Član
- Učlanjen(a)
- 11.02.2010
- Poruka
- 9
TV REVIJA
broj 1259, 12. april 1991.
Lice sa naslovne strane:
Svetlana Veličković Ceca
Zbog iznenadne i ogromne popularnosti maloletna pevačica iz rodne Žitorađe uskoro prelazi u Beograd sa namerom da proputuje ceo svet – ali sa tatom
Nije ni punoletna, a već je među najtiražnijim pevačicama Jugoslavije. Ceca Veličković prodala je 300 000 primeraka svoje poslednje ploče i 28 000 video kaseta!
Ceca: Dosad je sve išlo spontano. Sad je sastavljen jedan tim koji će se brinuti isključivo o meni. Tu je kompozitor Doca Ivanković, producent Vlada Perović, kostimograf Mira Žegarac, kreator frizure Vesna Trusić iz Zagreba, balerine iz Sovjetskog Saveza Nataša Besonova i Ala Popovič... i, naravno, moj tata Slobodan od koga se ne razdvajam ni danju ni noću.
TV REVIJA: Što?
Ceca: Moje poznate koleginice imaju mnogo godina staža, a ja sam tek počela i bolje je da je tata pored mene. Još nisam punoletna i još sam nevina.
TV REVIJA: Nevina?
Ceca: U to će se uveriti samo jedan čovek.
TV REVIJA: Ima li ga na vidiku?
Ceca: Nema, sama sam. Bacila sam se na biznis i trenutno nemam vremena za mladiće.
TV REVIJA: Šta treba da ima taj prvi čovek Cecinog života?
Ceca: Pre svega muškost. Da nema ženske manire, da nosi izvesnu grubost, ali da nije grubijan koji bije žene. Mora biti šarmantan i da se lepo smeje. I da ume dobro da laže.
TV REVIJA: Da laže?
Ceca: Što da ne? Treba lagati, ali dobro, vešto.
TV REVIJA: I Ceca laže?
Ceca: Zavisi koga i koliko. Jedino oca nikad ne lažem. Stalno smo zajedno i on sve zna. No, ne koči me, ne sprečava me ni u čemu. Da me je kočio ne bih bila ovo što sam sada. Na prvom mestu, ćale i ja smo drugari. U ovom poslu ima mnogo hohštaplera i tata ih brzo nanjuši, ali ne ometa udvaranja.
TV REVIJA: Dakle, tata pazi da Ceca ne padne u ralje estrade?
Ceca: Ako sam nevina nisam neiskusna. Sa 14 godina sam snimila prvu ploču i od tada se borim za svoj status, ne družeći se baš mnogo sa ljudima sa estrade. Intenzivno samo sa kompozitorom Docom Ivankovićem, koji je celog sebe uložio u moju karijeru. On je moj drugi tata, estradni tata. A estradni brat mi je Vlada Perović.
TV REVIJA: Kako Ceca planira dalju karijeru?
Ceca: Ostaje imidž tinejdžerke.
TV REVIJA: Zar će pevati samo narodnjake?
Ceca: Na tom polju sam se afirmisala, a i najbolje se plaća. Uostalom, videćemo šta vreme donosi.
TV REVIJA: Ne da se afirmisala, već je u 17. godini svi znaju: da nije suviše rano i brzo poletela?
Ceca: Meni da udari slava u glavu?! To je poslednja stvar do koje mi je stalo, mada popularnost godi. Eto, neka neko ode u moju školu u Žitorađi i napravi anketu: kakva sam bila pre, kakva sam sada? Uveriće se da sam ostala ista.
TV REVIJA: Kako ide škola?
Ceca: Iako pevam, ja sam prvenstveno đak, jedno fino i poslušno dete. Tek posle svih školskih obaveza ja sam pevačica. Pre podne idem u veterinarsku školu, a popodne i uveče sam estradna umetnica.
TV REVIJA: A postaćeš veterinar?
Ceca: Ne! Kad uskoro završim srednju veterinarsku, prelazim u Beograd. Studiraću nešto što mi se najviše dopada, a to je fakultet dramskih umetnosti, odsek glume.
TV REVIJA: Kad smo kod visoke škole, jedna operska pevačica (Irena Zarić) je rekla: „Ih, ta mala peva sisama!“
Ceca: Nikad u životu nisam pevala sisama: ta operska diva mora znati da su za pevanje potrebne glasne žice, a ne sise. Baš bih volela da upoznam tu gusku.
TV REVIJA: Hoće li Ceca usavršavati pevanje?
Ceca: Svi u narodnoj muzici uspevaju zahvaljujući golom talentu, a ja ću kad pređem u Beograd sasvim sigurno kod neog privatnog profesora izučavati tehniku pevanja. Hoću da u profesionalnom smislu nadogradim sebe maksimalno. Misli se da ko brzo poleti brzo i pada. E pa, sa mnom neće tako biti! Kad su projekti maksimalno profesionalni, kad se uloži mnogo truda – sve se duplo vraća. I ja znam: sa dobrom kompozicijom niko ne može da me obori!
TV REVIJA: Ni Lepa Brena, ni Vesna Zmijanac...
Ceca: Ja se sa njima ne takmičim, mada mnogi tvrde da sam im najopasnija konkurencija. cenim uspešne žene, a kako i ne bih kadsu one duplo starije od mene. Poštujem ih – one su se maksimalno dokazale. Ja sam klinka koja osvaja klince, a one su starije žene za stariju publiku. U ovom poslu se divno zabavljam i ne gledam mnogo na materijalnu stranu. O tome brine moj otac i ja ga nikad ne pitam koliko je ugovorio. Mene samo zanima gde idem i kome ću pevati.
TV REVIJA: A inostranstvo?
Ceca: Zasad prodor u Evropu ide na kratke staze.
TV REVIJA: Teško tati!
Ceca: Nije tako: blago tati! Ja volim da putujem, a on će pored mene obići svet. Zaista, radujem se putovanjima; da upoznam nove gradove, nove ljude...
TV REVIJA: I budućeg mladoženju?
Ceca: Jao, daleko je on od mene!
TV REVIJA: Može li se Ceca sresti na ulici?
Ceca: Kako da ne! Samo, niko me ne bi prepoznao u farmerkama i bez šminke, kako izgledam u Žitorađi.
TV REVIJA: Neki šaljivdžija je predložio da se Žitorađa odsad zove Cecorađa, jer osim žita, ovo mesto je rodilo i Cecu...
Ceca: Nisam baš Elvis Prisli da mi udare počasnu tablu. Inače, Žitorađa je izuzetno prijatno mesto, čisto i mirisno, za razliku od Beograda čiji je vazduh užasno zagađen. Žitorađa je raj za pluća.
TV REVIJA: Ipak, Ceca prelazi u Beograd?
Ceca: Moram, i zbog fakulteta i zbog karijere. Naravno, dolazim sa tatom jer ljudi će se uljudno ponašati kad znaju da ne živim sama. Jednostavno – neću da se o meni lupetaju nekakve gluposti. Hoću da budem mirna pošto sam u duši jedno veliko dete.
TV REVIJA: Dete će jednog dana odrasti?
Ceca: Hoe još jedno: moja sestra Lidija koja je godinu dana mlađa. Mnogo je volim i strašno smo vezane. Po prirodi je stidljiva, a vrlo muzikalna. Kad savlada tu stidljivost zapevaćemo zajedno, kao sestre Kesler i proputovati ceo svet!
TV REVIJA: Snovi jedne klinke?
Ceca: Znala sam da ćeš to reći. Imam sreće da nisam sama, i uvek ću pored sebe imati nekog bliskog da sa njim podelim i razočaranja, i sreću, i uspeh. Nisam sebična i trudim se da me ljudi vole. A ja volim sve one koji mene vole.
REKLI SU O CECI
Evo rezultata jedne blic – ankete, vođene u foajeu beogradskog Narodnog Pozorišta:
Žika Lazić, pisac:
U mojoj novoj TV – seriji biće specijalno napisan lik za Cecu Veličković, i nema tog reditelja koji je ne bi angažovao.
Dančo Manović, slikar:
Mogao bih da je slikam danima i noćima, jer se takvog modela ne bi postideo ni Botičeli.
Mihailo Viktorović, glumac:
Voleo bih da u toj branši ima mnogo više takvih devojaka, koje taj posao rade sa izuzetnim ukusom.
Rade Tatić, novinar:
Nažalost, viđam je samo na TV ekranu. Srećom, češće!
Bogdan Mihajlović, glumac:
Prelepo je poletela, lai se plašim da joj krila ne pregore.
Hadži Golub Palibrk, šumarski inženjer
Stas i glas kao u srebrne smrče.
Petar Božović, glumac:
Ako potrajem u ovom svetu, zapevaću s Cecom u duetu!
Rista Radojković, muzičar:
Ne ulazim u taksi koji nema Cecinu kasetu!
Moma Antonović, dekan Likovne akademije:
U poplavi pevaljki koje plešu i glasom i likom, Ceca je pravi biser!
Aleksandar Berček, glumac:
Nemam reči za tolike pohvale!
Dragan Živković Tozovac, pevač:
Zvezda je rođena, ali mi je žao što nije rođena u Italiji gde bi napravila fantastičnu karijeru.
broj 1259, 12. april 1991.
[URL="http://i.imagehost.org/view/0518/1_109"]
[/URL]http://i.imagehost.org/view/0518/1_109][img]http://i.imagehost.org/t/0518/1_109.jpg[/img][/url]
[/URL]http://i.imagehost.org/view/0518/1_109][img]http://i.imagehost.org/t/0518/1_109.jpg[/img][/url]Lice sa naslovne strane:
Svetlana Veličković Ceca
JA SAM NEVINA KLINKA!
Zbog iznenadne i ogromne popularnosti maloletna pevačica iz rodne Žitorađe uskoro prelazi u Beograd sa namerom da proputuje ceo svet – ali sa tatom
Nije ni punoletna, a već je među najtiražnijim pevačicama Jugoslavije. Ceca Veličković prodala je 300 000 primeraka svoje poslednje ploče i 28 000 video kaseta!
Ceca: Dosad je sve išlo spontano. Sad je sastavljen jedan tim koji će se brinuti isključivo o meni. Tu je kompozitor Doca Ivanković, producent Vlada Perović, kostimograf Mira Žegarac, kreator frizure Vesna Trusić iz Zagreba, balerine iz Sovjetskog Saveza Nataša Besonova i Ala Popovič... i, naravno, moj tata Slobodan od koga se ne razdvajam ni danju ni noću.
TV REVIJA: Što?
Ceca: Moje poznate koleginice imaju mnogo godina staža, a ja sam tek počela i bolje je da je tata pored mene. Još nisam punoletna i još sam nevina.
TV REVIJA: Nevina?
Ceca: U to će se uveriti samo jedan čovek.
TV REVIJA: Ima li ga na vidiku?
Ceca: Nema, sama sam. Bacila sam se na biznis i trenutno nemam vremena za mladiće.
TV REVIJA: Šta treba da ima taj prvi čovek Cecinog života?
Ceca: Pre svega muškost. Da nema ženske manire, da nosi izvesnu grubost, ali da nije grubijan koji bije žene. Mora biti šarmantan i da se lepo smeje. I da ume dobro da laže.
TV REVIJA: Da laže?
Ceca: Što da ne? Treba lagati, ali dobro, vešto.
TV REVIJA: I Ceca laže?
Ceca: Zavisi koga i koliko. Jedino oca nikad ne lažem. Stalno smo zajedno i on sve zna. No, ne koči me, ne sprečava me ni u čemu. Da me je kočio ne bih bila ovo što sam sada. Na prvom mestu, ćale i ja smo drugari. U ovom poslu ima mnogo hohštaplera i tata ih brzo nanjuši, ali ne ometa udvaranja.
TV REVIJA: Dakle, tata pazi da Ceca ne padne u ralje estrade?
Ceca: Ako sam nevina nisam neiskusna. Sa 14 godina sam snimila prvu ploču i od tada se borim za svoj status, ne družeći se baš mnogo sa ljudima sa estrade. Intenzivno samo sa kompozitorom Docom Ivankovićem, koji je celog sebe uložio u moju karijeru. On je moj drugi tata, estradni tata. A estradni brat mi je Vlada Perović.
TV REVIJA: Kako Ceca planira dalju karijeru?
Ceca: Ostaje imidž tinejdžerke.
TV REVIJA: Zar će pevati samo narodnjake?
Ceca: Na tom polju sam se afirmisala, a i najbolje se plaća. Uostalom, videćemo šta vreme donosi.
TV REVIJA: Ne da se afirmisala, već je u 17. godini svi znaju: da nije suviše rano i brzo poletela?
Ceca: Meni da udari slava u glavu?! To je poslednja stvar do koje mi je stalo, mada popularnost godi. Eto, neka neko ode u moju školu u Žitorađi i napravi anketu: kakva sam bila pre, kakva sam sada? Uveriće se da sam ostala ista.
TV REVIJA: Kako ide škola?
Ceca: Iako pevam, ja sam prvenstveno đak, jedno fino i poslušno dete. Tek posle svih školskih obaveza ja sam pevačica. Pre podne idem u veterinarsku školu, a popodne i uveče sam estradna umetnica.
TV REVIJA: A postaćeš veterinar?
Ceca: Ne! Kad uskoro završim srednju veterinarsku, prelazim u Beograd. Studiraću nešto što mi se najviše dopada, a to je fakultet dramskih umetnosti, odsek glume.
TV REVIJA: Kad smo kod visoke škole, jedna operska pevačica (Irena Zarić) je rekla: „Ih, ta mala peva sisama!“
Ceca: Nikad u životu nisam pevala sisama: ta operska diva mora znati da su za pevanje potrebne glasne žice, a ne sise. Baš bih volela da upoznam tu gusku.
TV REVIJA: Hoće li Ceca usavršavati pevanje?
Ceca: Svi u narodnoj muzici uspevaju zahvaljujući golom talentu, a ja ću kad pređem u Beograd sasvim sigurno kod neog privatnog profesora izučavati tehniku pevanja. Hoću da u profesionalnom smislu nadogradim sebe maksimalno. Misli se da ko brzo poleti brzo i pada. E pa, sa mnom neće tako biti! Kad su projekti maksimalno profesionalni, kad se uloži mnogo truda – sve se duplo vraća. I ja znam: sa dobrom kompozicijom niko ne može da me obori!
TV REVIJA: Ni Lepa Brena, ni Vesna Zmijanac...
Ceca: Ja se sa njima ne takmičim, mada mnogi tvrde da sam im najopasnija konkurencija. cenim uspešne žene, a kako i ne bih kadsu one duplo starije od mene. Poštujem ih – one su se maksimalno dokazale. Ja sam klinka koja osvaja klince, a one su starije žene za stariju publiku. U ovom poslu se divno zabavljam i ne gledam mnogo na materijalnu stranu. O tome brine moj otac i ja ga nikad ne pitam koliko je ugovorio. Mene samo zanima gde idem i kome ću pevati.
TV REVIJA: A inostranstvo?
Ceca: Zasad prodor u Evropu ide na kratke staze.
TV REVIJA: Teško tati!
Ceca: Nije tako: blago tati! Ja volim da putujem, a on će pored mene obići svet. Zaista, radujem se putovanjima; da upoznam nove gradove, nove ljude...
TV REVIJA: I budućeg mladoženju?
Ceca: Jao, daleko je on od mene!
TV REVIJA: Može li se Ceca sresti na ulici?
Ceca: Kako da ne! Samo, niko me ne bi prepoznao u farmerkama i bez šminke, kako izgledam u Žitorađi.
TV REVIJA: Neki šaljivdžija je predložio da se Žitorađa odsad zove Cecorađa, jer osim žita, ovo mesto je rodilo i Cecu...
Ceca: Nisam baš Elvis Prisli da mi udare počasnu tablu. Inače, Žitorađa je izuzetno prijatno mesto, čisto i mirisno, za razliku od Beograda čiji je vazduh užasno zagađen. Žitorađa je raj za pluća.
TV REVIJA: Ipak, Ceca prelazi u Beograd?
Ceca: Moram, i zbog fakulteta i zbog karijere. Naravno, dolazim sa tatom jer ljudi će se uljudno ponašati kad znaju da ne živim sama. Jednostavno – neću da se o meni lupetaju nekakve gluposti. Hoću da budem mirna pošto sam u duši jedno veliko dete.
TV REVIJA: Dete će jednog dana odrasti?
Ceca: Hoe još jedno: moja sestra Lidija koja je godinu dana mlađa. Mnogo je volim i strašno smo vezane. Po prirodi je stidljiva, a vrlo muzikalna. Kad savlada tu stidljivost zapevaćemo zajedno, kao sestre Kesler i proputovati ceo svet!
TV REVIJA: Snovi jedne klinke?
Ceca: Znala sam da ćeš to reći. Imam sreće da nisam sama, i uvek ću pored sebe imati nekog bliskog da sa njim podelim i razočaranja, i sreću, i uspeh. Nisam sebična i trudim se da me ljudi vole. A ja volim sve one koji mene vole.
(Dragutin Gajer)
REKLI SU O CECI
Evo rezultata jedne blic – ankete, vođene u foajeu beogradskog Narodnog Pozorišta:
Žika Lazić, pisac:
U mojoj novoj TV – seriji biće specijalno napisan lik za Cecu Veličković, i nema tog reditelja koji je ne bi angažovao.
Dančo Manović, slikar:
Mogao bih da je slikam danima i noćima, jer se takvog modela ne bi postideo ni Botičeli.
Mihailo Viktorović, glumac:
Voleo bih da u toj branši ima mnogo više takvih devojaka, koje taj posao rade sa izuzetnim ukusom.
Rade Tatić, novinar:
Nažalost, viđam je samo na TV ekranu. Srećom, češće!
Bogdan Mihajlović, glumac:
Prelepo je poletela, lai se plašim da joj krila ne pregore.
Hadži Golub Palibrk, šumarski inženjer
Stas i glas kao u srebrne smrče.
Petar Božović, glumac:
Ako potrajem u ovom svetu, zapevaću s Cecom u duetu!
Rista Radojković, muzičar:
Ne ulazim u taksi koji nema Cecinu kasetu!
Moma Antonović, dekan Likovne akademije:
U poplavi pevaljki koje plešu i glasom i likom, Ceca je pravi biser!
Aleksandar Berček, glumac:
Nemam reči za tolike pohvale!
Dragan Živković Tozovac, pevač:
Zvezda je rođena, ali mi je žao što nije rođena u Italiji gde bi napravila fantastičnu karijeru.