LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Cene hrane rašće i dalje
[/h]B92
Budući da se broj stanovnika u svetu povećava, a broj obradivih površina je konstantan ili se u nekom delu i smanjuje, neminovno je da cene hrane i dalje rastu, kaže Zoran Mitrović, generalni direktor i suvlasnik Viktorija grupe, vodeće poljoprivredne kompanije u regionu za Blic.
- Zašto se dešavanja na svetkskom tržištu tako brzo kod nas preliju?
Poljoprivrednici u Srbiji su dobro informisani. Čim u svetu poskupe uljarice, žitarice, odmah ili već sutradan skoči cena i kod nas.
- Zašto je sada hrana skupa kod nas?
Hrana je sada skuplja uglavnom zbog manjih prinosa, vremenskih nepogoda, poplava, suša. A sve to u dobroj meri utiče na formiranje cene.
- Sudeći prema poslovnim rezultatima koje beležite poslednjih godina, kriza vas nije ni dotakla?
Najpre, poslujemo u sektoru hrane koji i nije toliko izložen krizi. Mora se jesti svaki dan. Drugo, nismo opterećeni profitom, imamo jasnu strategiju i ciljeve. Okrenuti smo razvoju, novim idejama i projektima.
- Kako ste poslovali u 2011?
Grupa je prošle godine imala preko 500 miliona evra prihoda. Imali smo poslovnu dobit od 54 miliona evra. To u odnosu na 2010. nije veliki rast, jer uglavnom imamo takve rezultate.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
- Da li vas plaši ulazak Srbije u EU?
Mi smo već prisutni na tom tržištu i naši proizvodi su konkurentni. Na primer, značajan deo flaširanog ulja već izvozimo u Austriju, Sloveniju, Slovačku, Mađarsku... Sojine proizvode plasiramo u Engleskoj, Španiji, Francuskoj, Portugalu... Nama savršeno odgovara čak i podizanje nivoa kad je reč o kvalitetu.
- Da li vam, u poslovnom smislu, odgovara približavanje Hrvatske Evropskoj uniji?
Odgovara nam savršeno. Hrvatska je do sada imala znatne carinske i vancarinske barijere. Bilo nam je teško da uđemo na njihovo tržište. Približavanjem Uniji, zaštite se gube. Ove godine očekujemo značajan porast izvoza ulja na to tržište.
- Ulaskom u EU, Hrvatska izlazi iz CEFTA sporazuma. Da li planirate da tamo zamenite izvoz Hrvata?
Spremni smo da svaku priliku na tržištu iskoristimo. Pratimo dešavanja i brzo reagujemo. Možemo brzo da donesemo poslovnu odluku.
- Planirate i eksploataciju rude fosfata?
Fosfat se koristi u proizvodnji veštačkih đubriva, a do sada smo tu komponentu uvozili iz Severne Afrike. Jedino nalazište na kontinentalnoj Evropi je locirano u Srbiji, tik uz granicu s Bugarskom. Trenutno smo u fazi istraživanja i razvoja samog projekta. Nadamo se da će u nanredne dve godine biti moguća eksploatacija. A da li ćemo mi to sami raditi ili u sa strateškim partnerom kome je kor biznis rudarstvo to ćemo videti.
- Koliko košta taj projekat?
Sam projekat košta 60 do 70 miliona evra. Međutim, nalazi se u regionu koji je nepristupačan za vozila, a sređivanje infrastrukture košta mnogo. To stavlja projekat pod lupu isplativosti. S druge strane, ukoliko država prepozna interes i ako bude htela da investira u infrastrukturu, mi ćemo ulagati u projekte eksploatacije.
[/h]B92
Budući da se broj stanovnika u svetu povećava, a broj obradivih površina je konstantan ili se u nekom delu i smanjuje, neminovno je da cene hrane i dalje rastu, kaže Zoran Mitrović, generalni direktor i suvlasnik Viktorija grupe, vodeće poljoprivredne kompanije u regionu za Blic.
Poljoprivrednici u Srbiji su dobro informisani. Čim u svetu poskupe uljarice, žitarice, odmah ili već sutradan skoči cena i kod nas.
- Zašto je sada hrana skupa kod nas?
Hrana je sada skuplja uglavnom zbog manjih prinosa, vremenskih nepogoda, poplava, suša. A sve to u dobroj meri utiče na formiranje cene.
- Sudeći prema poslovnim rezultatima koje beležite poslednjih godina, kriza vas nije ni dotakla?
Najpre, poslujemo u sektoru hrane koji i nije toliko izložen krizi. Mora se jesti svaki dan. Drugo, nismo opterećeni profitom, imamo jasnu strategiju i ciljeve. Okrenuti smo razvoju, novim idejama i projektima.
- Kako ste poslovali u 2011?
Grupa je prošle godine imala preko 500 miliona evra prihoda. Imali smo poslovnu dobit od 54 miliona evra. To u odnosu na 2010. nije veliki rast, jer uglavnom imamo takve rezultate.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
- Da li vas plaši ulazak Srbije u EU?
Mi smo već prisutni na tom tržištu i naši proizvodi su konkurentni. Na primer, značajan deo flaširanog ulja već izvozimo u Austriju, Sloveniju, Slovačku, Mađarsku... Sojine proizvode plasiramo u Engleskoj, Španiji, Francuskoj, Portugalu... Nama savršeno odgovara čak i podizanje nivoa kad je reč o kvalitetu.
- Da li vam, u poslovnom smislu, odgovara približavanje Hrvatske Evropskoj uniji?
Odgovara nam savršeno. Hrvatska je do sada imala znatne carinske i vancarinske barijere. Bilo nam je teško da uđemo na njihovo tržište. Približavanjem Uniji, zaštite se gube. Ove godine očekujemo značajan porast izvoza ulja na to tržište.
- Ulaskom u EU, Hrvatska izlazi iz CEFTA sporazuma. Da li planirate da tamo zamenite izvoz Hrvata?
Spremni smo da svaku priliku na tržištu iskoristimo. Pratimo dešavanja i brzo reagujemo. Možemo brzo da donesemo poslovnu odluku.
- Planirate i eksploataciju rude fosfata?
Fosfat se koristi u proizvodnji veštačkih đubriva, a do sada smo tu komponentu uvozili iz Severne Afrike. Jedino nalazište na kontinentalnoj Evropi je locirano u Srbiji, tik uz granicu s Bugarskom. Trenutno smo u fazi istraživanja i razvoja samog projekta. Nadamo se da će u nanredne dve godine biti moguća eksploatacija. A da li ćemo mi to sami raditi ili u sa strateškim partnerom kome je kor biznis rudarstvo to ćemo videti.
- Koliko košta taj projekat?
Sam projekat košta 60 do 70 miliona evra. Međutim, nalazi se u regionu koji je nepristupačan za vozila, a sređivanje infrastrukture košta mnogo. To stavlja projekat pod lupu isplativosti. S druge strane, ukoliko država prepozna interes i ako bude htela da investira u infrastrukturu, mi ćemo ulagati u projekte eksploatacije.