Šta će ove godine uticati na cenu nafte
Cenu goriva diktiraće svetske berze i kurs
Izvor: Blic | 14. 03. 2011. - 00:02h
BEOGRAD - Dešavanja na svetskim berzama i kurs dinara najviše će ove godine uticati na cenu goriva u Srbiji. To se već pokazalo u prva dva meseca jer je poskupljenje sirove nafte sa 90 na 120 dolara za barel, povećalo cene na domaćim pumpama oko pet dinara. S obzirom na to da se država trudi da obuzda inflaciju, domaće cenovnike i narednih meseci više će diktirati berze, kojima upravljaju spekulanti i politička dešavanja u Africi.
Najoptimističkije su prognoze da barel nafte neće u 2011. preći 100 dolara
Slobodan Sokolović, profesor na Katedri za naftno-petrohemijsko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, na pitanje o cenama nafte kaže da su prognoze da nema ozbiljne prognoze.
- Sve dosad date procene se zasnivaju na nezahvalnim prognozama kretanja političkih događaja na Bliskom istoku i u severnoj Africi. Učešće libijske nafte na svetskom tržištu od samo dva odsto sigurno ne utiče na formiranje berzanskih cena i jasno je da se nalazimo u periodu velikog spekulativnog uticaja na berzansku robu - sirovu naftu. U optimističkoj opciji relativno brzog smirivanja prilika u važnom naftnom regionu za očekivati je da će se berzanska cena u 2011. godini kretati u opsegu 85-100 dolara za barel - priča Sokolović, dugogodišnji pomoćnik ministra energetike za naftu i gas.
Procene „Erste grupe“
- Politička nestabilnost na Bliskom istoku neće skoro prestati
- Rastuća cena nafte može izazvati sledeću recesiju
- Cena nafte raste na 150 dolara, za drugu polovinu godine se očekuje prelom trenda
- Prosečna cena nafte tipa “brent” u 2011. godini biće 124 dolara
Kod derivata nafte, kao i kod druge robe, cena osnovne sirovine značajno utiče na cenu finalnog proizvoda. Sokolović kaže da i Srbija nije izuzetak.
- U periodu važenja uredbe o cenama derivata nafte, do 1. januara. cenovnici su zavisili od proizvođačke cene koja se određivala na osnovu berzanske cene nafte, cene transporta, uvoznih troškova i cene rafinerijske prerade, naravno i kursa dinara i dolara. Učešće proizvođačke cene u maloprodajnoj ceni derivata nafte se kretao ispod 50 odsto. U uslovima slobodnog formiranja maloprodajnih cena, a posebno formiranja cenovnih klastera na domaćem tržištu nezahvalno je procenjivati raspon učešća cene sirove nafte u maloprodajnoj ceni, ali od berzanske cene i kursa dinara, ipak, najviše zavise maloprodajne cene - objašnjava Sokolović.
Naša zemlja je visoko uvozno zavisna, a dodatni problem je što se u turbulentnim vremenima uticaj cene nafte na cene goriva po pravilu povećava u očekivanju da u sledećem ciklusu nabavke-prodaje, cena može da bude još veća. To potvrđuje i Ljubinko Savić, iz Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije.
- Pojedini trgovci s obzirom na to da imamo dugogodišnju tedenciju rasta cene sirove nafte i goriva, uključuju u cenovnu kalkulaciju i taj budući, projektovani rast sa ciljem da, sa jedne strane, amortizuju taj porast i eventualne gubitke, i sa druge strane, da obezbede siguran i redovan prihod za buduće nabavke robe. Svi ovi elementi zajedno daju krajnju cenu. U ovom trenutku ta cena na pumpama u Srbiji je drugačija od trgovca do trgovca, što je pozitivan pomak postignut otvaranjem srpskog tržišta i ukidanjem uredbe o cenama - navodi Savić.A. E. Najoptimističnije prognoze su da barel nafte u 2011. godini neće preći 100 dolarafoto: m. đurica
Događaji u Libiji pogađaju Evropu
- Prognoziranje cene nafte je najnezahvalnije. Na cenu utiču brojni faktori, od prirodnih katastrofa do ratova. Samo nemiri u Libiji koja je 18. zemlja po proizvodnji u svetu i sa svojom proizvodnjom učestvuje dva odsto u ukupnoj svetskoj potrošnji unervozili su “svetske” trgovce i izazvali špekulativni rast cena na berzi sa nejasnim prognozama kada će se te cene ustaliti. Kriza u Libiji direktno pogađa evropskog kupca jer 80 odsto libijske nafte završi na tržištu EU i učestvuje sa nešto više od 10 odsto u evropskoj potrošnji. Treba očekivati da će se sadašnje cene nafte zadržati i u narednih mesec ili dva, bez značajnijeg pada - objašnjava Ljubinko Savić, iz PKS.
Cenu goriva diktiraće svetske berze i kurs
Izvor: Blic | 14. 03. 2011. - 00:02h
BEOGRAD - Dešavanja na svetskim berzama i kurs dinara najviše će ove godine uticati na cenu goriva u Srbiji. To se već pokazalo u prva dva meseca jer je poskupljenje sirove nafte sa 90 na 120 dolara za barel, povećalo cene na domaćim pumpama oko pet dinara. S obzirom na to da se država trudi da obuzda inflaciju, domaće cenovnike i narednih meseci više će diktirati berze, kojima upravljaju spekulanti i politička dešavanja u Africi.
Najoptimističkije su prognoze da barel nafte neće u 2011. preći 100 dolara
Slobodan Sokolović, profesor na Katedri za naftno-petrohemijsko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, na pitanje o cenama nafte kaže da su prognoze da nema ozbiljne prognoze.
- Sve dosad date procene se zasnivaju na nezahvalnim prognozama kretanja političkih događaja na Bliskom istoku i u severnoj Africi. Učešće libijske nafte na svetskom tržištu od samo dva odsto sigurno ne utiče na formiranje berzanskih cena i jasno je da se nalazimo u periodu velikog spekulativnog uticaja na berzansku robu - sirovu naftu. U optimističkoj opciji relativno brzog smirivanja prilika u važnom naftnom regionu za očekivati je da će se berzanska cena u 2011. godini kretati u opsegu 85-100 dolara za barel - priča Sokolović, dugogodišnji pomoćnik ministra energetike za naftu i gas.
Procene „Erste grupe“
- Politička nestabilnost na Bliskom istoku neće skoro prestati
- Rastuća cena nafte može izazvati sledeću recesiju
- Cena nafte raste na 150 dolara, za drugu polovinu godine se očekuje prelom trenda
- Prosečna cena nafte tipa “brent” u 2011. godini biće 124 dolara
Kod derivata nafte, kao i kod druge robe, cena osnovne sirovine značajno utiče na cenu finalnog proizvoda. Sokolović kaže da i Srbija nije izuzetak.
- U periodu važenja uredbe o cenama derivata nafte, do 1. januara. cenovnici su zavisili od proizvođačke cene koja se određivala na osnovu berzanske cene nafte, cene transporta, uvoznih troškova i cene rafinerijske prerade, naravno i kursa dinara i dolara. Učešće proizvođačke cene u maloprodajnoj ceni derivata nafte se kretao ispod 50 odsto. U uslovima slobodnog formiranja maloprodajnih cena, a posebno formiranja cenovnih klastera na domaćem tržištu nezahvalno je procenjivati raspon učešća cene sirove nafte u maloprodajnoj ceni, ali od berzanske cene i kursa dinara, ipak, najviše zavise maloprodajne cene - objašnjava Sokolović.
Naša zemlja je visoko uvozno zavisna, a dodatni problem je što se u turbulentnim vremenima uticaj cene nafte na cene goriva po pravilu povećava u očekivanju da u sledećem ciklusu nabavke-prodaje, cena može da bude još veća. To potvrđuje i Ljubinko Savić, iz Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije.
- Pojedini trgovci s obzirom na to da imamo dugogodišnju tedenciju rasta cene sirove nafte i goriva, uključuju u cenovnu kalkulaciju i taj budući, projektovani rast sa ciljem da, sa jedne strane, amortizuju taj porast i eventualne gubitke, i sa druge strane, da obezbede siguran i redovan prihod za buduće nabavke robe. Svi ovi elementi zajedno daju krajnju cenu. U ovom trenutku ta cena na pumpama u Srbiji je drugačija od trgovca do trgovca, što je pozitivan pomak postignut otvaranjem srpskog tržišta i ukidanjem uredbe o cenama - navodi Savić.A. E. Najoptimističnije prognoze su da barel nafte u 2011. godini neće preći 100 dolarafoto: m. đurica
Događaji u Libiji pogađaju Evropu
- Prognoziranje cene nafte je najnezahvalnije. Na cenu utiču brojni faktori, od prirodnih katastrofa do ratova. Samo nemiri u Libiji koja je 18. zemlja po proizvodnji u svetu i sa svojom proizvodnjom učestvuje dva odsto u ukupnoj svetskoj potrošnji unervozili su “svetske” trgovce i izazvali špekulativni rast cena na berzi sa nejasnim prognozama kada će se te cene ustaliti. Kriza u Libiji direktno pogađa evropskog kupca jer 80 odsto libijske nafte završi na tržištu EU i učestvuje sa nešto više od 10 odsto u evropskoj potrošnji. Treba očekivati da će se sadašnje cene nafte zadržati i u narednih mesec ili dva, bez značajnijeg pada - objašnjava Ljubinko Savić, iz PKS.