Česte zaraze u bolnicama zbog prljavih ruku
I. Mišković | 29. 10. 2010. - 00:02h
Prljave ruke su glavni put prenošenja infekcija unutar zdravstvenih ustanova. Infekcije su pritom, odgovorne za polovinu smrti dece koja na odeljenjima intenzivne nege provedu više od dve sedmice.
Najopasnije infekcije na odeljenjima za intenzivnu negu
Ove podatke iznela je pedijatar iz Los Anđelesa dr Vladana Milisavljević na nedavno završenom kongresu pedijatara u Beogradu, gde je održala predavanje o značaju suzbijanja bolničkih infekcija.
- Deca koja leže na odeljenjima intenzivne nege, kada ih pogledate, bukvalno su „ufalšovana“ raznim kateterima, tubusima, injekcijama. Ukoliko higijena ruku onih koji s njima rade nije na potrebnom nivou, nijedna terapija to ne može da ispravi - rekla je dr Milisavljević.
Svetska statistika kaže da u razvijenim zemljama godišnje od pet do deset odsto pacijenata dobije jednu ili više infekcija u toku boravka u bolnici, dok je u nerazvijenim zemljama to slučaj kod čak 50 odsto bolesnika. Po broju takvih infekcija Srbija je bliža nerazvijenim zemljama.
U svakom trenutku 1,5 miliona ljudi u svetu dobije infekciju povezanu sa zdravstvenim intervencijama, a najčešći uzrok je loša higijena ruku zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.
Gde su najčešće infekcije
- intenzivne nege
- ortopedije
- urologije
- ginekologije
- hirurgije
I pored ovako alarmantnih podataka, pedijatri u referentnim srpskim pedijatrijskim ustanovama negiraju da je ovo čest problem. Dr Vladislav Vukomanović iz Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“ kaže za „Blic“ da tokom poslednjih nekoliko godina nije bilo značajnijih bolničkih infekcija u ovoj ustanovi. I on potvrđuje da su najčešće, kada dođe do njih, na odeljenju intenzivne nege. Tada su i najozbiljnije posledice.
Da lekari i medicinske sestre peru ruke i maksimalno vode računa o higijeni u dečjim zdravstvenim ustanovama tvrdi i prof. dr Nedeljko Radlović iz Dečje klinike u Tiršovoj. Međutim, naglašava on, antiseptička sredstva u upotrebi vremenom gube dejstvo jer se kloniraju sojevi bakterija i postaju otporni.
- Nije čudno da su najčešće i najopasnije infekcije na odeljenjima intenzivne nege jer kad se naruši imunitet deteta, mnogo lakše dolazi do dodatnih zdravstvenih problema - objašnjava dr Radlović.
On naglašava da je ovo veliki problem savremene medicine širom sveta, jer osim potencijalnih problema sa nehigijenom organizmi reaguju na sve manji broj antibiotskih lekova koji to mogu da spreče.
Velika šteta za državu
U Rusiji je izračunato da jedna bolnička infekcija košta državu dodatnih 1.100 dolara, a da se bakterije osim prljavih ruku šire i onda kada se pacijenti pregledaju neočišćenim stetoskopom, putem merača pritiska i raznih instrumenata. Ispitivanje u bolnicama u Kanadi pokazalo je da bi češće pranje ruku medicinskog osoblja moglo spasti život 4.000 pacijenata godišnje, kao i da oko 40 odsto lekara i sestara redovno pere ruke.
Izvor: Blic
I. Mišković | 29. 10. 2010. - 00:02h
Prljave ruke su glavni put prenošenja infekcija unutar zdravstvenih ustanova. Infekcije su pritom, odgovorne za polovinu smrti dece koja na odeljenjima intenzivne nege provedu više od dve sedmice.
Ove podatke iznela je pedijatar iz Los Anđelesa dr Vladana Milisavljević na nedavno završenom kongresu pedijatara u Beogradu, gde je održala predavanje o značaju suzbijanja bolničkih infekcija.
- Deca koja leže na odeljenjima intenzivne nege, kada ih pogledate, bukvalno su „ufalšovana“ raznim kateterima, tubusima, injekcijama. Ukoliko higijena ruku onih koji s njima rade nije na potrebnom nivou, nijedna terapija to ne može da ispravi - rekla je dr Milisavljević.
Svetska statistika kaže da u razvijenim zemljama godišnje od pet do deset odsto pacijenata dobije jednu ili više infekcija u toku boravka u bolnici, dok je u nerazvijenim zemljama to slučaj kod čak 50 odsto bolesnika. Po broju takvih infekcija Srbija je bliža nerazvijenim zemljama.
U svakom trenutku 1,5 miliona ljudi u svetu dobije infekciju povezanu sa zdravstvenim intervencijama, a najčešći uzrok je loša higijena ruku zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.
Gde su najčešće infekcije
- intenzivne nege
- ortopedije
- urologije
- ginekologije
- hirurgije
I pored ovako alarmantnih podataka, pedijatri u referentnim srpskim pedijatrijskim ustanovama negiraju da je ovo čest problem. Dr Vladislav Vukomanović iz Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“ kaže za „Blic“ da tokom poslednjih nekoliko godina nije bilo značajnijih bolničkih infekcija u ovoj ustanovi. I on potvrđuje da su najčešće, kada dođe do njih, na odeljenju intenzivne nege. Tada su i najozbiljnije posledice.
Da lekari i medicinske sestre peru ruke i maksimalno vode računa o higijeni u dečjim zdravstvenim ustanovama tvrdi i prof. dr Nedeljko Radlović iz Dečje klinike u Tiršovoj. Međutim, naglašava on, antiseptička sredstva u upotrebi vremenom gube dejstvo jer se kloniraju sojevi bakterija i postaju otporni.
- Nije čudno da su najčešće i najopasnije infekcije na odeljenjima intenzivne nege jer kad se naruši imunitet deteta, mnogo lakše dolazi do dodatnih zdravstvenih problema - objašnjava dr Radlović.
On naglašava da je ovo veliki problem savremene medicine širom sveta, jer osim potencijalnih problema sa nehigijenom organizmi reaguju na sve manji broj antibiotskih lekova koji to mogu da spreče.
Velika šteta za državu
U Rusiji je izračunato da jedna bolnička infekcija košta državu dodatnih 1.100 dolara, a da se bakterije osim prljavih ruku šire i onda kada se pacijenti pregledaju neočišćenim stetoskopom, putem merača pritiska i raznih instrumenata. Ispitivanje u bolnicama u Kanadi pokazalo je da bi češće pranje ruku medicinskog osoblja moglo spasti život 4.000 pacijenata godišnje, kao i da oko 40 odsto lekara i sestara redovno pere ruke.
Izvor: Blic
