direktno od kontakta u Turskoj, sa kojim se ugovori količina, cena i način na koji će droga da se prošvercuje do Srbije, ili eventualno dalje preko Mađarske i Hrvatske ka zapadnoj Evropi. Droga koja ostane u Srbiji stiže do teritorijalnih narko-klanova. Svaka opština ima svoje grupe, jače ili slabije, koje često dolaze u sukob između sebe. Prema podacima policije, pozadina više od 70 odsto oružanih sukoba, dizanja vozila u vazduh je upravo sukob zbog droge kaže Rakić.
Koliko droge ima na našem tržištu niko precizno ne može da utvrdi, jer za to nema valjanih parametara. Policija ima evidenciju osoba koje su dovođene u vezu sa trgovinom droge, bolnica u Drajzerovoj ima podatke o zavisnicima koji su se obratili za pomoć, dok sudovi barataju brojem presuđenih slučajeva.
- Građane najviše brinu oni obični, najsitniji dileri koji drogu prodaju u njihovom okruženju. Često građani sami reaguju, prijavljuju takve slučajeve policiji.
Heroin na grejs period
Policija je poslednjih meseci zabeležila novi trend u plaćanju isporuke heroina - slanje novca direktno na račune u Turskoj.
- Uplaćuje se polovina ugovorene sume, i čim novac legne, celokupna količina robe se šalje. Ostatak novca ide na grejs period, odnosno isplaćuje se po prodaji - kaže načelnik Dragan Rakić.
Izvor: Blic
Kako funkcioniše narko-tržište u Srbiji
07.09.2009. 05:00
Uporište među narko-bosovima Latinske Amerike, koji u svojim rukama drže konce krijumčarske mreže kokaina ka Evropi, imaju četvorica srpskih državljana koji su u dosijeima naše policije označeni kao vođe najjačih kriminalnih grupa, za koje se ne vezuje samo organizovana trgovina drogom, već i brojna ubistva, otmice, iznude, pranje novca...
- Na čelu najjače grupe je osoba koja je trenutno u zatvoru u Beogradu zbog zločinačkog udruživanja i ubistva, ali njegovi narko-kanali i dalje rade, a kokain se za njegovo ime i dalje distribuira u Evropu. Jako uporište već skoro dve decenije ima i osoba čije se ime u javnosti od atentata u Beogradu 2004. ne spominje često, a koji je svojevremeno slovio za glavnog suparnika Željka Ražnatovića Arkana. Primat u distribuciji kokaina i dalje ima jedna od najozbiljnije organizovanih kriminalnih grupa, koja na jačini nije izgubila ni u poslednje četiri godine, koje su dvojica vođa ove grupe proveli u zatvoru u inostranstvu. Obojica su od pre nekoliko meseci na slobodi, a jedna od nedavnih zaplena kokaina u Evropi se vezuje upravo za njih, kao i za jednog od glavnih igrača ove grupe, koji je nedavno uhapšen nakon što je pod njegov automobil u centru Beogradu postavljen eksploziv - kaže za „Blic“ izvor iz vrha srpske policije.
On navodi da šema po kojoj funkcioniše šverc kokaina iz Latinske Amerike u Evropu na papiru izgleda prilično jednostavno, ali da je uspostavljanje takvih kontakata i kanala do sada uspelo samo nekolicini najjačih igrača u poslu sa drogom.
- Svako od njih ima svog čoveka u Latinskoj Americi preko koga ugovara nabavku kokaina, ali ono što je novina u krijumčarenju, i u Španiji i Africi, preko kojih se droga dalje distribuira - kaže naš izvor i navodi da je u švercu kokaina našim narko-bosovima i dalje atraktivan stari morski put do Roterdama, luke u Holandiji, odakle se prebacuje na narko-tržišta većine zemalja zapadne Evrope, a deo te droge stiže i do Srbije.
Zaplenjeno 7,7 kilograma kokaina
Prema podacima naše policije, u Srbiji je u prvih šest meseci ove godine zaplenjeno 7,7 kilograma kokaina.
- U istom periodu zaplenjena su 73 kilograma heroina, 136 marihuane, 15 kilograma hašiša, više od pet kilograma ekstazija, 84 komada LSD i 196 tona fenil-sirćetne kiselina. Zbog neovlašćene prodaje droge policija je podnela krivične prijave protiv 2.327 osumnjičenih - statistički su podaci MUP Srbije.
Dragan Rakić, načelnik Odeljenje za suzbijanje narkomanije beogradske policije, kaže da glavni narko-bosovi skoro nikada nisu imali direktan kontakt sa drogom.
- Oni finansiraju kupovinu i obezbeđuju kontakte. Njihova imena jesu u našoj evidenciji, ali jedno je znati, a drugo obezbediti dokaze za sud. Mi smo siromašna država i kod nas stiže droga lošijeg kvaliteta, naši ljudi koji su veliki igrači uglavnom trguju u zapadnoj Evropi, dok u Srbiji ostaje deset odsto prošvercovane droge - kaže Rakić. On navodi i da je Srbija poslednja prepreka krijumčarima droge - poslednja zemlja u kojoj se na granici vrši kontrola, dok je po izlasku iz Srbije švercerima ka zapadnoj Evropi „otvoren put“.
- Veće količine kokaina u Srbiju stižu preko Luke Bar, a sitnije količine i preko aerodroma koje švercuju kuriri kojima se za taj posao plati letovanje u Venecueli, a zatim se droga spakuje u torbe sa duplim dnom ili u ampulama. S druge strane, heroin stiže sa Kosova, i to u organizaciji albanske narko-mafije koja kontroliše i distribuciju. Ceo posao je u rukama porodičnih klanova, zbog čega ni kada zaplenimo drogu i uhapsimo kurira on nikada ne otkriva identitet naručioca. Porodične veze dilera onemogućuju policiji da svoje ljude infiltrira u narko-organizaciju i tako obezbedi hapšenje ključnih narko-bosova - kaže Rakić.
U Beogradu 2.600 zaplena
Krijumčarenje droge je osnovno delo organizovanog kriminala na čijoj zapleni, kako navodi Rakić, mora da se radi od najmanje do najveće količine.
- U posao sa drogom ulazi sve više i više osoba, tako da se samo u Beogradu godišnje izvede oko 2.600 akcija zaplene. Na narko-tržištu u Srbiji i dalje je najzastupljeniji heroin, koji stiže iz Avganistana. Naručuje se direktno od kontakta u Turskoj, sa kojim se ugovori količina, cena i način na koji će droga da se prošvercuje do Srbije, ili eventualno dalje preko Mađarske i Hrvatske ka zapadnoj Evropi. Droga koja ostane u Srbiji stiže do teritorijalnih narko-klanova. Svaka opština ima svoje grupe, jače ili slabije, koje često dolaze u sukob između sebe. Prema podacima policije, pozadina više od 70 odsto oružanih sukoba, dizanja vozila u vazduh je upravo sukob zbog droge kaže Rakić.
Koliko droge ima na našem tržištu niko precizno ne može da utvrdi, jer za to nema valjanih parametara. Policija ima evidenciju osoba koje su dovođene u vezu sa trgovinom droge, bolnica u Drajzerovoj ima podatke o zavisnicima koji su se obratili za pomoć, dok sudovi barataju brojem presuđenih slučajeva.
- Građane najviše brinu oni obični, najsitniji dileri koji drogu prodaju u njihovom okruženju. Često građani sami reaguju, prijavljuju takve slučajeve policiji.
Heroin na grejs period
Policija je poslednjih meseci zabeležila novi trend u plaćanju isporuke heroina - slanje novca direktno na račune u Turskoj.
- Uplaćuje se polovina ugovorene sume, i čim novac legne, celokupna količina robe se šalje. Ostatak novca ide na grejs period, odnosno isplaćuje se po prodaji - kaže načelnik Dragan Rakić.
Izvor: Blic