- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Čekajući hrvatski referendum
Izvor:
rts.rs
U Hrvatskoj se sutra održava referendum o ulasku u Evropsku uniju. Zagovornici evrointegracija smatraju da će referendum dodatno afirmisati evropski put Hrvatske. Trećina glasača misli da je Evropskoj uniji isteklo vreme.
Građani Hrvatske sutra odlučuju da li žele da pristupe Evropskoj uniji. Referendum će, kažu hrvatske vlasti, dodatno afirmisati evropski put Hrvatske, čija će kruna biti članstvo u Uniji iduće godine.
Protivnici, oko 33 odsto populacije, smatraju da je Evropskoj uniji isteklo vreme i da je za Hrvatsku bolje da nastavi samostalno.
Referendumsko "Da"Evropskoj uniji, Hrvatsku će i definitivno lansirati u evropsku porodicu kojoj, kako tvrdi zvanični Zagreb, oduvek pripada.
Na poslednjem referendumu 1991. godine, bivša jugoslovenska republika presudila je dezintegraciji socijalističke države. Dvadeset godina kasnije, teži da se integriše.
''Hrvatska će ojačati svoju poziciju u Evropi i svetu i svako od nas postaće građanin Evropske unije. Glasajte na referendumu 22. januara i podržite evropsku budućnost. Odluka je vaša'', poručila je građanima Vesna Pusić šefica diplomatije Hrvatske.
Evropska unija, međutim, nije zemlja dembelija, šale se poznavaoci prilika. Pod strogim okom kancelarke Merkel i nemačkih finansijskih stručnjaka, Hrvatska će morati da se liši mnogo čega ne bi li se uklopila u propisani budžetski deficit, nivo zaduženosti i nivo inflacije.
"Hrvatska ulazi sa jednim dosta negativnim mirazom, sa jako velikom zaduženošću. Doduše, Hrvatska je mnogo izgradila, naročito u putnoj mreži, završila je ono što Srbija tek treba sad da radi, ceste i autoputeve. Ali je zato nakupila preko 40 milijardi evra duga, što u ovoj krizi i nije tako lako'', smatra profesor Predrag Simić sa beogradskog Fakulteta političkih nauka.
I nezaposlenost u Hrvatskoj raste, dostigla je 18 odsto. Dok zagovornici evropskog članstva veruju da će ono podstaći ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta, evroskeptici se pitaju: zašto bi se Hrvatska bacala pod točkove istorije koji, u vreme teške krize, prete da pregaze Evropsku uniju.
Profesor Simić kaže da se u slučaju ulaska Hrvatske u EU stručnjaci služe istom metaforom.
''Često se citira jedan britanski profesor koji je hrvatski ulazak u EU prokomentarisao kao dolazak na žurku u 5 sati ujutru, u vreme kada je već sve pojedeno i popijeno i, kad se može veoma malo dobiti'', objasnio je Simić.
Ima i Evropljana, koji negoduju zbog novih članica jer strahuju od njihovih dugova. A ima i retkih zemalja koje smatraju da mogu bolje da žive van udružene Evrope, poput Norveške, koja je članstvu u Uniji, na referendumu, dvaput rekla ne. Takvu poziciju sebi je priuštila još samo Švajcarska.
Izvor:
rts.rs
U Hrvatskoj se sutra održava referendum o ulasku u Evropsku uniju. Zagovornici evrointegracija smatraju da će referendum dodatno afirmisati evropski put Hrvatske. Trećina glasača misli da je Evropskoj uniji isteklo vreme.
Građani Hrvatske sutra odlučuju da li žele da pristupe Evropskoj uniji. Referendum će, kažu hrvatske vlasti, dodatno afirmisati evropski put Hrvatske, čija će kruna biti članstvo u Uniji iduće godine.
Protivnici, oko 33 odsto populacije, smatraju da je Evropskoj uniji isteklo vreme i da je za Hrvatsku bolje da nastavi samostalno.
Referendumsko "Da"Evropskoj uniji, Hrvatsku će i definitivno lansirati u evropsku porodicu kojoj, kako tvrdi zvanični Zagreb, oduvek pripada.
Na poslednjem referendumu 1991. godine, bivša jugoslovenska republika presudila je dezintegraciji socijalističke države. Dvadeset godina kasnije, teži da se integriše.
''Hrvatska će ojačati svoju poziciju u Evropi i svetu i svako od nas postaće građanin Evropske unije. Glasajte na referendumu 22. januara i podržite evropsku budućnost. Odluka je vaša'', poručila je građanima Vesna Pusić šefica diplomatije Hrvatske.
Evropska unija, međutim, nije zemlja dembelija, šale se poznavaoci prilika. Pod strogim okom kancelarke Merkel i nemačkih finansijskih stručnjaka, Hrvatska će morati da se liši mnogo čega ne bi li se uklopila u propisani budžetski deficit, nivo zaduženosti i nivo inflacije.
"Hrvatska ulazi sa jednim dosta negativnim mirazom, sa jako velikom zaduženošću. Doduše, Hrvatska je mnogo izgradila, naročito u putnoj mreži, završila je ono što Srbija tek treba sad da radi, ceste i autoputeve. Ali je zato nakupila preko 40 milijardi evra duga, što u ovoj krizi i nije tako lako'', smatra profesor Predrag Simić sa beogradskog Fakulteta političkih nauka.
I nezaposlenost u Hrvatskoj raste, dostigla je 18 odsto. Dok zagovornici evropskog članstva veruju da će ono podstaći ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta, evroskeptici se pitaju: zašto bi se Hrvatska bacala pod točkove istorije koji, u vreme teške krize, prete da pregaze Evropsku uniju.
Profesor Simić kaže da se u slučaju ulaska Hrvatske u EU stručnjaci služe istom metaforom.
''Često se citira jedan britanski profesor koji je hrvatski ulazak u EU prokomentarisao kao dolazak na žurku u 5 sati ujutru, u vreme kada je već sve pojedeno i popijeno i, kad se može veoma malo dobiti'', objasnio je Simić.
Ima i Evropljana, koji negoduju zbog novih članica jer strahuju od njihovih dugova. A ima i retkih zemalja koje smatraju da mogu bolje da žive van udružene Evrope, poput Norveške, koja je članstvu u Uniji, na referendumu, dvaput rekla ne. Takvu poziciju sebi je priuštila još samo Švajcarska.