Centralna Amerika i Karibi

[crvendac_011]

Centralna Amerika:
Lepota iz senke

20. 01. 2010. Press

Iako manje istražena, svojom raznolikošću i kulturnim nasleđem Centralna Amerika stoji rame uz rame sa svojim većim i poznatijim susedima

Panama

Panama, panamski kanal, u pozadini se vidi panama siti i pacifik

Iako tek sićušan trag na mapi, Centralna Amerika ima više raznolikosti nego bilo koji deo sveta te veličine. Karipske plaže s belim peskom, uspavani gradići, hacijende i kamene ulice iz 16. veka u kolonijalnim gradovima u senci vulkana, džungle, majanske piramide... a najbolje od svega su ljudi. Taj deo sveta je i sad u senci svojih znatno poznatijih suseda i zato predstavlja misteriju za mnoge. Ali, rešiti tajnu i upoznati Centralnu Ameriku svakako vredi.

Gvatemala
Gvatemala je magično mesto. Ako vas interesuju Maje, planine, pijace ili milion drugih stvari, bićete opčinjeni. Ljudi ovde dođu i ostanu. Ili odu, pa se opet vrate. Jer, čak i tokom kratkog boravka ovde može da se vidi neverovatno mnogo različitih stvari. Nasleđe Maja vidljivo je gotovo svuda.
A šta mora da se vidi? Gvatemala Siti, Čičikastenango, malo mesto koje je oduvek bilo i ostalo poznato trgovačko središte, u koje i danas za vreme pijačnih dana ljudi iz okolnih mesta dolaze peške. U crkvi svetog Tome indijanske starešine (Aj'Kiij) ili „gospodari sunčevog kulta" održavaju ceremonije koje predstavljaju kombinaciju indijanskih i katoličkih običaja. Jezero Atitlan, jedno je od najlepših u svetu. Okružuju ga tri vulkana, a na njegovim obalama se nalazi 12 slikovitih sela Maja Indijanaca; Antigva, jedan od najlepših i najstarijih gradova na američkom kontinentu. Nalazi se na nadmorskoj visini od 1.530 m, između tri vulkana, a uvršten je u svetsku kulturnu baštinu 1979. godine. U crkvi svetog Franje sahranjen je jedini svetac Gvatemale Pedro Betankur. Kirigva, koja je na listi svetske kulturne baštine, a gde je takođe lokalitet Maja, a čuvena je po najmonumentalnijim spomenicima, pre svega stelama, ikada sagrađenim; Flores - ono što ga razlikuje od drugih lokaliteta iz perioda Maja je što se nalazi duboko u džungli. Okružen je veoma bogatom vegetacijom, a prisustvo majmuna i raznih ptica doprinosi nesvakidašnjem doživljaju. Obiđite glavni trg, visoke hramove, akropolj, tzv. izgubljeni svet, kompleks od 38 građevina sa ogromnom piramidom u sredini i, što može da važi za celu ovu čudesnu zemlju, pustite mašti da slobodno luta.

Honduras
Kao i u susednim zemljama, i u Hondurasu ćete doživeti čudesna iskustva. Ovo je zemlja koja brzo napreduje, ali je istovremeno duboko zaglavljena u dva rata - protiv bandi i protiv side, pomalo frustrirana činjenicom da se i danas o njoj govori kao o „banana republici".

Honduras,Olupina „princ Albert" u roatanu

Priroda i kulturno nasleđe nešto je o čemu se manje zna, a što nikako ne znači i da je zanemarljivo. Honduras je lep, raznolik i o njemu još može da se govori kao o neistraženoj zemlji. Arheološki lokalitet Kopan smatra se najimpresivnijim i najvažnijim lokalitetom vezanim za civilizaciju Maja. Nazivaju ga „Atina Novog sveta", a zbog svog značaja i jedinstvenih spomenika uvršten je na Uneskovu listu svetske kulturne baštine.

Nikaragva
Zbog burnih političkih događanja u poslednjih nekoliko decenija ova zemlja ni izbliza nije mogla da pokaže sve spomenike svoje bogate kulturno-istorijske prošlosti, ni raznovrsne prirodne lepote. Iako i danas već samo spominjanje Nikaragve budi sećanja na rat, Zemlja jezera i vulkana je, izvesno, jedna od nasigurnijih u Centralnoj Americi. Glavni grad Managva nalazi se na obalama istoimenog jezera, a treba videti Trg republike, Nacionalnu palatu kulture, staru i novu katedralu, stari Somozin bunker, tradicionalnu pijacu. Univerzitetski kolonijalni grad Leon de los Kabaljeros je tokom nekoliko vekova bio politički, vojni i kulturni centar zemlje i do danas je zadržao sjajnu kolonijalnu atmosferu. U njemu se nalazi Metropoliten katedrala (najveće kolonijalno zdanje Centralne Amerike), kao i kuće Rubena Darija, velikog hispanskog pesnika. U Nikaragvi je i najstariji grad obe Amerike - Granada, pravi kolonijalni dragulj. Glavni trg sa katedralom i episkopskom palatom, centralni park, javne kolonijalne zgrade, Trg nezavisnosti, Kuća tri sveta, istorijska crkva svetog Franje, samo su deo baštine ovog grada. Granada se nalazi na obali jezera Nikaragva, u kome je na stotine ostrvaca, a sve u senci fantastičnog vulkana Mombačo. Ovo svakako ne sme da se propusti u zemlji poezije i revolucije.

Kostarika, San Hoze

Kostarika
Kada se spomene Kostarika, ljudi pomisle na raj. „Bogata obala" (špansko značenje) je zemlja u kojoj su na najčudesniji način izmešani krajolici, flora i fauna. Od kišnih, preko tropskih, do sušnih šuma, vulkana, karipskih i pacifičkih plaža, visokih planina, reka, močvarnih nizija - sve je tu, na tom relativno malom prostoru centralne Amerike. Čudesna divljina vlada svuda, zato nije ni čudo što je čak 27 odsto teritorije zaštićeno kao park prirode. I pored toga, postoji još mnogo mesta na kojima može da se otkrije gotovo netaknuta divljina. Šta videti?
Močvaru Kanjo Negro, koja zauzima oko 800 hektara a stvara je reka Frio. Vožnja čamcem po njoj izvanredno je iskustvo, jer pruža mogućnost da se vide razne ptice koje žive u okruženju. U reci i njenim pritokama žive, pored raznih vrsta riba i kornjača, kajmani, čak i jedna vrsta ajkula. Na toplim izvorima Tabakon, na istoimenoj reci, mogu videti i vodopadi. U prelepoj bašti nalazi se 12 bazena sa mineralnom vodom; vulkan Arenal, koji neprestano radi izbacujući male količine lave i kamenja, vulkan Poas, koji se nalazi na 2.708 metara nadmorske visine i jedan je od najspektakularnijih živih vulkana u Kostariki. Ima ogroman krater, 1,5 km u prečniku, a dubok je 300 metara; baštu vodopada La Paz gde se nalazi najveća osmatračnica leptira u svetu. Pored četiri fantastična vodopada do kojih se dolazi stazama kroz prašumu, bašta je poznata i po ptici kolibri; glavni grad San Hoze poznat je po bučnoj i veseloj atmosferi na ulicama, koja joj daje poseban šarm. Tu je i koloritna centralna pijaca i Trg kulture, kojim dominira Nacionalni teatar.

Kostarika,Vulkan poas

Panama
Činjenica je da je Panama, za razliku od svojih suseda, prilično udaljena od glavnih turističkih pravaca Centralne Amerike. A činjenica je i da je to potpuno neopravdano, ali i da se situacija u poslednje vreme menja. Ovde nema previše plaža, planina ili kišnih šuma da se istraže, ali vredi videti Biserni arhipelag, jedini vulkan Baru, kako živi narod Kuna, nezavisno plene koje živi potpuno autonomno i naravno panamski kanal.
Prestonica Panama Siti ima izuzetan istorijski deo „staru Panamu", koju su osnovali Španci, a napao i opustošio Henri Morgan 1671. godine. Ovaj grad je nekada važio za najbogatiji u obe Amerike. Arhitektura kolonijalnog dela, Kasko Antigvo, sagrađenog 1673. godine, bila je pod velikim uticajem francuskih, italijanskih i španskih stilova. Treba obići muzej posvećen kanalu, videti Amador, mesto gde se spajaju tri ostrva i gde je ulaz u kanal i branu Miraflores. U oblasti reke Čagres živi već pominjano pleme Kuna, koje poštuje vekovima staru tradiciju. U jednom od sela plemenski starešina i vrač podučiće turiste o njihovoj kulturi i životu.

Sve lepote za 21 dan
Sve lepote Centralne Amerike tokom 21 dana možete da vidite u aranžmanu agencije „Kon Tiki". Obilaze se Gvatemala, Honduras, Nikaragva, Kostarika i Panama, kao i Majami. Polazak je 13. marta, a cena je 3.090 evra. U Centralnoj Americi nema velikih oscilacija u temperaturi. U planinskim predelima kreću se između 15 i 25 stepeni, dok su u nižim između 20 i 30 stepeni. Dve glavne sezone su sušna i kišna. Ova tura se poklapa sa sušnim periodom.

INFO
VALUTA:
Gvatemala - kvetzal (1EUR = 11,99 GTQ)
Honduras - lempira (1EUR = 27,22 HNL)
Nikaragva - zlatna kordoba (1EUR = 29,42NIO)
Kostarika - kolon (1EUR = 842,51CRC)
Panama - balboa (1EUR = 1,44 PAB)

 

[gteodora96]

Sve su drzave lepe....ali je moj mexico naj naj....hehehe salim se

 

[nency2]

Ta čarobna ostrva Gvadalupe

Pet ostrva u Karipskom moru nude svakome po nešto: od aktivnog vulkana, tirkiznog mora i plaža sa peskom u oker, braon, crnoj i roze boji do pešačenja, ronjenja i ribolova sa lokalnim stanovništvom.

Koliko god na prvi pogled delovala daleko jer se nalaze čak u Karipskom moru i skupo pošto je reč o egzotičnoj destinaciji, iz prestonice Srbije put ostrva Gvadalupe možete krenuti svakog dana. Po redu letenja koji važi od 28. marta, avion za Pariz sa beogradskog aerodroma poleće u 9.20 sati i na aerodrom Šarl de Gol stiže u 12 sati. Zatim treba nastaviti putovanje osmočasovnim letom sa pariskog aerodroma Orli do Pointe à Pitre-a u 15.10 sati koji po lokalnom vremenu stiže na Karipska ostrva u 17.30. U povratku avion poleće u 17.10 sa Pointe à Pitre aerodroma, sleće na Orli u 7 ujutru, a naredni let za Beograd sa Šarl de Gola je u 13 sati. O cenama i ostalim informacijama informišite se u Air Franceu.

Kad god da stignete na ova predivna ostrva, na aerodromu ćete biti dočekani ti-punčom i zvucima lokalne biguine muzike. Ljubazno stanovništvo učiniće sve da budete zadovoljni boravkom kod njih i da se u Srbiju vratite puni utisaka. Za odmor možete da izaberete jedno od pet ostrva: Basse Terre, Grande Terre, La Désirade, Les Saintes ili Marie-Galante. O najvećem Basse Terre-u obično se priča kao o bogatom i raskošnom ostrvu jer njime dominira aktivni vulkan La Soufrière (1.467 metara). Ono je planinski masiv prekriven tropskim šumama koje se prostiru na oko 17.000 hektara, a koje su isprepletane stazama za pešačenje, vodopadima, parkovima. Turisti koji odluči da ovde provede odmor prvo će privući pažnju plaže od šljunka i peska u oker, braon, crnoj i roze boji.

Dva ostrva kao krila leptira

Basse Terre i Grand Terre su razdvojena Slanom rekom, a ako ih pogledate na geografskoj karti uočićete leptira čija su dva krila upravo ova ostrva. Nasuprot svom „blizancu“, Grand Terre čini nizijski deo sa plažama tipičnim za karipski prizor uz nepregledne plantaže šećerne trske. Duge plaže od belog peska duž obale pravo su mesto za sunčanje, kupanje i odmaranje, a ušuškane lagune u tirkiznom moru - za sportove na vodi.

Na treće ostrvo La Désirade možete stići avionom za 15 minuta i odmah po sletanju prepustiti se šetnjama, vožnji bicikla ili skutera. Ostrvo je drugačije od ostalih, duguljastog je oblika, sa plažama od belog peska koje su zaštićene dugačkim koralnim sprudovima. Karakterišu ga mir, jednostavnost i autentičnost. Ovde se obavezno prijavite za jednodnevnu ekskurziju do pravog raja u okeanu, La Petite Terrea. Les Saintes se sastoje od 9 ostrvaca od kojih su samo dva naseljena: Terre de Haut i Terre de Bas. Na petom „delu“ arhipelaga Marie Galante obavezno se osunčajte i okupajte na najpoznatijoj plaži od belog peska West Indies. Četiri glavna programa na ostrvima Gvadalupe su: plavi, zeleni, kulturološki i turizam ukusa. Plavi čine posete akvarijumima i muzejima, plovidbe brodovima, ekskurzije na moru, otkrivanje novih plaža, iznajmljivanje čamaca, ribolov sa profesionalnim ribolovcima, ronjenje, džet-ski, jedrenje… U okviru zelenog su: jahanje, kanjoning, pešačenje, posmatranje arhipelaga iz vazduha, ekoturizam, golf, poseta nacionalnim parkovima i druženje sa životinjama.

Popust za udate dame

Kada je reč o smeštaju, možete da birate između hotela, vila, bungalova, apartmana... Hoteli u lancu Des Hôtels et des Iles podeljeni su u četiri kategorije: šarm, slobodno vreme, otkriće i luksuz. U jednom od „šarmantnih“ hotela Le jardin Malanga koji se nalazi na ostrvu Basse Terre noćenje košta od 133 evra po osobi (Le Jardin Malanga, Hotel Guadeloupe, hotel guadeloupe Trois Rivières, sejour guadeloupe, Trois Rivières) dok je La Toubana Hôtel & Spa nešto jeftiniji, pa možete da prenoćite za 84 evra. Ovaj hotel ima i posebnu ponudu za mlade bračne parove, kada se cena za dame umanjuje za 30 odsto. Uslov je da ponesete venčani list i rezervišete hotel tek devet meseci nakon venčanja. U hotelu St. Georges (tri zvezdice) dvokrevetna soba košta 90 evra. Za razliku od hotela, izuzetno povoljnije cene smeštaja su u vilama, bungalovima, studijima i apartmanima. U vili Chez Gisele et Phipippe (Kod Žizel i Filipa) šest osoba može provesti sedam dana za 1.133 evra, dok će u vili sa četiri zvezdice Le domaine du vieux Môle dnevno platiti 194 evra, uz uslov od minimum četiri noćenja.

b92

 

[crvendac_011]

Bahami

BAHAMI

Sedamsto rajskih ostrva



Bahami su finansijska, kulturna i turistička prestonica Karipskih ostrva. Tu se mogu videtituristi sa svih strana sveta kako uživaju u gostoprimstvu ostrvljana i prirodnim lepotama ostrva. Veliki broj turista letuje na jednom od 14 glavnih ostrva arhipelaga. Ako imate načina da dođete do jednog od usamljenijih ostrva, otkrićete pravi raj na Zemlji

Kada pomislite na egzotično putovanje kao iz bajke, pomislite na Bahame. Zašto su Bahami toliko atraktivni za turiste širom sveta? Osim rajskih plaža i ekskluzivnih hotela, Bahami, za razliku od drugih karipskih zemalja, imaju stabilnu ekonomiju i politiku, bogat zabavni i noćni život, idealna mesta za šoping. Ni veliki Kolumbo, koji je bio prvi “turista” na Bahamima, nije mogao da odoli čarima tog ostrva.

ARHIPELAG OD 700 OSTRVA

Bahami su arhipelag u Atlantskom okeanu, nedaleko od jugoistočne obale Floride, koga čini 700 ostrva. Ostrva zauzimaju površinu od skoro 14.000 kvadratnih kilometara. Bahami su i država smeštena istočno od Floride, severno od Kube i Kariba i zapadno od britanske teritorije ostrva Turks i Kaikos. Astronauti su zabeležili da se najbistrija vodena površina koja se vidi iz svemira upravo nalazi oko ovih ostrva. Klima na Bahamima je suptropska, sa oko 300 sunčanih dana i prosečnom temperaturom od 27 stepeni tokom cele godine.
Najveće ostrvo Bahama je Andros koje se nalazi na zapadu države. Na ostrvu Nju Providens, koje se nalazi istočno od Androsa, nalazi se glavni grad Nasau u kojem živi dve trećine ukupnog stanovništva. Pored Androsa i Nju Providensa važno je spomenuti i ostrvo Veliki Bahami na severu, gde je smešten drugi najveći grad Bahama, Friport, kao i ostrvo Inagva na jugu države.

Bahami su finansijska, kulturna i turistička prestonica Karipskih ostrva. Tu se mogu videti turisti sa svih strana sveta kako uživaju u gostoprimstvu ostrvljana i u prirodnim lepotama ostrva. Veliki broj turista letuje na jednom od 14 glavnih ostrva arhipelaga. Međutim, ako imate načina da dođete do jednog od usamljenijih ostrva, otkrićete pravi raj na zemlji. Možete da provedete dan na usamljenoj peskovitoj plaži, kraj mora najlepših nijansi plave boje, uživajući u posmatranju raznobojnih koralnih grebena i tropskih ribica.
Službeni jezik na Bahamima je engleski, koji razume skoro cela populacija zemlje.
Bahamci su vrlo religiozan narod. Ova zemlja ima najveći broj crkava po broju stanovnika na svetu. Hrišćanstvo je glavna religija. Baptistička crkva je dominantna, a vernici te crkve čine oko 32% stanovništva, dok veliki broj njih pripada anglikanskoj (20%) i katoličkoj crkvi (19%). Jedan deo domaćeg stanovništva, posebno na južnim i istočnim ostrvima, su pripadnici lokalne religije obi, koja je slična vudu religiji.

SVI SU ŽELELI BAHAME

Ljudi koji su 1492. dočekali Kolumba i njegovu posadu bili su Arauak Indijanci, poznati po svom gostoprimstvu. Oni su naselili Bahame u 9. veku bežeći od agresivnih Kariba, plemena koje je nastanjivalo današnja Karipska ostrva. Kralj Čarls I 1629. proglasio je Bahame delom Engleske, što je pratilo i postepeno doseljavanje Engleza i njihovog sveštenstva. Tokom 18. veka gusarski brodovi su susretali i pljačkali većinom španske brodove koji su nosili robu iz Novog sveta za Španiju. Za odmazdu Španci su poslali vojsku i brodove u želji da unište gusarsko uporište, što im je i uspelo. Tadašnji glavni grad Čarlstaun je uništen, da bi se nakon nekoliko godina ponovo izgradio, kada je dobio novo ime Nasau.
Nakon gusara Bahami su se našli pod udarima građanskog rata u SAD. Amerikanci su bežali na Bahame od rata i naseljavali se sa svojim familijama i robovima na mnoga od ostrva. Bavili su se uglavnom zemljoradnjom i ribarstvom. Bahame su više od 300 godina predvodili članovi Ujedinjene Bahama stranke (belci), sve dok advokat Linden Pindling nije doveo Bahame do nezavisnosti 10. jula 1973. godine, koji se danas slavi kao Dan nezavisnosti Bahama.

OMILJENE TURISTIČKE DESTINACIJE

Prvo ostrvo na kojem počinje magija Bahama je Nju Providens. To malo ostrvo smešteno je u srcu arhipelaga i na njemu se nalazi glavni grad Nasau. Taj živopisni grad obiluje kolonijalnim kulturnim nasleđem; ostacima iz viktorijanskog doba, katedralama i tvrđavama iz 17. veka. Bay Street je glavna ulica, paralelna sa linijom mora. U blizini se nalaze prodavnice pletene robe, muzeji i crkve. Luksuzno mesto na ostrvu je Cable Beach, zapadno od glavnog grada, rivijera sa lepim peščanim plažama, kazinima, odmaralištima i luksuznim hotelima. Kristalno čista, topla voda, koralne bašte, tobogani i zanimljiv podvodni svet za ljubitelje ronjenja deo su šarma ove ostrvske zemlje.
Paradise Island je još jedno veliko turističko mesto koje se prethodnih godina renoviralo i modernizovalo. Do 1962. godine Rajsko ostrvo nije bilo naseljeno i razvijeno. Tada su počeli da se prave prvi rizorti, nakon toga vile od “milion dolara”, da bi se sve završilo sa velelepnim, jednim od najlepših hotela na svetu - “Atlantisom”.

Taj hotel je pokušao da sažme ideju izgubljene Atlantide, i predstavlja atraktivan izbor za one koji žele luksuz, glamur i kockanje nalik na ono u Monaku ili Las Vegasu. Porodične ljude sa decom “Atlantis” takođe može da zainteresuje, jer sadrži neverovatan broj aktivnosti u hotelskom kompleksu i oko njega. Jedna od mnogobrojnih atrakcija hotela je akvarijum sa stotinama živih primeraka vodenog sveta iz mora oko Bahama. Ono od čega u “Atlantisu” zastaje dah je veliki tobogan, imitacija hrama plemena Maja, sa kojeg možete da uletite u vodu neverovatnom brzinom od 55 kilometara na sat. Adrenalin se naročito povećava kada shvatite da ste, iako se spuštate kroz providni tunel, okruženi ajkulama koje plivaju u lagunama. Luksuzne jahte usidrene su u selu Marina, koje se nalazi neposredno ispred hotela. Ova marina napravljena je 2005. godine. To je pešačka zona koju čine ulice sa gurmanskim restoranima, skupocenim prodavnicama suvenira, trendi kafeima i juvelirnicama.
Veliki Bahami su ostrvo udaljeno 80 km od obala Floride. Prirodni kontrast se ogleda u modernoj infrastrukturi i netaknutoj prirodi četiri nacionalna parka. Čudesni gradići i duge plaže na istočnom delu ostrva su zaista luke mira. Ne propustite da posetite Garden of the Groves, botaničku baštu koja raspolaže sa preko 5.000 vrsta različitog drveća i cveća.

ČUDA PODVODNOG SVETA

Topla i prozirna voda arhipelaga omogućava čudesan doživljaj pod vodom. Podvodni svet će vas oduševiti biljnim i životinjskim carstvom. Svaki ronilac, bilo da je amater ili profesionalac, poželeće da zauvek ostane u vodi. Prolazeći pored koralnih grebena, okeanskih pećina i uvala, ronioci mogu da se dive olupinama, među kojima su neke iz filmova o Džejmsu Bondu. Kao vrhunac savršenstva je vidljivost pod vodom koja je skoro stoprocentna, jer kišna voda koja se apsorbuje ne teče u lagunu. Najuzbudljiviji su susreti sa delfinima i morskim psima. Prisustvovanje jednom ajkulinom obroku ili igranje sa delfinima garantuju nezaboravne uspomene.
Bahami su ostrva na koja uvek možete da se vraćate i svaki put otkrivate nova, interesantna mesta, skrivene plaže i nove ekskurzije.



Izvor: Akter

 

[nency2]

Francuski Karibi - kompletan vodič

Ostrva Guadeloupe, Martinique, St-Barts i St-Martin nude jedinstven doživljaj tropskog mora, piše Independent.

Definišimo Francuske Karibe

To je mesto gde se cool neprimetno pretapa u francusku bezbrižnost. Kad se tome dodaju prvoklasne plaže i sunčano vreme tokom cele godine, dobija se pobednička kombinacija koja daje novu dimenziju Kariba, i to pre svega putnicima koji su obišli izvikane destinacije poput Barbadosa.

Od kada je Kolumbo 1492. kročio na netaknute karipske plaže, evropske nacije su se žestoko otimale o ta ostrva. Francuska je na kraju ostala sa četiri teritorije u arhipelagu Antila na Karibima. Martinique (Martinik) i Guadeloupe (Gvadelup), kao i još osam malih udaljenih ostrva, poznatih kao Les Isles de Guadeloupe, danas imaju status prekomorskih départements (distrikta koji imaju isti status kao i, na primer, Pas de Calais u kopnenoj Francuskoj). Drugi par, Saint-Barthélemy (St-Barts) i Saint-Martin sutzv. "prekomorski okruzi". Lokalna valuta je €, iako ćete na ostrvima Saint-Martin i St-Barts moći u većini slučajeva da platite i američkim dolarom.

Haiti, nekadašnji Saint-Domingue, pre sticanja nezavisnosti bio je takođe francuska kolonija.

Geografski gledano, Francuskim Karibima dominiraju ostrva Guadeloupe i njegov sused Martinique. Pogotovo je Martinique tropska Francuska u malom - u vazduhu se oseća Gauloises, a saobraćaj regulišu gendarmes . Unutrašnjost ostrva je planinska sa bujnim tropskim šumama, a obala obiluje spektakularnim uvalama i plažama, kako na Karipskom moru tako i na Atlantskom okeanu. Najveći grad je Fort-de-France, i predstavlja uzbudljiv spoj Nju Orleansa i Francuske rivijere, pun balkona sa ogradama od kovanog gvožđa natrpanih cvećem.

Guadeloupe ćete na mapi lako naći, jer ima oblik koji neodoljivo podseća na leptira. Čine ga dva glavna osrtrva, Grande-Terre, sa valovitim brežuljcima i plantažama šećerne trske, i Basse-Terre, planinsko ostrvo kojim dominira vulkan La Soufrière, visok 1.444 metra. Oba ostrva povezana su pokretnim mostom iznad Rivière Salée. Guadeloupe možda nema izvikana letovališta, ali nudi autentično iskustvo .

St-Barts

Martinik je sofisticiranije mesto za odmor od Gvadelupa, ali nijedno od ta dva ostrva nije prestižno kao ostrvce St-Barts. Ipak, uprkos mega-jahtama i luksuznim vilama u glavnom gradu Gustavia, duša ostrva St-Barts je bez sumnje u konzervativnoj kulturi potomaka bretonskih i normandijskih ribara.

Tu nema višespratnica, a njegova luka je previše mala da bi mogla da primi velike kruzere. Zbog vulkanskih litica i oštrih krivina, Martinique deluje veći nego što zaista jeste. Teren je planinski, tako da se sleće malim avionom na minijaturnu pistu između dva planinska vrha.

Ekskluzivni hoteli

Ako želite da na Martiniku odsednete u hotelu koji je prava legenda, onda pravac Cap Est Lagoon Resort & Spa (5 zvezdica; 00 596 596 54 80 80; capest.com). Hotel ima impresivni podrum za rum i cigare, a apartmani su od €400, doručak uključen u cenu. Ako je to previše, probajte Hotel La Caravelle - nalazi se na kraju poluostrva La Caravelle na istočnoj obali Martinika, na Atlantiku. Hotel ima dve zvezdice, a u njegovom sklopu je La Table de Mamy Nounou, jedan od najboljih restorana na ostrvu, gde se za razumne pare može odlično jesti. Dvokrevetne su od €61, bez doručka.

St-Barts ima nekoliko hip hotela, među kojima je Hôtel Guanahani (00 590 590 27 66 60; leguanahani.com; dvokrevetne su od €370, uključujući doručak). Iako je najveći na ostrvu, ovaj hotel ima samo 68 soba.

Isle de France, smešten na belom pesku Baie des Flamands: kao Nantucket na Karibima. Dvokrevetne su od €450, uključujući doručak i transfer sa aerodroma.

Eden Rock, verovatno najatraktivniji hotel na ostrvu. Nalazi se na rtu između dva predivna zaliva u pomodnom kraju St-Jean. Bungalov u karipskom, stilu sa jednom spavaćom sobom - najjeftinija opcija - ovde košta od €395, uključujući doručak i transfer sa aerodroma.

Može li se ovde naći jeftin smeštaj?

Teško. Ipak, moguće je sniziti troškove na manje od €100 po osobi za noć. Ključ jeftinog smeštaja na St-Bartsu je da sami kuvate. Wimco ima veliki izbor apartmana i vila na oba ostrva. Probajte bungalov na plaži u Lorient, St-Barts (kôd SIB SJA) od US$1.200 za nedelju dana.

Na ostrvu Guadeloupe probajte Auberge de la Vieille Tour. Hotel ima četiri zvezdice, smešten je u vetrenjači iz 18. veka, a dvokrevetne su €170, bez doručka. Za porodice koje zanima vila sa privatnim bazenom, dobra opcija je Les Villas Aquarelles. Kuće su različite veličine za od dve do deset osoba. Vila sa dve spavaće sobe je €140 za noć.


Izvor: b92

 

[nency2]

Honduras i Zalivska ostrva

Danas je Honduras zemlja koja se menja, prebrzo za one koji voleli da što duže ostane 'neotkrivena', a presporo za one koje frustriraju sveprisutni ostaci iz perioda 'Banana republike'.

Kao i njegovi susedi, Honduras danas prolazi ogromne promene: ekonomija turizma doživljava ekspanziju, politička scena je sazrela, a globalizacija je sveprisutna. S druge strane, zemlju potresaju obračuni između lokalnih bandi, ali i uništavanje životne sredine, u poslednje vreme najviše zbog ilegalne seče šuma uporedo sa građevinskim bumom.

Ipak, većina lokalnih stanovnika Hondurasa koje možete sresti su opušteni, i relativno neobuzeti politikom i svetskim događanjima.

Ali, Honduras je i zemlja sa prirodnim lepotama, kao što su nacionalni park Jeannette Kawa gde možete uživati u peščanim plažama i ronjenju u plićaku, ili jezero Lago de Yojoa sa staništem ptica svetskog ranga i izuzetnim nacionalnim parkovima.

Bekpekeri i oni sa tanjim budžetom, često odlaze na ostrvo Utila, jer je tamo hrana jeftina, smeštaj raznovrstan i kvalitetan, a dubinsko ronjenje izuzetno.

Danas je Honduras zemlja koja se menja, prebrzo za one koji voleli da što duže ostane 'neotkrivena', a presporo za one koje frustriraju sveprisutni ostaci iz perioda 'Banana republike'.

Ali za turiste otvorenog duha i malo znanja španskog, Honduras može ponuditi odmor iz snova.

Islas de la Bahia – Zalivska ostrva

Zalivska ostrva, smeštena u blizini severne obale Hondurasa, obiluju prirodnim bogatstvima – rezervati biosfere, nacionalni parkovi, staništa divljih životinja – ali većina turista ovamo dolazi zbog jednog: dubinskog ronjenja.

Tri Zalivska – Roatan, Utila, i Guanaja smeštena su duž južnog kraja Srednjoameričkog koralnog grebena, drugog po veličini na svetu.

Ispod površine čiste tirkizne vode je neverovatan podmorni svet: treperavi korali, ogromni sunđeri, raznobojne ribe, i gigantski primerci vodenih životinja, poput manti, morskih kornjača, i ajkula.

I pored toga, cene su zapanjujuće niske, tako da su Islas de la Bahia idealno mesto da naučite i zavolite ronjenje.

Čak i pre nego što je Žak Kusto popularisao ronjenje, Zalivska ostrva su privlačila lovce na blago u nešto bukvalnijem smislu.

Piratima i pljačkašima su ova ostrva bila baza za napade na španske galije natovarene dragocenim metalima, drvnom građom i drugim premijama koje su se iz novog sveta otpremale u Andaluziju.

Najveće ostrvo Roatan je istovremeno bilo i centar arhipelaga, i u jednom periodu je tu živelo 5.000 ljudi.

Mnogo godina kasnije, britanske trupe su na ova ostrva iskrcale više od 2.000 pobunjenika, pripadnika lokalnog naroda Garifuna.

A za današnje turiste, tri Zalivska ostrva nude tri različita doživljaja.

Roatan ima pomalo od svega: jeftine i luksuzne hotele, dobre prodavnice ronilačke opreme, all-inclusive letovališta, bujnu vegetaciju i ekološke parkove, kao i dovoljno aktivnosti i za ronioce i za one koji ne rone.

Utilia je klasična bekpekerska destinacija sa makadamskim putevima, jeftinim spavanjem, i jeftinom hranom.

Guanaja je najmanje posećena, sa najviše zabačenih kutaka i tišine, i samo nekoliko hotela i restorana.

Roatan

Roatan je najveće i najpopularnije među Zalivskim ostrvima. Dugo je oko 50 km, a široko samo 2-4 km.

Okruženo je bogatim živim koralnim grebenom, zbog čega je pravi raj za dubinsko ronjenje, kao i za ronjenje u plićaku.

Istovremeno, Roatan je dovoljno veliki da i neronioci imaju čime da se zabave. Na raspolaganju su im botaničke bašte, farme leptira i iguana, prostori za porodičnu rekreaciju, uski i krivudavi makadami koji vode do izolovanih sela i usamljenih uvala.

Ali, i ukoliko samo želite da se opustite, lako ćete naći svoj mir. Delovi Roatana, naročito zapadni deo, idilični su baš onako kao što je prikazano na turističkim brošurama, sa čistom tirkiznom vodom, raznobojnim tropskim ribama, sitnim belim peskom, i kokosovim palmama.

Utila

Utila je malo, usporeno mesto, gde su lokalci i turisti u mnogo većoj interakciji nego na Roatanu, najviše zbog toga što je sve smešteno u jednom selu.

Škole ronjenja ovde koštaju manje više isto kao i na Roatanu ili su za nijansu jeftinije – ali hrana i spavanje su primetno jeftiniji – iako i dalje skpulji nego na kopnu.

Na ostrvu Utilia nema tako dobrih plaža kao na Roatanu, i ronjenje u plićaku manje je atraktivno, ali uticaj lokalne sredine i kulture ovde je daleko prisutniji.

Osim toga, žurke na otvorenom su ovde češće, zbog čega je Utilia privlačna za mlade bekpekere.

Utilia je malo ostrvo, oko 13 km dugo i 5 km široko, sa mnoštvom malih pećina načičkanih na južnoj strani. To je istovremeno ostrvo koje je najbliže kopnu – samo 29 km. Utilia je skoro u potpunosti ravna, sa samo jednim niskim brdom. Celokupno stanovništvo živi u samo jednom naselju na obali.

Guanaja

Guanaj (srp. Guanaha) je najistočnije od tri Zalivska ostrva. Dugo je oko 18 km, a široko 6 km.

Prekriveno je karipskom borovom šumom, po čemu je i dobilo prvobitno ime – kada se Kristofor Kolumbo 1502. iskrcao na ostrvo, nazvao ga je Isla de Pinos (Ostrvo borova). Oko 90% čitavog ostrva je proglašeno za nacionalni šumski rezervat.

Ostrvo i petnaestak njegovih sprudova su okruženi koralnim grebenom, i upravo je taj greben – kao i brodovi koje je potopio – ono što čini Guanaju atraktivnom i za ronjenje u plićaku i za dubinsko ronjenje.

Iako je na ostrvu niklo nekoliko organizovanih mesta za ronjenje, turistički bum koji je zahvatio druga dva ostrva ovde još nije stigao.

Na glavnom ostrvu postoji nekoliko minijaturnih naselja.

Upozorenja

Ostrva su u principu bezbednija nego kopnena letovališta, iako se dešavaju sporadični napadi na turiste. Imajte u vidu da je vodeni taksi često bezbednija opcija nego pešačenje.

Komarci i peščane mušice na sva tri ostrva znaju da budu veoma nezgodni, pogotovo tokom kišne sezone. Ponesite sredstva za odbijanje komaraca, kao i preventivne lekove protiv malarije – pet različitih sojeva ove bolesti identifikovano je na ostrvima. Ovdašnji komarci prenose i denga groznicu.

Peščane mušice ne prenose nikakve bolesti, ali su minijaturne – veličine zrna peska – i lako vas mogu izujedati po celom telu.


Izvor:b92

 

[qzmagretna]

B92

Karibi - Krstarenje preko sedam mora (1. deo)

Velika pomorska krstarenja predstavljaju jednu od grana turizma koje doživljavaju buran razvoj i ekspanziju. Naš čitalac Peđa Jevtić proveo je izvesno vreme na jednom od najvećih brodova ovog tipa na svetu. U naredna dva nastavka, pročitajte njegove utiske kao nekoga ko je pokušao da spoji rad sa turističkim uživanjem. Prvi nastavak posvećen je radu na brodu i svemu što mu je prethodilo.

Royal Caribbean International, Carnival Cruise Lines, Celebrity Cruises, Norwegian Cruise Lines, Cristal, Holland America Cruise, Disney Cruise Line, Star Cruises, Apollo Ship Chandlers……..dugačak je spisak velikih svetskih cruise kompanija, grana turizma koja se u poslednjoj deceniji razvija neverovatnom brzinom. Populacija od preko 300 miliona ljudi u Severnoj Americi prosto vapi za ovim vidom turizma, broj novoporinutih brodova me nekako podseća na auto industriju, svake godine po jedan novi model, u ovom slučaju svake godine novi, sve veći i duži brodovi, divovi dužine preko tri stotine metara i visine osrednjeg solitera.

Pogledajte prilog 22880

Ovo je priča o mom angažmanu za Royal Caribbean Cruise International, jednu od vodećih svetskih cruise kompanija sa sedištem u Majamiju, Florida, USA; kompanija sa flotom od oko 20 brodova čiji se godišnji profit meri u milijardama dolara a u ponudi su skoro sve destinacije sveta. Karibi su najzastupljeniji i prosto da nema ostrva u tom arhipelagu a da nije obuhvaćeno u nekom od aranžmana. Pored severnoameričkog kontinenta i destinacija kao sto su Havaji, Aljaska, Kanada, Panamski kanal,…….u ponudi je i evropski kontinent sa kompletnom ponudom od Skandinavije pa sve do Sredozemnog mora. Čak je i Dubrovnik u ponudi ove kompanije. Za više detalja o destinacijama i nekim osnovnim detaljima vezanim za kompaniju možete posetiti njihov oficijelni sajt na adresi Royalcaribbean.com .

Iako je ovo bio moj prvi susret sa radom na putničkom brodu, imao sam sreće da svoj prvi ugovor započnem na najnovijem ostvarenju ove kompanije u to vreme, MARINER OF THE SEAS, brodu iz najveće klase Voyager. Brod je inače napravljen u Skandinaviji i porinut je u oktobru 2003. godine a svoje prvo putovanje po Karibima je obavio narednog meseca iste godine. Šta reci o grdosiji dugoj 310 metara, visine 60-tak metara (15 dekova), nosivosti 140.000 bruto registarskih tona, koja prima oko 3500 putnika i oko 1200 članova posade i čija je izgradnja trajala 2 godine i tri meseca i koštala neverovatnih 650 miliona dolara (neke manje države jedva da premašuju svojim bruto nacionalnim dohotkom ovu cifru). Sama pomisao na ove brojke deluju zastrašujuce, a prvi susret oči u oči sa ovim gradom na vodi jednostavno vas ostavlja bez daha. Turbine za proizvodnju električne energije za kompletne potrebe broda je dovoljna da pokrije sve potrebe za električnom energijom jednog manjeg karipskog ostrva kao sto je recimo Aruba! MARINER je, na žalost, svoj primat kao najveći putnički brod na svetu držao svega par meseci dok u januaru 2004. godine nije porinut Queen Mary 2 sa svojih veličanstvenih 17 dekova i celih 345 metara, cena prava sitnica, 850 miliona zelenih novčanica. Imao sam tu sreću da ga vidim usidrenog na USA Devičanskim ostrvima.

Opisati sve lepote MARINER-a u nekoliko rečenica je prosto nemoguće, zahtevalo bi mnogo više prostora nego što ga ovom prilikom imam tako da ću se osvrnuti na one najznačajnine stvari. Ako izuzmemo na momenat kič, koji je svojstven američkom poimanju lepote, MARINER pleni kako svojom spoljašnošću tako i svojim enterijerom. Nije preterivanje ako kažemo da je to pravi mali grad na vodi jer se na primer u samom središtu broda na 4. deku prostire Royal Promenada - dužine čitavih 125 metara, na kojoj praktično nemate osećaj da se nalazite na brodu već u nekoj maloj uličici prepunoj radnji, restorana, pabova, itd…..Broj restorana, diskoteka, barova sa tematskom muzikom, od latino ritmova, rocka, jazz-a ……pa do lakih nota piano bara zadovoljiće sve muzičke ukuse.

Pogledajte prilog 22881

Velelepna sala za ručavanje sa 1500 mesta se prostire na 3.,4. i 5. deku dok će teatar sa 1400 mesta svakodnevnim celovečernjim programom, od brodvejskih kabarea preko šou programa i koncerata, zabaviti prilično izbirljive goste.

Nalazite se na sunčanim i toplim Karibima a volite zimske sportove, nema problema! Sala za klizanje vam je na raspolaganju! Sportski ste tip, izbor je impresivan - teratane, fitness centri, staza za džoging i rolere, teniski i košarkaski teren u punoj veličini, mini golf teren sa 9 rupa, pa čak i zid za slobodno penjanje! Tu je naravno i bazen na 11. deku i spa centar sa masažom i djakuzijem. Na raspolaganju su vam i foto studio, internet bar, biblioteka, zabavni parkovi za decu, i jos mnogo toga. Za one koji vole da se razbacuju sa novcem, tu je kockarnica koja je prava slika i prilika mnogo poznatijih “sestrica” iz Las Vegasa. Zvaničan podatak koji sam čuo od jednog od menadžera je da trećinu prohoda kompanija ostvaruje upravo od kockarnica! Na poslednjem 15. deku se, nećete verovati, nalazi mala kapela za verske obrede i venčanja!

Malo bih se vratio na početak cele ove priče i rekao par reči o tome kako je tekla cela porcedura od ideje o radu na brodu pa do same realizacije, mislim da će biti korisno za sve one koji razmišljaju o tome da se upuste u ovu avanturu.

Tamo možete dobiti sve potrebne informacije a ja bih samo dodao da je potrebno uraditi intervju sa ljudima iz kompanije za koju ste aplicirali. Traži se solidno znanje engleskog , znači konverzacijski nivo. U svemu tome posreduje vaša agencija koja uzima proviziju od 200 evra (u zagrebačkoj agenciji 250e) što i nije tako strašno, naravno - novac se daje tek po sredjivanju kompletne dokumentacije i dobijanja USA vize. Ovo napomijem jer uvek postoji izvesna doza skepticizma kada su ovakve radnje u pitanju a pogotovu kada se novac daje unapred. Ostali troškovi uključuju avio-kartu u jednom pravcu do Majamima koja košta negde izmedju 350-400e, lekarski pregled oko 60e, USA viza ($100) i još neki propratni troškovi, sve u svemu treba računati na manje-više 800 evra u samom startu.

Na svu sreću obe ove agencije svoj posao odradjuje krajnje profesionalno i nema nikakve bojazni, jedina prepreka do krajnjeg cilja moze biti loše odradjen i nepripremljen intervju. U tom slučaju možete biti odbijeni, ali to je sve u domenu vaših mogućnosti. Zanimanja koja se uglavnom traže su kuvari, konobari, barmeni, fotografi, krupijei, prodavci,.....

Pogledajte prilog 22882

Na brodu sam radio kao kuvar, zvanično cook assistant. Iako sam bio svestan toga šta me tamo očekuje, znači težak, celodnevni rad, bio sam u krajnju ruku iznenadjen celom organizacijom i načinom na koji ta mašinerija funkcioniše. Kapitalizam u najgorem značenju te reči! Ko je rekao da je robovlasničko društvo iskorenjeno? Na žalost postoji i u 21. veku ali upakovano u malo lepšu ambalažu. OK, to se moglo i ocekivati ali gledati jadne filipince, koji čine bar 50% radne snage, kako se ubijaju od posla radeći bukvalno za dve osobe ne bi li prehranili svoje desetočlane porodice daleko na drugom kraju sveta, premašujuci sve moguce norme pored ionako veoma teške 70-časovne radne nedelje, bilo je u nekim momentima krajnje patetično. Žalosno je i to da u tom miksu od oko 100 nacija vaše obrazovanje, životno iskustvo, integritet, i sve one vrednosti koje nosite u sebi apsolutno nikoga ne interesuju i vi ste zapravo po privilegijama i statusu u potpuno istom položaju sa tamo nekim ko jedva da ima završenu osnovnu školu i do juče je živeo na ivici kriminala.

Uslovi života na brodu su bili prilično dobri s obzirom na okolnosti u kojima se nalazite, skučen i ograničen prostor za kretanje. Pomalo klaustrofobične kabine bez prozora nekome mogu predstavljati problem ali na sreću ili nesreću u njima ne provodite previše vremena osim kada spavate, iako su, moram priznati, veoma dobro opremljene (TV, frižider, zasebno kupatilo, klima). Hrana za posadu je bila na odličnom nivou, svakodnevno je na meniju bilo raznih vrsta mesa, salata, povrća i voća….

Organizacija u samoj kuhinji je bila više nego tragična, prosto neshvatljivo za hotel od 5 zvezdica. Tom Kruz je svoje nemoguće misije lako rešavao na filmu ali smo mi nase nemoguće misije ostvarivali na krajnje čudesne načine, zamislite kada vas za večeru očekuje serviranje preko 3000 obroka a vi u datom momentu nemate osnovna sredstva za rad kao sto su npr. nož, kutlača, čist tanjir, itd….a šefovi koji su inače jako dobro placeni (US$ 3000 pa naviše) samo što ne vitlaju bičem iznad glava očekujući od vas da za neku bednu kuvarsku platu od US $ 600-700 stvorite nešto čega prosto nema! A sve je podredjeno gostu, koji je naravno uvek u pravu.

Rad na brodu je izuzetno naporan, radni dan traje u proseku 10 časova, ponekad i 12, nema slobodnih dana a ugovori su za većinu posade 6 meseci, za kuvare 8, dok za osoblje i oficirski kadar variraju od tek 10-tak nedelja pa i do godinu dana.

Medjutim, da me ne bi neko pogresno shvatio, ne želim da ovom pričom odbijam od ideje sve one ljude koji razmišljaju da se upuste jednog dana u ovakvu avanturu. Iako su ovo možda neki ekstremi, to je ipak surova realnost koja se u potpunosti razlikuje od ove nase vurtuelne koja vlada u Srbiji (Jugolaviji) poslednjih nekoliko decenija a postoje dva razloga zbog kojih bi preporučio mladim ljudima koji nemaju posla da probaju nešto slično, pored toga sto imate prilike da putujete, upoznate druge kulture, ljude i običaje, steknete nova prijateljstva i vidite neka mesta na kugli zemaljskoj o kojima ste samo sanjali. Steći ćete jedno ogromno iskustvo, mentalno i fizički očvrsnuti i razbiti neke iluzije o lagodnom životu gde se malo radi a lepo živi. Naravno, novac je neizbežna stavka i većini predstavlja osnovni motiv za rad na brodu, mada moram priznati da meni nije bio na prvom mestu. (Nastaviće se.....)

U drugom delu - Karibi, turistički raj na zemlji.

 

[qzmagretna]

B92

Karibi - Krstarenje preko sedam mora (2. deo)


Velika pomorska krstarenja predstavljaju jednu od grana turizma koje doživljavaju buran razvoj i ekspanziju. Naš čitalac Peđa Jevtić proveo je izvesno vreme na jednom od najvećih brodova ovog tipa na svetu, radeći ali i uživajući. Ovo su njegove impresije za one koji o krstarenju razmišljaju kao o odmoru, avanturi, putovanju iz snova, ili možda - medenom mesecu.

U ponudi MARINER-a postoje tzv. Eastern i Western Cruise (sedmodnevni aranžmani), prvi obuhvata sledeće destinacije: Bahami, USA Devičanska ostrva, Sent Martin a povremeno je uključen i Portoriko. Drugi obuhvata: Haiti, Jamajku, Kajmanska ostrva, Meksiko. Inače matična luka je Port Kanaveral, većini poznat po lansirnoj rampi svemirskih brodova Kejp Kanaveral, koji je lociran nekih oko 300km severno od Majamija. U principu krstarenje je zamišljeno tako da se uglavnom noći provode na otvorenom moru tako da se na odredjenu destinaciju stiže u jutarnjim časovima, negde oko 8-9 h i ostaje se do ranih popodnevnih časova.

Bio sam prilično iznenadjen vrlo povoljnim cenama kompletnog sedmodnevnog aranžmana koji uključuje tzv. all inclusive varijantu, tj. sve uključeno u cenu – smeštaj, hrana i piće. Konkretno za jeftini jednonedeljni aranžman treba izdvojiti negde oko US$ 600-700 s tim što treba naglasiti da cene variraju u zavisnosti od sezone. S obzirom da postoje i kraći i duži aranžmani u principu cena se kreće od US $ 80-100 po jednom danu što i nije tako mnogo s obzirom šta je sve u ponudi. Takodje treba naglasiti da brod spada u kategoriju hotela od 5 zvezdica i da je sve na vrhunskom nivou - od usluge pa do raznoraznih programa u okviru aranžmana i korišćenja svih raspoloživih kapaciteta.

Izuzimajući avio kartu od Beograda do Majamija ova cena je prilično prihvatljiva čak i za naše ljude. Medjutim postoje razne zamke koje treba izbegavati koje služe izvlačenju para iz džepa kao što je na primer famozna kockarnica. Takodje, stvar koja mi nikada nije bila jasna (a bio sam svedok iste priče i dok sam radio u restoranu u Dominikanskoj Republici, kao što sam napomenuo, cena aranžmana uključuje i kompletan meni, doručak, ručak, večeru, a čak mozete naručiti hranu i u pola noći ako želite, sto će reći, neograničeno konzumiranje hrane 24 sata dnevno. E sad, postoji par restorana koji nisu uključeni u cenu gde naravno morate dodatno platiti za obrok, recimo nekih US $ 20 će vas koštati jedna večera. Postavlja se logično pitanje, zašto bi neko platio istu stvar dva puta. Da li je nad tim naivnim američkim turistima izvršena kolektivna lobotomija ili su jednostavno isprogramirani da rade neke stvari koje im se preko medija konstantno serviraju , ne znam, ali sigurno znam da vole nemilice da troše novac, to im je izgleda jedan od omiljenih “sportova”.

Iako se nekome na prvi pogled može učitini da sva Karipska ostrva liče jedno na drugo, svako od njih ima neke svoje specifičnosti bilo da je reč o istoriji i uticaju španskih osvajača jos iz vremena Kolumba ili tirkizno-plavim morem, palmama, divljim, nepreglednim plažama večito obasjanih suncem. Medjutim, jedna stvar krasi sva ova mesta a to je jedinstvena arhitektura koja prosto ne ostavlja nikoga ravnodušim, šarenilo boja i uticaja evropske i afričke kulture koja se savršeno stapa sa karakteristikama domorodačke civilizacije.

​

Da krenemo redom, Eastern Cruise - isplovljavanje nedeljom u 17 h, stižemo u ponedaljek u jutarnjim časovima u Nassau, glavni grad Bahama. Simpatičan karipski grad, obavezno posetiti Paradise Island nedaleko od centra grada. Druga opcija umesto Nassau-a uključuje nenaseljeno ostrvo Coco Cay, inače u vlasnistvu je kompanije. Raj na zemlji!

U popodnevnim časovima isplovaljavamo, utorak provodimo na otvorenom moru da bi u sredu već u 9 h bili usidreni u mestu Šarlot Amali, na ostrvu St. Tomas, jednom od tri ostrva iz grupe USA Devičanskih otrva. Interesantna mesta u samom gradu su : jedna omanja tvrdjava iz vremena osvajačkih ratova (XVII/XVIII vek) i najstarija otvorena tržnica robova u celom karipskom arhipelagu koja se nalazi u samom centru grada. USA Dev.ostrva su nekada bile pod dominacijom Danske još od 1672. da bi ih USA kupile 1917. za $ 25 miliona.

Inače, ostrvo je bilo i utočište pirata a postoje i legende o jednom od najpoznatijih gusara, Plavobradom, koji je, kažu, nastanjivao ovo ostrvo.

Oko 18h isplovljavamo da bi u četvrtak ujutru već bili u Philipsburgu, glavnom gradu holandske strane ostrva St. Martin. Inače, ostrvo je, slično Kipru, podeljeno na dva dela, južni pripada Holandiji dok je nešto veći severni pod upravom Francuske. Philipsburg je duty free zona, shoping meka gde posebno možete naci jeftinu elektronsku opremu od kamera, kompjutera, televizora, mob. telefona, ..itd.

U popodnevnim časovima isplovljavamo jer nas čeka dug dvodnevni put na otvorenom moru do matične luke gde stižemo u nedelju u ranim jutarnjim časovima i gde istoga dana započinjemo novu, ovoga puta, Western Cruise turu.

Eastern tura povremeno uključuje i glavni grad Porto Rica, San Juan. Stari deo grada prosto pleni svojom arhitekturom a posebnu čar mu daju i dve tvrdjave, San Cristobal sagradjena 1634. i San Felipe del Moro iz 1540.godine. Obilazak ovih velelepnnih kamenih gradjevina vas kao vremeplov vraća u davna vremena španske dominacije Novog sveta. Svakako nezaboravan detalj je i jedino noćno isplovljavanje u 22h.

​

http://members.virtualtourist.com/m/92407/

Prvo ostrvo na maršuti Western Cruise-a je Hispanjola gde stižemo u Labadee, Haiti u utorak u jutarnjim časovima. Malo privatno poluostrvo (takodje vlasništvo kompanije) sa veličanstvenim peskovitim plažama pruža pravi doživljaj ukoliko ste ljubitelj celodnevnih izležavanja na suncu. Uz San Juan i Jamajku, mesto koje je ostavilo najveći utisak na mene.

Sreda je predvidjena za Jamajku. Popularno mesto Ocho Rios, što bi u preovedu znacilo “Osam reka”, poznato po svojim Dunn`s River vodopadima. Jamajka svakako konkuriše za jedno od najlepših karipskih ostrva zbog svoje bujne vegetacije ali ono što ce sigurno zasmetati većini turista je lokalna populacija, ponekad veoma uporna i dosadna u namerama da vam proda neki suvenir ili da se na bilo koji način dokopa toliko željenih $$$. Jednostavno ignorisati sve ulične ponude iz bezbednosnih razloga jer je Jamajka poznata po veoma visokoj stopi kriminala.

U četvrtak smo vec na Kajmanskim ostrvima, destinacija - glavni grad George Town. Nista posebno ne bih istakao, gradić za koji sam čuo jedan neverovatan podatak, ali nisam siguran da li se to odnosi na sam grad ili na celo ostrvo, verovali ili ne, tamo se nalazi 8000 banaka! Ne znam da li uopšte grad ima toliko gradjevina a ne banaka!? Definitivno najveća praonica para, ako ne u svetu a ono bar na Karibima, gde pored svetskih hohštaplera i nače Pere, Žike Mike, iz novije nam istorije, drže svoj prljavo zaradjeni novac.

Petak oko 9h smo već usidreni na ostrvu Cozumel, Meksiko. Jedno od omiljenih mesta najvećeg pustolova i istraživača Žaka Kustoa kada je reč o ronjenju. Pored Maldiva svetski poznata destinacija upravo za sve ljubitelje podvodnog istraživanja.

Subota je predvijdena za povratak u matičnu luku i onda sve novo nanovo….365 dana u godini...

Pored svih problema, teškog i napornog rada, sveopšti utisak je vrlo pozivitvan a stvar koja sigurno ostaje negde u podsvesti zapisana za ceo život su predivni zalasci sunca i šum talasa na otvorenom moru kao i sve prirodne lepote ovog tropskog raja.
​