LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Čak 350.000 odraslih ne zna da se potpiše
Blic
Čak 350.000 odraslih ljudi u Srbiji ne zna da se potpiše, a 1,3 miliona nije završilo osnovnu školu. Poslednja PIZA testiranja su pokazala da je svaki treći petnaestogodišnjak u našoj zemlji funkcionalno nepismen, sriče dok čita i ne razume pročitano. Za one koji još uvek umesto potpisa ostavljaju otisak palca, država je pokrenula projekat “Druga šansa”, gde je u školske klupe selo 2.700 odraslih ljudi.
Osnovnu školu nije završilo 1,3 miliona građana Srbije
U pomoć je pritekla i Evropska unija koja je sa četiri miliona evra finansirala taj projekat.
- Ovo je ogledna faza projekta u koju je uključeno 37 osnovnih škola. Ideja je da se u naredne dve godine mreža širi na 80 škola i 400 polaznika. Za završetak osnovne škole imaju tri godine, a tu je uključena i obuka od tri meseca za jedno od 50 zanimanja - kaže Aleksandra Kokanović, koordinator na projektu i dodaje da je ideja da obrazovanje odraslih zaživi u svim osnovnim školama.
Za rešavanje problema funkcionalne nepismenosti kod učenika biće potrebna potpuna reforma obrazovnog sistema. Velike nade se polažu u strategiju obrazovanja za koju je najavljeno da će biti usvojena do kraja godine. Ona treba da trasira put obrazovnog sistema od predškolskih ustanova do fakulteta. Danas slika među petnaestogodišnjacima nije nimalo ružičasta. U odeljenju od 30 učenika čak 10 do 12 njih je funkcionalno nepismeno, loše čitaju, ne razumeju pročitano, pa samim tim ne mogu da uče iz udžbenika.
- Poslednja PISA testiranja su pokazala da je 33 do 40 odsto petnaestogodišnjaka funkcionalno nepismeno. Praćene su tri oblasti, matematika, nauka i čitanje. Čitalačka pismenost je ključna jer ako neko ne može da se izbori sa tekstom, ne razume ono što je pročitao, znači da nije u stanju da uči iz udžbenika - kaže za “Blic” Aleksandar Baucal, član PIZA tima.
Za razliku od srpskih učenika, njihovi vršnjaci u razvijenim evropskim zemljama mnogo bolje znaju da primene naučeno u praksi. Evropski prosek funkcionalne nepismenosti je 20 odsto, a postavljeni cilj EU je da se do 2020. godine smanji ispod 15 odsto. Finski obrazovni sistem se pokazao kao najbolji u Evropi i funkcionalna nepismenost kod njih je ispod 10 odsto.
Poljska dobar primer
- Trebalo bi da učimo od zemalja kao što je Poljska, koja je do devedesetih imala sličan obrazovni sistem našem, ali su ozbiljnim reformama uspeli da naprave veliki pomak, tako da danas imaju najveće poboljšanje na PIZA testiranju - kaže Baucal i dodaje da su naši učenici pokazali isti nivo znanja kao Rumuni i Bugari, da su malo bolji od Albanaca i vršnjaka iz Crne Gore, ali da mnogo zaostaju za učenicima iz Slovenije i Hrvatske.
Blic
Čak 350.000 odraslih ljudi u Srbiji ne zna da se potpiše, a 1,3 miliona nije završilo osnovnu školu. Poslednja PIZA testiranja su pokazala da je svaki treći petnaestogodišnjak u našoj zemlji funkcionalno nepismen, sriče dok čita i ne razume pročitano. Za one koji još uvek umesto potpisa ostavljaju otisak palca, država je pokrenula projekat “Druga šansa”, gde je u školske klupe selo 2.700 odraslih ljudi.
Osnovnu školu nije završilo 1,3 miliona građana Srbije
U pomoć je pritekla i Evropska unija koja je sa četiri miliona evra finansirala taj projekat.
- Ovo je ogledna faza projekta u koju je uključeno 37 osnovnih škola. Ideja je da se u naredne dve godine mreža širi na 80 škola i 400 polaznika. Za završetak osnovne škole imaju tri godine, a tu je uključena i obuka od tri meseca za jedno od 50 zanimanja - kaže Aleksandra Kokanović, koordinator na projektu i dodaje da je ideja da obrazovanje odraslih zaživi u svim osnovnim školama.
Za rešavanje problema funkcionalne nepismenosti kod učenika biće potrebna potpuna reforma obrazovnog sistema. Velike nade se polažu u strategiju obrazovanja za koju je najavljeno da će biti usvojena do kraja godine. Ona treba da trasira put obrazovnog sistema od predškolskih ustanova do fakulteta. Danas slika među petnaestogodišnjacima nije nimalo ružičasta. U odeljenju od 30 učenika čak 10 do 12 njih je funkcionalno nepismeno, loše čitaju, ne razumeju pročitano, pa samim tim ne mogu da uče iz udžbenika.
- Poslednja PISA testiranja su pokazala da je 33 do 40 odsto petnaestogodišnjaka funkcionalno nepismeno. Praćene su tri oblasti, matematika, nauka i čitanje. Čitalačka pismenost je ključna jer ako neko ne može da se izbori sa tekstom, ne razume ono što je pročitao, znači da nije u stanju da uči iz udžbenika - kaže za “Blic” Aleksandar Baucal, član PIZA tima.
Za razliku od srpskih učenika, njihovi vršnjaci u razvijenim evropskim zemljama mnogo bolje znaju da primene naučeno u praksi. Evropski prosek funkcionalne nepismenosti je 20 odsto, a postavljeni cilj EU je da se do 2020. godine smanji ispod 15 odsto. Finski obrazovni sistem se pokazao kao najbolji u Evropi i funkcionalna nepismenost kod njih je ispod 10 odsto.
Poljska dobar primer
- Trebalo bi da učimo od zemalja kao što je Poljska, koja je do devedesetih imala sličan obrazovni sistem našem, ali su ozbiljnim reformama uspeli da naprave veliki pomak, tako da danas imaju najveće poboljšanje na PIZA testiranju - kaže Baucal i dodaje da su naši učenici pokazali isti nivo znanja kao Rumuni i Bugari, da su malo bolji od Albanaca i vršnjaka iz Crne Gore, ali da mnogo zaostaju za učenicima iz Slovenije i Hrvatske.