Secate li se "No Russian" kontroverzne misije, o kojoj su mainstream mediji trabunjali i baljezgarili, politicari je osudivali, a konzervativne supruge republikanaca-evangelista padale u nesvest vičući: "Think about the children!"? Da, to je ona misija iz one igre koju su naši mediji brutalno "izignorisali", pokazujući stepen razvoja (stagnacije) srpskog entertainment novinarstva (onaj bradati selja iz Farme hteo je da bije makedonskog tranvestita!)... E pa, sa zadovoljstvom, ali i u bunilu, možemo da konstatujemo da su svetski mediji propustili klanje ljudi na spavanju, pesničenje vezanog čoveka sa ustima punim stakla, bullet time headshot sa sve ispadanjem krvave moždane mase i druge izlive brutalnog nasilja na koje smo naleteli u Black Ops. Izgleda da kontroverze postoje samo kada se upravlja terorsitima. Ako Ujka Sem čupa grkljane ljudima, to je ok. Šalu i ozbiljnost na stranu, Black Ops predstavlja poprilično brutalno iskustvo, koje je, naravno, apsolutno bezopasno. Neke stvari nam jesu zasmetale, jer su zaista nepotrebne, a tu su samo da bi bile cool, i da bi protagonisti bili što više nadrkani, ali kada se sve uzme u obzir, ovo je jedna od najboljih single-player kampanja u istoriji serije. Ako je još uvek niste odigrali, obavezno to uradite!
Treyarch je prešao ogroman put od nesretnog Call of Duty: Big Red One. Iako cesto uporedivan sa zahvalnim igracem sa klupe za rezerve, Treyarch je uradio dobar posao sa World at War. Medutim, Black Ops je prvi naslov koji ovaj studio može da nazove istinski svojim i autentičnim. Autorski petac Treyarch-a, u pogledu solo kampanje, oseća se na svakom koraku, a novi narativni stil, još jednom je pomerio granice serije. Dok se konkurencija trudi da (neuspešno) imitira prethodno postavljene standarde (Medal of Honor), Treyarch je uspeo da pokaže da je moguće napraviti drugačije iskustvo. Istina, novi Call of Duty, još jednom, igrače vodi kroz iluziju velikog sveta, a u stvari kroz uzak prelepo ukrašeni hodnik, AI je ocajan, a sve je toliko skriptovano da više liči na interaktivan film, međutim, ako se pomirimo sa stilom koji karakteriše ovu seriju, shvaticemo da je, još jednom, postignut sjajan rezultat.
Istina je da se ova igra kupuje zbog multiplayer komponente, međutim, solo kampanja, iako tradicionalno kratka, predstavlja sjajan dodatni sadržaj. Naravno, to čudno zvuči, jer su u glavnim ulogama Sem Vorington, Ed Haris i Geri Oldman, ali, suočimo se sa istinom, single player komponenta je zaista, za CoD, malo važna. Bez obzira na to, ona je dovoljno dobra, da zaslužuje da na nju obratimo dodatnu pažnju.
Black Ops je prvi naslov studija Treyarch koji se ne dešava u drugom svetskom ratu. Od introa je jasno da to nije jedina promena. Osnovni metod naracije, po kome je CoD serija poznata, ovde je zamenjen kohezivnijom pricom koja ima jasno odredenog protagonistu. Fabula se odvija kroz flešbekove izazvane ispitivanjem zarobljenog operativca specijalnih jedinica Mejsona (Sem Vorington). Vecim delom igraci upravo i ulaze u njegovu kožu. Dok se prethodni delovi franšize bave politicko-vojnim spletkama kojima je teško uhvatiti pocetak i kraj, ovde je lakše pokapirati "ko sa kim ide u krevet".
Prica se, naime, vrti oko biohemijskog oružija Nova 6, za koga su zainteresovani svi krupni igraci na svetskoj sceni. Svet je na ivici treceg svetskog rata, a kljuc za njegovo zaustavljanje leži u Mejsonovom susretu sa misterioznom sekvencom brojeva koja se emituje iz nepoznatog izvora. Taj element neodoljivo podseca na seriju Lost, i unosi zanimljiv sloj misterije kakav nismo očekivali od Call of Duty serije. Možemo reci da je kombinacija sjajne glume Gerija Oldmana i ove misterije glavni razlog za napredovanje u igri mnogima koji pažljivo prate pricu.
Ali, naravno, nije ona najvažnija stvar u solo kampanji. Kao i uvek, ponuđen je sjajan balans raznovrsnih i, uglavnom, dobro dizajniranih nivoa (uslovno rečeno, ako se pomirimo sa činjenicom da je Black Ops preterano linearan): tropske džungle, ledene snegom zavejane planine, urbano ratovanje... Sve je tu, kako ništa ne bi bilo monotono. Iako početak kampanje nudi standardne i očekivane misije, koje su nas zabrinule, kako igra odmiče bljeskovi inspiracije pobrinuli su se da nekoliko nivoa budu dovoljno zanimljivi da ih vredi igrati ponovo.
U prvom redu tu je sjajna "vodena deonica", osmišljena u stilu Apokalipse danas. Šteta što Black Ops nema estetsku dimenziju tog ostvarenja, ili dublju i značajniju poentu, ali ipak je postignut sjajan efekat. Naime, luda akcija čamcima propraćena je remek-delom grupe Rolling Stones, Sympathy for the Devil. Ako ništa drugo, zbog ove (neki bi rekli ofucane) fore, Black Ops ima šta "za dodat" aleji velikih misija serije Call of Duty. Dalje, nostalgičari i stari fanovi ovog brenda biće oduševljeni flešbekom koji vas vraća u drugi svetski rat. Reznov je na misiji koja će promeniti njegov pogled na svet i koja će ostaviti ožiljak gorčine, koji se oseća u njegovom glasu tokom cele igre. Nemci, Sovjeti, saveznici, svi su tu u ludoj tradicionalnoj Call of Duty misiji! Neverovatno prijatno osveženje. Ko bi rekao da bi kratak izlet u četrdesete, koje su nam se, inače, smučile, bio ovako osvežavajući.
Još jedna majstorija Treyarcha ogleda se u zanimljivom polu-strateškom pristupu tokom jedne misije, kada iz aviona izdajete jednostavne komande timu specijalaca. Tokom upada u objekte kamera se vrtoglava spušta do kopna i vi preuzimate kontrolu nad jednim od operativaca. Šteta što ova misija ne traje duže. Vijetnam, takode, ima šta da ponudi: posle rušenja helihoptera (suocimo se sa tim, neće proći ni jedna pucačina da ovo bar jednom ne doživite), primorani ste da ronite do čamca nesretnog Vijetnamca, ciji ce kalaš postati vaš glavni predmet interesovanja. Posle šunjanja i postavljanja eksploziva na strateškim mestima, sledi luda akcija koja se završava helihopterskim okršajem. Školska misija i lekcija za svakog ko želi da napravi linearnu, a zabavnu pucacinu. Svaka cast!
Kako ne bi pokvarili priču izostavićemo još neke cool detalje... Inače, izbor oružija je veliki, a pucanje uz pomoć gvozdenih nišana (iron sights) došlo je kao osveženje. Pucačine su nas, u poslednje vreme, razmazile fensi laserskim vizirima. Oružije iz ere hladnog rata, zaista, ima više duše. Od zanimljivih komada netipičnog oružija izdvojićemo samostrel sa eksplozivnim glavama (treba li objašnjavati svrhu?). Mehanika pucanja je na navjišem nivou do sada. Svaki komad oružija specifičan je na svoj način. Ako ste dugo igrali Modern Warfare osetićete drugačiji trzaj i nedostatke starijeg naoružanja. Treyarch je uradio zaista impresivan posao.
Na žalost, to ne može da se kaže i za AI. Saborci imaju običaj da jure glavom bez obzira, ako vi ne očistite neki sektor dovoljno brzo. To će prouzrokovati smešne bliske susrete sa protivnicima koji zaista negativno utiču na celokupni doživljaj. Isto važi i za protivnike. Zavisno od toga kako su programirani, oni će se lepiti za određen zaklon ili lokaciju i biće lake mete. Po nekad će se suparnik zatrcati pravu u vas, iako je predaleko. Čini nam se da je AI na nižem nivou nego onom koji smo videli u Modern Warfare 2 (mada ni tu nije za pohvalu). To je svakako bolna tačka ovog naslova i jedini veliki nedostatak.
Što se multiplayer segmenta tiče, Black Ops pruža iskustvo kakvo je i očekivano. To ne znači da nema iznenađenja i novina. Sem standardne ponude modova, što mora biti obavezna početna tačka za novajlije, novi Call of Duty donosi i fantastične Wager partije. Možemo slobodno konstatovati da ova novina predstavlja neverovatno osveženje, ali i najbolji test živaca, znanja i veštine koji smo videli u nekom FPS mutliplayer-u. Wager modovi od igrača zahtevaju da budu majstori CoD-a, neophodno je ovladati svakim oružijem i imati rešenje u svakoj situaciji. Reč je o partijama koje su brutalne i za iskusnije igrače, a novajlije očekuje genocid. Zbog toga, dobro razmislite koliko ste vešti pre nego što se usudite da se oprobate u nekom od novih modova.
Jedan od najzanimljivijih je One in the Chamber. Kako ime kaže, igrači imaju samo jedan metak u pištolju. Ubistvom protivnika dobijate novi metak. Ako promašite ostaje vam samo nož. Pritisak koji se oseća tokom igranja ovog moda neponovljiv je. Pravi test vaših FPS veština predstavlja Gun Game. Ovde, kako napredujete po nivoima, dobijate novi tip oružija. Do kraja partije u rukama možete imati sve modele iz igre. Pobednik je onaj koji stigne do poslednjeg tipa i ubije koristeći se tim oružijem. Ako nekog ponizite nožem on će pasti za jedan nivo.
Sem ovih, postoje i drugi Wager modovi, a ujedinjuje ih koncept kockanja. Virtuelni novac, CoD Points, koji je novina u ovoj franšizi, ulažu svi Wager učesnici. Međutim, na kraju partije, ovu virtuelnu valutu dobijaju samo prva tri igrača. Zbog toga, Wager mod može da bude poprilično brutalan. Inače, razvoj i personalizacija lika podseća na ono što smo videli u Moder Warfare 2, ali sada postoji jedna nova dimenzija.
Deo nadogradnji obavlja se, i dalje, iskustvenim napredovanjem. Međutim, dodatna personalizacija, a mogućnosti su zaista ogromne, moguća je trošenjem CoD poena. Sem kupovine oružija, moguće je menjati njegov i vaš izgled, prilagoditi nišan, ugravirati anblem klana na vašu omiljenu pušku i mnogo toga drugog. Početnicima bogatstvo izbora po pogledu modova, ali i sistema personalizacije predstavljaće otežavajuću okolnost, ali je sve na svom mestu, i sem pomalo loše rešenog sistema uparivanja za Wager mečeve na PC-u, nemamo nikakve zamerke. Multiplayer je, u stvari, zbog svih pratećih elemenata neverovatno zarazan i, možda, najbalansiraniji do sada: mada će neke ispravke biti neophodne da bi ga nazvali idealnim. Sasvim sigurno će zakrpe u budućnost ispraviti par nepravdi, koje, u globalu, ne utiču na fantasticno multiplayer iskustvo.
Treyarch je radio i na jačanju zajednice kroz važnu društvenu komponentu. Novi Theater mod odgovoran je za snimanje i "režiranje" sopstvene partije. Možete izbaciti pogibije zbog kojih bi vam društvo "izvadilo dušu", i potom prikazati vaše izmontirane veštine CoD zajednici. Za sada ne postoji integracija sa YouTube ili Facebook-om, što pomalo cudi, ali, kako god, vaša ciljna grupa je tu.
World at War bio je veoma popularan i zbog zombi moda. Zombiji su i u Black Ops-u tu. Kooperativno igranje je najzanimljivije, a postoji i mapa u kojoj igrači kontrolišu Kenedija, Kastra, Meknemaru i Niksona. Naime, posle tajnog sastanka u Pentagonu, cetiri političara primorana su da se ujedine u okršaju sa zombijima. Svi likovi su parodirani na sjajan način uz zanimljive replike. U ovom duhovitom modu, iako smo očekivali da će Kastro biti najzanimljiviji, Kenedi nas je najviše oduševio svojom neumornom političkom retorikom. Prisutana je i arkadna top-down verzija zombi moda. Ovaj omaž starijim akcionim igrama naziva se Dead Ops Arcade.
Zaključak? Black Ops nije razočarao. Kampanja je sveža i zanimljiva, zahvaljujući novom narativnom stilu i solidnoj, ali veoma predvidivoj priči. Loš AI i preterana linearnost i odsustvo bilo kakve slobode kvare utisak, ali to smo i očekivali. Multiplayer je, takode očekivano, još jednom pomerio granice u FPS igrama. Zombi mod čini Black Ops još bogatijim naslovom. U žanru linearnih ne-SF pucačina Treyarch je pokazao da više ne zaostaje za Infitiy Wardom. Ipak, ako se nešto suštinski ne promeni, Call of Duty franšiza će, sa sledećim naslovima, pokazati znake umora...
IZVOR:GAMEINFUSION.NET
Treyarch je prešao ogroman put od nesretnog Call of Duty: Big Red One. Iako cesto uporedivan sa zahvalnim igracem sa klupe za rezerve, Treyarch je uradio dobar posao sa World at War. Medutim, Black Ops je prvi naslov koji ovaj studio može da nazove istinski svojim i autentičnim. Autorski petac Treyarch-a, u pogledu solo kampanje, oseća se na svakom koraku, a novi narativni stil, još jednom je pomerio granice serije. Dok se konkurencija trudi da (neuspešno) imitira prethodno postavljene standarde (Medal of Honor), Treyarch je uspeo da pokaže da je moguće napraviti drugačije iskustvo. Istina, novi Call of Duty, još jednom, igrače vodi kroz iluziju velikog sveta, a u stvari kroz uzak prelepo ukrašeni hodnik, AI je ocajan, a sve je toliko skriptovano da više liči na interaktivan film, međutim, ako se pomirimo sa stilom koji karakteriše ovu seriju, shvaticemo da je, još jednom, postignut sjajan rezultat.
Istina je da se ova igra kupuje zbog multiplayer komponente, međutim, solo kampanja, iako tradicionalno kratka, predstavlja sjajan dodatni sadržaj. Naravno, to čudno zvuči, jer su u glavnim ulogama Sem Vorington, Ed Haris i Geri Oldman, ali, suočimo se sa istinom, single player komponenta je zaista, za CoD, malo važna. Bez obzira na to, ona je dovoljno dobra, da zaslužuje da na nju obratimo dodatnu pažnju.
Black Ops je prvi naslov studija Treyarch koji se ne dešava u drugom svetskom ratu. Od introa je jasno da to nije jedina promena. Osnovni metod naracije, po kome je CoD serija poznata, ovde je zamenjen kohezivnijom pricom koja ima jasno odredenog protagonistu. Fabula se odvija kroz flešbekove izazvane ispitivanjem zarobljenog operativca specijalnih jedinica Mejsona (Sem Vorington). Vecim delom igraci upravo i ulaze u njegovu kožu. Dok se prethodni delovi franšize bave politicko-vojnim spletkama kojima je teško uhvatiti pocetak i kraj, ovde je lakše pokapirati "ko sa kim ide u krevet".
Prica se, naime, vrti oko biohemijskog oružija Nova 6, za koga su zainteresovani svi krupni igraci na svetskoj sceni. Svet je na ivici treceg svetskog rata, a kljuc za njegovo zaustavljanje leži u Mejsonovom susretu sa misterioznom sekvencom brojeva koja se emituje iz nepoznatog izvora. Taj element neodoljivo podseca na seriju Lost, i unosi zanimljiv sloj misterije kakav nismo očekivali od Call of Duty serije. Možemo reci da je kombinacija sjajne glume Gerija Oldmana i ove misterije glavni razlog za napredovanje u igri mnogima koji pažljivo prate pricu.
Ali, naravno, nije ona najvažnija stvar u solo kampanji. Kao i uvek, ponuđen je sjajan balans raznovrsnih i, uglavnom, dobro dizajniranih nivoa (uslovno rečeno, ako se pomirimo sa činjenicom da je Black Ops preterano linearan): tropske džungle, ledene snegom zavejane planine, urbano ratovanje... Sve je tu, kako ništa ne bi bilo monotono. Iako početak kampanje nudi standardne i očekivane misije, koje su nas zabrinule, kako igra odmiče bljeskovi inspiracije pobrinuli su se da nekoliko nivoa budu dovoljno zanimljivi da ih vredi igrati ponovo.
U prvom redu tu je sjajna "vodena deonica", osmišljena u stilu Apokalipse danas. Šteta što Black Ops nema estetsku dimenziju tog ostvarenja, ili dublju i značajniju poentu, ali ipak je postignut sjajan efekat. Naime, luda akcija čamcima propraćena je remek-delom grupe Rolling Stones, Sympathy for the Devil. Ako ništa drugo, zbog ove (neki bi rekli ofucane) fore, Black Ops ima šta "za dodat" aleji velikih misija serije Call of Duty. Dalje, nostalgičari i stari fanovi ovog brenda biće oduševljeni flešbekom koji vas vraća u drugi svetski rat. Reznov je na misiji koja će promeniti njegov pogled na svet i koja će ostaviti ožiljak gorčine, koji se oseća u njegovom glasu tokom cele igre. Nemci, Sovjeti, saveznici, svi su tu u ludoj tradicionalnoj Call of Duty misiji! Neverovatno prijatno osveženje. Ko bi rekao da bi kratak izlet u četrdesete, koje su nam se, inače, smučile, bio ovako osvežavajući.
Još jedna majstorija Treyarcha ogleda se u zanimljivom polu-strateškom pristupu tokom jedne misije, kada iz aviona izdajete jednostavne komande timu specijalaca. Tokom upada u objekte kamera se vrtoglava spušta do kopna i vi preuzimate kontrolu nad jednim od operativaca. Šteta što ova misija ne traje duže. Vijetnam, takode, ima šta da ponudi: posle rušenja helihoptera (suocimo se sa tim, neće proći ni jedna pucačina da ovo bar jednom ne doživite), primorani ste da ronite do čamca nesretnog Vijetnamca, ciji ce kalaš postati vaš glavni predmet interesovanja. Posle šunjanja i postavljanja eksploziva na strateškim mestima, sledi luda akcija koja se završava helihopterskim okršajem. Školska misija i lekcija za svakog ko želi da napravi linearnu, a zabavnu pucacinu. Svaka cast!
Kako ne bi pokvarili priču izostavićemo još neke cool detalje... Inače, izbor oružija je veliki, a pucanje uz pomoć gvozdenih nišana (iron sights) došlo je kao osveženje. Pucačine su nas, u poslednje vreme, razmazile fensi laserskim vizirima. Oružije iz ere hladnog rata, zaista, ima više duše. Od zanimljivih komada netipičnog oružija izdvojićemo samostrel sa eksplozivnim glavama (treba li objašnjavati svrhu?). Mehanika pucanja je na navjišem nivou do sada. Svaki komad oružija specifičan je na svoj način. Ako ste dugo igrali Modern Warfare osetićete drugačiji trzaj i nedostatke starijeg naoružanja. Treyarch je uradio zaista impresivan posao.
Na žalost, to ne može da se kaže i za AI. Saborci imaju običaj da jure glavom bez obzira, ako vi ne očistite neki sektor dovoljno brzo. To će prouzrokovati smešne bliske susrete sa protivnicima koji zaista negativno utiču na celokupni doživljaj. Isto važi i za protivnike. Zavisno od toga kako su programirani, oni će se lepiti za određen zaklon ili lokaciju i biće lake mete. Po nekad će se suparnik zatrcati pravu u vas, iako je predaleko. Čini nam se da je AI na nižem nivou nego onom koji smo videli u Modern Warfare 2 (mada ni tu nije za pohvalu). To je svakako bolna tačka ovog naslova i jedini veliki nedostatak.
Što se multiplayer segmenta tiče, Black Ops pruža iskustvo kakvo je i očekivano. To ne znači da nema iznenađenja i novina. Sem standardne ponude modova, što mora biti obavezna početna tačka za novajlije, novi Call of Duty donosi i fantastične Wager partije. Možemo slobodno konstatovati da ova novina predstavlja neverovatno osveženje, ali i najbolji test živaca, znanja i veštine koji smo videli u nekom FPS mutliplayer-u. Wager modovi od igrača zahtevaju da budu majstori CoD-a, neophodno je ovladati svakim oružijem i imati rešenje u svakoj situaciji. Reč je o partijama koje su brutalne i za iskusnije igrače, a novajlije očekuje genocid. Zbog toga, dobro razmislite koliko ste vešti pre nego što se usudite da se oprobate u nekom od novih modova.
Jedan od najzanimljivijih je One in the Chamber. Kako ime kaže, igrači imaju samo jedan metak u pištolju. Ubistvom protivnika dobijate novi metak. Ako promašite ostaje vam samo nož. Pritisak koji se oseća tokom igranja ovog moda neponovljiv je. Pravi test vaših FPS veština predstavlja Gun Game. Ovde, kako napredujete po nivoima, dobijate novi tip oružija. Do kraja partije u rukama možete imati sve modele iz igre. Pobednik je onaj koji stigne do poslednjeg tipa i ubije koristeći se tim oružijem. Ako nekog ponizite nožem on će pasti za jedan nivo.
Sem ovih, postoje i drugi Wager modovi, a ujedinjuje ih koncept kockanja. Virtuelni novac, CoD Points, koji je novina u ovoj franšizi, ulažu svi Wager učesnici. Međutim, na kraju partije, ovu virtuelnu valutu dobijaju samo prva tri igrača. Zbog toga, Wager mod može da bude poprilično brutalan. Inače, razvoj i personalizacija lika podseća na ono što smo videli u Moder Warfare 2, ali sada postoji jedna nova dimenzija.
Deo nadogradnji obavlja se, i dalje, iskustvenim napredovanjem. Međutim, dodatna personalizacija, a mogućnosti su zaista ogromne, moguća je trošenjem CoD poena. Sem kupovine oružija, moguće je menjati njegov i vaš izgled, prilagoditi nišan, ugravirati anblem klana na vašu omiljenu pušku i mnogo toga drugog. Početnicima bogatstvo izbora po pogledu modova, ali i sistema personalizacije predstavljaće otežavajuću okolnost, ali je sve na svom mestu, i sem pomalo loše rešenog sistema uparivanja za Wager mečeve na PC-u, nemamo nikakve zamerke. Multiplayer je, u stvari, zbog svih pratećih elemenata neverovatno zarazan i, možda, najbalansiraniji do sada: mada će neke ispravke biti neophodne da bi ga nazvali idealnim. Sasvim sigurno će zakrpe u budućnost ispraviti par nepravdi, koje, u globalu, ne utiču na fantasticno multiplayer iskustvo.
Treyarch je radio i na jačanju zajednice kroz važnu društvenu komponentu. Novi Theater mod odgovoran je za snimanje i "režiranje" sopstvene partije. Možete izbaciti pogibije zbog kojih bi vam društvo "izvadilo dušu", i potom prikazati vaše izmontirane veštine CoD zajednici. Za sada ne postoji integracija sa YouTube ili Facebook-om, što pomalo cudi, ali, kako god, vaša ciljna grupa je tu.
World at War bio je veoma popularan i zbog zombi moda. Zombiji su i u Black Ops-u tu. Kooperativno igranje je najzanimljivije, a postoji i mapa u kojoj igrači kontrolišu Kenedija, Kastra, Meknemaru i Niksona. Naime, posle tajnog sastanka u Pentagonu, cetiri političara primorana su da se ujedine u okršaju sa zombijima. Svi likovi su parodirani na sjajan način uz zanimljive replike. U ovom duhovitom modu, iako smo očekivali da će Kastro biti najzanimljiviji, Kenedi nas je najviše oduševio svojom neumornom političkom retorikom. Prisutana je i arkadna top-down verzija zombi moda. Ovaj omaž starijim akcionim igrama naziva se Dead Ops Arcade.
Zaključak? Black Ops nije razočarao. Kampanja je sveža i zanimljiva, zahvaljujući novom narativnom stilu i solidnoj, ali veoma predvidivoj priči. Loš AI i preterana linearnost i odsustvo bilo kakve slobode kvare utisak, ali to smo i očekivali. Multiplayer je, takode očekivano, još jednom pomerio granice u FPS igrama. Zombi mod čini Black Ops još bogatijim naslovom. U žanru linearnih ne-SF pucačina Treyarch je pokazao da više ne zaostaje za Infitiy Wardom. Ipak, ako se nešto suštinski ne promeni, Call of Duty franšiza će, sa sledećim naslovima, pokazati znake umora...
IZVOR:GAMEINFUSION.NET
Poslednja izmena: