- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Cetinje: Humorom po tranziciji
TRANZICIJA, iliti novo vreme kapitalističkih oprobavanja, često sumnjivih i neuspelih privatizacija, zavezala je lancima i katancima cetinjske fabrike, poput "Oboda", "Košute" i drugih koji su predstavljali ponos razvijenog socijalizma. I već dve decenije "Cetinje ne radi", kako su duhoviti meštani napisali na tabli s imenom grada, koja je stajala na ulazu u staru crnogorsku prestonicu. Tako je više onih koji na biroima produžavaju radnu i penzionersku nadu, nego zaposlenih.
Ono što tranzicija nije uspela da zaključa je cetinjski humor. Specifičan, kratkog metra, dim u dim, gde se redovno pogađa u metu. I kulturu u najširem smislu, koju opet Cetinjani, kao retko ko, znaju da konzumiraju. I od duha da žive.
[SIZE=+0]U to su se krajem ove nedelje uverili reporteri "Novosti", koji su posetili jedan od retkih novih kutaka u gradu pod Lovćenom gde se "proizvodi" baš kultura. Reč je o lepoj "kombinovanoj" galeriji, koju Cetinjani već zovu kulturni centar, a koja je pre pola godine otvorena na čuvenom Balšića pazaru, u strogom centru grada, uz pomoć Matice crnogorske, NVO "Cetinje, moj grad" i brojnih humanista i dobrotvora.
Birali smo pažljivo prostor svesni da Cetinjani vole da ulaze tamo gde se nešto dešava, direktno s ulice, nikako s kraja - dočekuje nas u cetinjskom stilu Vesko Pejović, glavni domaćin novog centra koji je za kratko vreme postao najposećenije mesto u gradu. - Na početku smo postavili važan uslov kojeg se strogo držimo: ovde nema politike, sve je građansko i do mile volje se može govoriti samo o umetnosti, nauci i njihovim pratiljama.
U nevelikom zakupljenom prostoru nalaze se slike, knjige, CD zapisi, filmovi...
Trenutno su izložene karikature čuvenog cetinjskog slikara Luke Lagatora, koji se poput svojih slavnih predaka onako šarmantno, ali s vidljivom žaokom, smeši svim našim manama... Tokom proteklih meseci organizovane su izložbe slika Miška Kusovca, Katje Pejović, Luke Radovića, Srđe Dragovića...
- Promocije knjiga, mahom zavičajnih pisaca, još su jedna naša aktivnost, i to veoma uspešna - veli Pejović.
[SIZE=+0]- Tu su i razgovori s umetnicima, vrte se filmovi kao što je to bio slučaj s dokumentarcem Gojka Berkuljana o tvorcu Elektroindustrije "Obod" Peru Sinanoviću Nagibu, jedinstvenoj ličnosti istorije druge polovine dvadesetog veka sa ovih prostora. Gostovala je sopran Olgica Milošević, Čedo Marković je predstavio svoju knjigu "Antička Budva".
Ono što novom centru daje poseban šarm jeste vraćanje na scenu neprevaziđenog cetinjskog humora. Tako su skoro Cetinjani čuli radio-dramu posvećenu cetinjskom "oriđinalu" Đoku Vujoviću Lezi, a promovisana je i knjiga "Ovoga nidje nema" upravo prvog domaćina ove lepe kuće, Veska Pejovića. Posvetio ju je svima kojima nedostaje Cetinje, koji su čuli za specifičnost cetinjskoga duha.
A da je humor cetinjski nadvladao mnoge nedaće, da uprkos krizi razbija beznađe, da gaji nadu da će se preživeti, potvrdili su mnogi. Profesor dr Aleksandar Čilikov, posle pet decenija života na Cetinju i danas je fasciniran tim duhovnim majstorijama Cetinjana.
- Po mom mišljenju, ta grandiozna mešavina ciničnosti, humanizma i plemenitosti, metafizike i čak spiritualnosti, karakteriše odnos Cetinjana prema životu. U petovekovnom trajanju grada bilo je trenutaka blagostanja, ali mnogo više nemaštine i muka. Opstajalo se jakim duhom - kaže Aleksandar Čilikov.
[SIZE=+0]A jedan drugi profesor, dr Nenad Vuković, zapazio je da je vlastita imenica Cetinje toliko u upotrebi i da se kojim slučajem od izgovorene reči pravio grad, bio bi - veliki. Cetinje se odavno ne gradi, ali mu je vraćen, jedno vreme ludih devedesetih, razoreni duh.
- Cetinju je potreban bolji život, koji sporo stiže, ali i revolucija života i ljubavi. Vraćen je duh čiji će motori, ipak, uspeti da proteraju nemaštinu, skinu lance i katance i donesu novo vreme, koje priliči Njegoševom gradu - kazao je Vuković.
Posebna vrednost cetinjskih kulturnih događanja na Balšića pazaru su - mladi. To su mahom studenti umetničkih akademija koje postoje na Cetinju (slikari, vajari, glumci, muzičari...). Oni gostuju svojim ranim radovima, ili prate već poznate, uključuju se i kreiraju duh grada.
[SIZE=+0]- Oni su najsigurnija zaloga za budućnost, ujedno i pokazatelj da nismo pogrešili. Da je Cetinju uistinu trebao ovaj kulturni centar. Jer kada mladi na svoja leđa natovare teret, znaju i da ga ponesu. Zato verujem u metamorfozu nepravedno zapuštenog Cetinja, kojemu su otimali instituciju po instituciju, pogon po pogon, sve od kraja Drugog svetskog rata do danas. A ono živi i ima nemeru da taj život bude bolji - rekao nam je na kraju Vesko Pejović
Izvor:
Novosti.rs[/SIZE]
[/SIZE]
[/SIZE]
[/SIZE]
TRANZICIJA, iliti novo vreme kapitalističkih oprobavanja, često sumnjivih i neuspelih privatizacija, zavezala je lancima i katancima cetinjske fabrike, poput "Oboda", "Košute" i drugih koji su predstavljali ponos razvijenog socijalizma. I već dve decenije "Cetinje ne radi", kako su duhoviti meštani napisali na tabli s imenom grada, koja je stajala na ulazu u staru crnogorsku prestonicu. Tako je više onih koji na biroima produžavaju radnu i penzionersku nadu, nego zaposlenih.
Ono što tranzicija nije uspela da zaključa je cetinjski humor. Specifičan, kratkog metra, dim u dim, gde se redovno pogađa u metu. I kulturu u najširem smislu, koju opet Cetinjani, kao retko ko, znaju da konzumiraju. I od duha da žive.
[SIZE=+0]U to su se krajem ove nedelje uverili reporteri "Novosti", koji su posetili jedan od retkih novih kutaka u gradu pod Lovćenom gde se "proizvodi" baš kultura. Reč je o lepoj "kombinovanoj" galeriji, koju Cetinjani već zovu kulturni centar, a koja je pre pola godine otvorena na čuvenom Balšića pazaru, u strogom centru grada, uz pomoć Matice crnogorske, NVO "Cetinje, moj grad" i brojnih humanista i dobrotvora.
Birali smo pažljivo prostor svesni da Cetinjani vole da ulaze tamo gde se nešto dešava, direktno s ulice, nikako s kraja - dočekuje nas u cetinjskom stilu Vesko Pejović, glavni domaćin novog centra koji je za kratko vreme postao najposećenije mesto u gradu. - Na početku smo postavili važan uslov kojeg se strogo držimo: ovde nema politike, sve je građansko i do mile volje se može govoriti samo o umetnosti, nauci i njihovim pratiljama.
U nevelikom zakupljenom prostoru nalaze se slike, knjige, CD zapisi, filmovi...
Trenutno su izložene karikature čuvenog cetinjskog slikara Luke Lagatora, koji se poput svojih slavnih predaka onako šarmantno, ali s vidljivom žaokom, smeši svim našim manama... Tokom proteklih meseci organizovane su izložbe slika Miška Kusovca, Katje Pejović, Luke Radovića, Srđe Dragovića...
- Promocije knjiga, mahom zavičajnih pisaca, još su jedna naša aktivnost, i to veoma uspešna - veli Pejović.
[SIZE=+0]- Tu su i razgovori s umetnicima, vrte se filmovi kao što je to bio slučaj s dokumentarcem Gojka Berkuljana o tvorcu Elektroindustrije "Obod" Peru Sinanoviću Nagibu, jedinstvenoj ličnosti istorije druge polovine dvadesetog veka sa ovih prostora. Gostovala je sopran Olgica Milošević, Čedo Marković je predstavio svoju knjigu "Antička Budva".
Ono što novom centru daje poseban šarm jeste vraćanje na scenu neprevaziđenog cetinjskog humora. Tako su skoro Cetinjani čuli radio-dramu posvećenu cetinjskom "oriđinalu" Đoku Vujoviću Lezi, a promovisana je i knjiga "Ovoga nidje nema" upravo prvog domaćina ove lepe kuće, Veska Pejovića. Posvetio ju je svima kojima nedostaje Cetinje, koji su čuli za specifičnost cetinjskoga duha.
A da je humor cetinjski nadvladao mnoge nedaće, da uprkos krizi razbija beznađe, da gaji nadu da će se preživeti, potvrdili su mnogi. Profesor dr Aleksandar Čilikov, posle pet decenija života na Cetinju i danas je fasciniran tim duhovnim majstorijama Cetinjana.
- Po mom mišljenju, ta grandiozna mešavina ciničnosti, humanizma i plemenitosti, metafizike i čak spiritualnosti, karakteriše odnos Cetinjana prema životu. U petovekovnom trajanju grada bilo je trenutaka blagostanja, ali mnogo više nemaštine i muka. Opstajalo se jakim duhom - kaže Aleksandar Čilikov.
[SIZE=+0]A jedan drugi profesor, dr Nenad Vuković, zapazio je da je vlastita imenica Cetinje toliko u upotrebi i da se kojim slučajem od izgovorene reči pravio grad, bio bi - veliki. Cetinje se odavno ne gradi, ali mu je vraćen, jedno vreme ludih devedesetih, razoreni duh.
- Cetinju je potreban bolji život, koji sporo stiže, ali i revolucija života i ljubavi. Vraćen je duh čiji će motori, ipak, uspeti da proteraju nemaštinu, skinu lance i katance i donesu novo vreme, koje priliči Njegoševom gradu - kazao je Vuković.
Posebna vrednost cetinjskih kulturnih događanja na Balšića pazaru su - mladi. To su mahom studenti umetničkih akademija koje postoje na Cetinju (slikari, vajari, glumci, muzičari...). Oni gostuju svojim ranim radovima, ili prate već poznate, uključuju se i kreiraju duh grada.
[SIZE=+0]- Oni su najsigurnija zaloga za budućnost, ujedno i pokazatelj da nismo pogrešili. Da je Cetinju uistinu trebao ovaj kulturni centar. Jer kada mladi na svoja leđa natovare teret, znaju i da ga ponesu. Zato verujem u metamorfozu nepravedno zapuštenog Cetinja, kojemu su otimali instituciju po instituciju, pogon po pogon, sve od kraja Drugog svetskog rata do danas. A ono živi i ima nemeru da taj život bude bolji - rekao nam je na kraju Vesko Pejović
Izvor:
Novosti.rs[/SIZE]
[/SIZE]
[/SIZE]
[/SIZE]