Carl Maria von Weber

[crvendac_011]

Карл Марија фон Вебер



Карл Марија Фридрих Ернст фон Вебер (нем. Carl Maria Friedrich Ernst von Weber, 18. новембар 1786. Ојтин, Шлезвиг-Холштајн — 5. јун 1826. Лондон) је био немачки композитор, диригент и пијаниста. Стварао је у духу епохе романтизма. Важи за творца немачке националне опере.
Отац Карла Марије, Франц Антон Вебер, био је стриц Моцартове жене Констанце и сопрана Алојзије Вебер. Његова мајка, Геновева Вебер, била је оперска певачица.
Од 1813. до 1816. Карл Марија фон Вебер је радио као директор опере у Прагу, а од 1817. управљао је краљевском опером у Дрездену.

​

Споменик Веберу на Театарском тргу у Дрездену

Дела

Опере

• Петер Шмол и његови суседи, UA 1802; либрето: Јозеф Тирк
• Силвана, UA 1810; либрето: Франц Карл Химер
• Абу Хасан, UA 1811; либрето: Франц Карл Химер
• Прециоза, UA 1821; либрето: Пије Александер Волф (по мотивима Сервантеса)
• Чаробни стрелац оп. 77 J. 277, UA 1821; либрето: Јохан Фридрих Кинд
• Три Пинтоса, настала око 1821–1824; оперу је комплетирао Густав Малер
• Еуријанта op. 81 J. 291, UA 1823; либрето: Хелмина фон Чези
• Оберон или заклетва Краља вилењака J. 306, UA 1826; либрето: Џејмс Робинсон Планше

Духовна музика

• Missa sancta бр. 1 у Es-дуру, J. 224 (1818)
• Missa sancta бр. 2 у G-дуру, оп. 76 J. 251 (1818-19)

Вокална дела уз оркестарску пратњу

• Кантата Der erste Ton (Први тон) за хор и оркестар, оп. 14 J. 58 (1808 / revidiert 1810)
• Рецитал и рондо Il momento s'avvicina (Тренутак се ближи) за сопран и оркестар, оп. 16 J. 93 (1810)
• Химна In seiner Ordnung schafft der Herr (Ред ствара Бог) за солисте, хор и оркестар, оп. 36 J. 154 (1812)
• Кантата Kampf und Sieg (Борба и победа) за солисте, хор и оркестар, оп. 44 J. 190 (1815)
• Сцена и арија Misera me! за сопран и оркестар, оп. 50 J. 121 (1811)
• Јубиларна кантата за прославу 50. година владавине краља Саксоније Фридриха Августа I, за солисте, хор и оркестар, оп. 58 J. 244 (1818)

Концерти

• Кончертино за обоу и дуваче
• Клавирски концерт бр. у 1 C-дуру, оп. 11 J. 98 (1810)
• Клавирски концерт бр. у 2 Es-дуру, оп. 32 J. 155 (1812)
• Концерт за фагот у F-дуру оп. 75 J. 127 (1811. / ревидиран 1822)
• Концерт за кларинет бр. 1 у f-молу, оп. 73 J. 114 (1811)
• Концерт за кларинет бр. 2 у Es-дуру, оп. 74 J. 118 (1811)
• Велики порпури за чело и оркестар у D-дуру, оп. 20 J. 64 (1808)
• Кончертино за кларинет и оркестар у c-молу, оп. 26 J. 109 (1811)
• Концертни став за хорну и оркестар у e-молу, оп. 45 J. 188 (1815)
• Концертни став за клавир и оркестар у f-молу, оп. 79 J. 282 (1821)
• Сицилијанска романса за флауту и оркестар, J. 47 (1805)
• Шест варијација на тему A Schüsserl und a Reind'rl за алт-виолу и оркестар, J. 49 (1800. / ревидиране 1806)
• Мађарски анданте и рондо за алт-виолу и оркестар, J. 79 (1809)
• Варијације за виолончело и оркестар у d-молу, J. 94 (1810)
• Адађо и рондо за хармоникорд и оркестар у F-дуру. J. 115 (1811)
• Мађарски анданте и рондо за фагот и оркестар у c-молу, оп. 35 J. 158 (1813)

Оркестарска дела

• Симфонија бр. 1 у C-дуру оп. 19 J. 50 (1807)
• Симфонија бр.2 у C-дуру J. 51 (1807)
• Увертира за оперу Петер Шмол оп. 8 J. 54 (1807)
• Увертира Господар духова оп. 27 J. 122 (1811)
• Јубилеј-увертира оп. 59 J. 245 (1818)
• Музика за представу Турандот оп. 37 J. 75 (1809)
• Музика за представу Прециоза оп. 78 J. 279 (1820/22)

Камерна музика

• Шест виолинских соната оп. 10 Six Sonates progressives pour le Pianoforte avec Violon obligé dédiées aux Amateurs J. 99–104 (1810)
• Девет варијација на норвешку тему за виолину и клавир оп. 22 J. 61 (1808)
• Седам варијација за кларинет и клавир оп. 33 J. 128 (1811)
• Велики концертни дуо за кларинет и клавир у Es-дуру оп. 48 J. 204 (1816)
• Диверименто асаи фачиле за гитару и клавир у C-дуру оп. 38 J. 207 (1816/17)
• Трио за флауту, виолончело и клавир у g-молу оп. 63 J. 259 (1819)
• Клавирски квартет у B-дуру J. 76 (1806/09)
• Кларинетски квинтет у B-дуру оп. 34 J. 182 (1815)

Клавирска музика

• Клавирска соната бр. 1 у C-дуру, оп. 24 J. 138 (1812)
• Клавирска соната бр. 2 у As-дуру, оп. 39 J. 199 (1816)
• Клавирска соната бр. 3 у d-молу, оп. 49 J. 206 (1816)
• Клавирска соната бр. 4 у e-молу, оп. 70 J. 287 (1822)
• Шест малих фуга, оп. 1 J. 1–6 (1798)
• Моменто капричозо у B-дуру, оп. 12 J. 56 (1808)
• Велика полонеза у Es-дуру, оп. 21 J. 59 (1808)
• Бриљантни рондо у Es-дуру, оп. 62 J. 252 (1819)
• „Позив на плес“ у Des-дуру, оп. 65 J. 260 (1819)
• „Polacca brillante“ E-дур, оп. 72 J. 268 (1819)
• 12 Allemanden оп. 4 J. 15–26 (1801)
• Шест варијација на оригиналну тему, оп. 2 J. 7 (1800)
• Осам варијација на тему опата Фоглера, оп. 5 J. 40 (1804)
• Шест варијација, оп. 6 J. 43 (1804)
• Седам варијација на тему Vien quà, Dorina bella (Приђи, лепа Дорино), оп. 7 J. 53 (1807)
• Седам варијација на оригиналну тему, оп. 9 J. 55 (1808)
• Седам варијација на романсу A peine au sortir de l'enfance, оп. 28 J. 141 (1812)
• Варијације на музику Schöne Minka (Лепа Минка), оп. 40 J. 179 (1815)
• Седам варијација на циганску мелодију, оп. 55 J. 219 (1817)
• Шест комада за клавир у 4 руке, оп. 3 J. 9–14 (1801)
• Шест комада за клавир у 4 руке, оп. 10 J. 81–86 (1809)
• Осам комада за клавир у 4 руке, оп. 60 J. 248, 264, 253, 242, 236, 265, 266, 254 (1819)

Извор: Википедија



​

 

[crvendac_011]

Čarobni strelac

Чаробни стрелац

Чаробни стрелац (нем. Der Freischütz) је опера у три чина на немачком језику. Композитор ове опере је Карл Марија фон Вебер (1786-1826), док је аутор либрета по мотивима народне приче, Јохан Фридрих Кинд. „Чаробни стрелац“ се данас сматра за једну од првих опера из епохе Романтизма.
Ова опера је имала премијеру 18. јуна 1821. у Краљевском позоришту у Берлину. Опера је одмах доживела успех, извођена је широм Европе, и постала је симбол рођења немачке романтичне опере.
Опера „Чаробни стрелац“ је утицала на многе оперске композиторе, а нарочито на Рихарда Вагнера који се сматра за Веберовог музичког наследника.
Радња се дешава у Чешкој, након Тридесетогодишњег рата, око 1648.

Личности

• Отокар, војвода чешки (баритон)
• Куно, шумар (бас)
• Агата, његов кћи (сопран)
• Еншен, млада Агатина рођака (сопран)
• Каспар (бас) и Макс (тенор), млади ловци
• Замијел, црни ловац (говорна улога)
• Пустињак (бас)
• Килијан, богати сељак (баритон)
• Четири слушкиње (сопран)
• Ловци, сељаци, слуге, дворјани

Радња

Макс (тен.) је заљубљен у Агату (соп.), ћерку шумара Куна (бас). Он жели да наследи Куна као шумар и да се ожени Агатом, али услов за то је да победи на такмичењу стрелаца. У првом покушају не успева. Каспар (бас) је продао своју душу злом духу Замијелу. Он уверава Макса да употреби магичне метке да би победио, и Макс то прихвата.
Агата је нервозна, а Еншен (соп.) је симрује. Макс се појављује и одмах одлази уз објашњење да иде да тражи јелена кога је убио у долини вукова. Тамо, у сред привиђења и чудних звукова, Каспар припрема седам метака за Макса. Последњи од њих ће се понашати по вољи Замијела, али Макс за то не зна.
Агата се припрема за свадбу са Максом. Јављају јој се ноћне море, али Еншен је опет теши.
Користећи шест магичних метака, Макс побеђује на такмичењу стрелаца. Војвода му наређује да пуца у белу голубицу својим седмим пуњењем. Макс пуца, голубица одлети, а Агата пада непомична. Касније јој се враћа свест и изгледа да ју је пустњак спасао. Открива се да је Каспар мртав (убио га је бесни Замијел). Макс признаје да је био у савезу са злим Замијелом.
Уз посредовање пустињака, војвода му одређује симболичну казну. Најављује се да ће се Макс и Агата венчати за годину дана.

Оркестрација

2 флауте, 2 обое, 2 кларинета, 2 тромбона; 4 хорне, 2 трубе, 3 тромбона; бубњеви; гудачи (виолине I, виолине II, алто виолине, виолончела, контрабасови)
Трајање: око 2 сата - 2 сата и 15 минута.

Извор: Википедија



​

 

[crvendac_011]

Музички примери

​