- Učlanjen(a)
- 04.10.2009
- Poruka
- 5.207
Centralna banke Italije
Šta je Centralna Banka?
Centralna banka je definisana kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku, za stabilnost valute i finansijsku disciplinu i za obavljanje drugih poslova određenih zakonom.
Centralna banka može da obezbedi ostvarivanje svojih funkcija uz pomoć instrumenata monetarno-kreditnog regulisanja, u koje spadaju: eskontna stopa, obavezna rezerva, utvrđivanje minimalne rezerve likvidnosti, kupovina i prodaja hartija od vrednosti, učešće u deviznim transakcijama, ograničenje plasmana, i slično.
Banka Italije je Centralna Banka Republike Italije i deo Evropskog Sistema Centralnih Banaka (ESCB) i Eurosistema. To je institucija javnih prava i teži ka ciljevima generalnih interesa monetarnih i finansijskih materija: stabilnost cena, glavni objektiv Eurosistema pod ugovorom osnovanim od Evropske zajednice (EC ugovor); stabilnosti i efikasnosti finansijskog sistema, tako primenjivati princip zaštite o čuvanju sadržan u Konstituciji (član 47(1)“Republika podržava i štiti čuvanje u svim svojim formama, i reguliše, koordinira i kontroliše proviziju kredita“); i druge obaveze koji je italijanski zakon poverio njima.
Kada izvršava svoje zadatke Banka funkcioniše autonomno i nezavisno, u usklađenosti sa principom providnosti i primenljive provizije zajednice i italijanskog zakona.
U skladu sa javnom prirodom njihovih funkcija i svesnošću važnosti njihovih zadataka i odgovornosti, Banka priprema informacije i podatke za maksimalno širenje informacija i znanja.
Funkcije i Vladanje
Aranžmani funkcija i vladanja Banke Italije su bazirani na različitim legalnim izvorima: zakonom Zajednice, koji reguliše aktivnost Evropskog Sistema Centralnih Banka (ESCB), provizije bankarstva i finansijski zakon u vezi sa nadzornih moći, drugih provizija koje kontrolišu njihove odnose sa ministarstvom ekonomije i finansija i drugih autoriteta i njihovih zakona.
U Eurosistemu, od kojih je integralni deo, banka doprinosi monetarnoj polisi odluka kroz aktivnost Guvernera u Guvernerskom odboru od Evropske Centralne Banke i njihovih eksperata u Eurosistemskom komitetu i radnim grupama koji izvode neophodne tehničke analize. Oni izvode ove funkcije pod članom 105 pod ugovorom Evropske Zajednice i član 3 statuta Evropskog Sistema Centralnih Banaka.
Na nacionalnom nivou, indirektna referenca Bankinih funkcija može se naći u članku 47(1) konstitucije, koja snbdeva za zaštitu štednje (“Republika podržava i štiti čuvanje u svim svojim formama, i reguliše, koordinira i kontroliše proviziju kredita“).
Glavni legalni izvor koji se tiče finkcija Banke i organizacije su:
· Zakonodavni Dekret 385/1993 (Utvrđen Zakon o Bankarstvu)
· Zakonodavni Dekret 58/1998 (Utvrđen Zakon o Finansijama)
· Zakonodavni Dekret 43/1998, koji adaptira italijanski zakon na provizije o ugovoru Evropske zajednice na monetarnoj polisi i Evropskom Sistemu Centralnih Banaka
· Zakon 262/2005,koji sadrži provizije za zaštitu štednje i regulisanje finansijskog tržišta
· Zakonodavni Dekret 303/2006,koji sadrži provizije koje koordiniraju Utvrđenim zakonom o bankarstvu i Utvrđenim zakonom o finansijama sa Zakonom 262/2005;
· Novi statut Banke,odobren od Dekreta Predesednika Republike i datiran 12-og decembra 2006.
Članovi direktorata
Direktorat se sastoji od vladajućih tela koji su podvrgnuti članovima 21,22 i 23 od statuta, koji se sastoji od Guvernera, Generalnog Direktora i tri zamenika Generalnog Direktora i odobreno da usvoji mere spoljašne važnosti vezane za izvođenje javnih funkcija poverene od strane Zakona Banke u težnji ka njihovim ciljevima, osim odluka koje spadaju u autoritet os Evropskog Sistema Centralnih Banaka.
Rezolucije su donete sa apsolutnom većinom prisutnih; gde su brojevi u odeljenju jednako podeljeni,Guverner ima presudni glas.
Istorija Banke Italije
Banka Italije je ustanovljena 1893 godine kao deo celokupno priznatog kao italijansko izdanje Banke. U 1926-oj godini banci je dodeljeno bitno javno priznanje, pošto je postala jedina institucija koja je imala pravo da izdaje novčanice. Dodeljena su joj prava na bankarskim nadzorom koji će biti proširen i ojačan od 1936. Zakonom bankarstva, koji je takođe formalno prepoznao statute Banke kao institucija javnih zakona. Ovo je ostalo kao osnov zakonodavstva italijanskom bankarstvu do 1993., kada je utvrđen zakon o bankarstvu,i dalje važeći, donet je zakon. Krucijalan prolaz u istoriji Banke je bilo stabilizovanje lire 1947. Porast inflacije nakon rata je prekinut i monetarni uslovi za „ekonomskim čudom“ 50-tih su osnovani. U konstituciji 1948. upisan je princip „zaštite štednje“. Prateći šokove 1970-tih na internacionalni monetarni sisem i liru, italijanskoj dezinflaciji pomogla je jača legalna zaštita za samostalnost Centralne Banke. Ponovo osnovana stabilnost valute i početak prilagođavanja javnih finansija je omogućilo da se Italija povinuje sa standardima postavljena zakonom Maastricht-a 1992.godine i da se kvalifikuje za vodeću grupu zemalja koje usvajaju EURO kao njihovu valutu u 1999-oj godini. Euro nočanice i metalni novac su počele da se koriste u 2002-oj godini.
Organizacija
Bankina organizaciona struktura ukazuje na tri nivoa na kojima funkcioniše: internacionalni, nacionalni i lokalni. Uprava formuliše i primenjuje strateške, menadzerske i funkcionalne polise, priprema regulacije i ocenjuje postignute rezultate.
Bankina geografska organizacija se sastoji od 97 ogranaka smeštenih u 95 glavnih gradova zemlje. Filijale izvode zadatke u skladu sa novčanim uslugama i Minisarstvom finansija, izdanjem novčanica, bankarskim i finansijskim nadzorom, nadgledanjem uplatnog sistema, i analiza ekonomskog i finansijskog razvoja na lokalnom nivou.
Širom sveta banka ima filijale u Briselu, Frankfurtu, Londonu, Parizu, Nju Jorku i Tokiu. Oni nadgedaju ekonomski i finansijski razvoj u zemljama u kojima se nalaze, brinu se o vezama sa monetarnim institucijama, bankama i finansijskim institucijama, i pružaju savete italijanskim ambasadama. I dodatno, članovi bankinog osoblja izvode finansijske analize i pružaju tehničke savete nekim italijanskim ambasadama (Vašington, Moskva, Kairo i Peking) i u italijanskom permanentnom zastupništvu Evropske Unije u Briselu.
U toku je obimna reorganizacija u svakom aspektu banke (uprava, filijale i isturena odeljenja širom sveta). Cilj je da se ojača obavljanje bankinih institucionalnih funkcija, poboljša efikasnost mreže filijala, i poboljšati korist profesionalnih veština osoblja.
Šta je Centralna Banka?
Centralna banka je definisana kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku, za stabilnost valute i finansijsku disciplinu i za obavljanje drugih poslova određenih zakonom.
Centralna banka može da obezbedi ostvarivanje svojih funkcija uz pomoć instrumenata monetarno-kreditnog regulisanja, u koje spadaju: eskontna stopa, obavezna rezerva, utvrđivanje minimalne rezerve likvidnosti, kupovina i prodaja hartija od vrednosti, učešće u deviznim transakcijama, ograničenje plasmana, i slično.
Banka Italije je Centralna Banka Republike Italije i deo Evropskog Sistema Centralnih Banaka (ESCB) i Eurosistema. To je institucija javnih prava i teži ka ciljevima generalnih interesa monetarnih i finansijskih materija: stabilnost cena, glavni objektiv Eurosistema pod ugovorom osnovanim od Evropske zajednice (EC ugovor); stabilnosti i efikasnosti finansijskog sistema, tako primenjivati princip zaštite o čuvanju sadržan u Konstituciji (član 47(1)“Republika podržava i štiti čuvanje u svim svojim formama, i reguliše, koordinira i kontroliše proviziju kredita“); i druge obaveze koji je italijanski zakon poverio njima.
Kada izvršava svoje zadatke Banka funkcioniše autonomno i nezavisno, u usklađenosti sa principom providnosti i primenljive provizije zajednice i italijanskog zakona.
U skladu sa javnom prirodom njihovih funkcija i svesnošću važnosti njihovih zadataka i odgovornosti, Banka priprema informacije i podatke za maksimalno širenje informacija i znanja.
Funkcije i Vladanje
Aranžmani funkcija i vladanja Banke Italije su bazirani na različitim legalnim izvorima: zakonom Zajednice, koji reguliše aktivnost Evropskog Sistema Centralnih Banka (ESCB), provizije bankarstva i finansijski zakon u vezi sa nadzornih moći, drugih provizija koje kontrolišu njihove odnose sa ministarstvom ekonomije i finansija i drugih autoriteta i njihovih zakona.
U Eurosistemu, od kojih je integralni deo, banka doprinosi monetarnoj polisi odluka kroz aktivnost Guvernera u Guvernerskom odboru od Evropske Centralne Banke i njihovih eksperata u Eurosistemskom komitetu i radnim grupama koji izvode neophodne tehničke analize. Oni izvode ove funkcije pod članom 105 pod ugovorom Evropske Zajednice i član 3 statuta Evropskog Sistema Centralnih Banaka.
Na nacionalnom nivou, indirektna referenca Bankinih funkcija može se naći u članku 47(1) konstitucije, koja snbdeva za zaštitu štednje (“Republika podržava i štiti čuvanje u svim svojim formama, i reguliše, koordinira i kontroliše proviziju kredita“).
Glavni legalni izvor koji se tiče finkcija Banke i organizacije su:
· Zakonodavni Dekret 385/1993 (Utvrđen Zakon o Bankarstvu)
· Zakonodavni Dekret 58/1998 (Utvrđen Zakon o Finansijama)
· Zakonodavni Dekret 43/1998, koji adaptira italijanski zakon na provizije o ugovoru Evropske zajednice na monetarnoj polisi i Evropskom Sistemu Centralnih Banaka
· Zakon 262/2005,koji sadrži provizije za zaštitu štednje i regulisanje finansijskog tržišta
· Zakonodavni Dekret 303/2006,koji sadrži provizije koje koordiniraju Utvrđenim zakonom o bankarstvu i Utvrđenim zakonom o finansijama sa Zakonom 262/2005;
· Novi statut Banke,odobren od Dekreta Predesednika Republike i datiran 12-og decembra 2006.
Članovi direktorata
Direktorat se sastoji od vladajućih tela koji su podvrgnuti članovima 21,22 i 23 od statuta, koji se sastoji od Guvernera, Generalnog Direktora i tri zamenika Generalnog Direktora i odobreno da usvoji mere spoljašne važnosti vezane za izvođenje javnih funkcija poverene od strane Zakona Banke u težnji ka njihovim ciljevima, osim odluka koje spadaju u autoritet os Evropskog Sistema Centralnih Banaka.
Rezolucije su donete sa apsolutnom većinom prisutnih; gde su brojevi u odeljenju jednako podeljeni,Guverner ima presudni glas.
- Guverner:Mario Draghi
- Generalni Direktor:Fabrizio Saccomanni
- Zamenik Generalnog Dirktora:Antonio Finocchiaro
- Zamenik Generalnog Direktora:Ignazio Visco
- Zamenik Generalnog Direktora:Giovanni Carosio
Istorija Banke Italije
Banka Italije je ustanovljena 1893 godine kao deo celokupno priznatog kao italijansko izdanje Banke. U 1926-oj godini banci je dodeljeno bitno javno priznanje, pošto je postala jedina institucija koja je imala pravo da izdaje novčanice. Dodeljena su joj prava na bankarskim nadzorom koji će biti proširen i ojačan od 1936. Zakonom bankarstva, koji je takođe formalno prepoznao statute Banke kao institucija javnih zakona. Ovo je ostalo kao osnov zakonodavstva italijanskom bankarstvu do 1993., kada je utvrđen zakon o bankarstvu,i dalje važeći, donet je zakon. Krucijalan prolaz u istoriji Banke je bilo stabilizovanje lire 1947. Porast inflacije nakon rata je prekinut i monetarni uslovi za „ekonomskim čudom“ 50-tih su osnovani. U konstituciji 1948. upisan je princip „zaštite štednje“. Prateći šokove 1970-tih na internacionalni monetarni sisem i liru, italijanskoj dezinflaciji pomogla je jača legalna zaštita za samostalnost Centralne Banke. Ponovo osnovana stabilnost valute i početak prilagođavanja javnih finansija je omogućilo da se Italija povinuje sa standardima postavljena zakonom Maastricht-a 1992.godine i da se kvalifikuje za vodeću grupu zemalja koje usvajaju EURO kao njihovu valutu u 1999-oj godini. Euro nočanice i metalni novac su počele da se koriste u 2002-oj godini.
Organizacija
Bankina organizaciona struktura ukazuje na tri nivoa na kojima funkcioniše: internacionalni, nacionalni i lokalni. Uprava formuliše i primenjuje strateške, menadzerske i funkcionalne polise, priprema regulacije i ocenjuje postignute rezultate.
Bankina geografska organizacija se sastoji od 97 ogranaka smeštenih u 95 glavnih gradova zemlje. Filijale izvode zadatke u skladu sa novčanim uslugama i Minisarstvom finansija, izdanjem novčanica, bankarskim i finansijskim nadzorom, nadgledanjem uplatnog sistema, i analiza ekonomskog i finansijskog razvoja na lokalnom nivou.
Širom sveta banka ima filijale u Briselu, Frankfurtu, Londonu, Parizu, Nju Jorku i Tokiu. Oni nadgedaju ekonomski i finansijski razvoj u zemljama u kojima se nalaze, brinu se o vezama sa monetarnim institucijama, bankama i finansijskim institucijama, i pružaju savete italijanskim ambasadama. I dodatno, članovi bankinog osoblja izvode finansijske analize i pružaju tehničke savete nekim italijanskim ambasadama (Vašington, Moskva, Kairo i Peking) i u italijanskom permanentnom zastupništvu Evropske Unije u Briselu.
U toku je obimna reorganizacija u svakom aspektu banke (uprava, filijale i isturena odeljenja širom sveta). Cilj je da se ojača obavljanje bankinih institucionalnih funkcija, poboljša efikasnost mreže filijala, i poboljšati korist profesionalnih veština osoblja.