LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Bugarska: Pronađene kosti jesu mošti Jovana Krstitelja
Tanjug |
Naučnici su pronašli nove dokaze koji potkrepljuju teoriju da su kosti pronađene u podu jedne crkve u Bugarskoj zaista mošti Jovana Krstitelja, prenosi AFP.
Zglobna kost, deo lobanje, jedan zub i drugi ljudski ostaci pronađeni su pre dve godine u malom mermernom relikvijaru na bugarskom ostrvu Sveti Ivan na Crnom moru kod Sozopola.
Istraživački tim sa Oksfordskog univerziteta datirao je kost ručnog zgloba iz prvog veka n.e., odnosno iz vremena kada je Jovan Krstitelj živeo.
Naučnici sa Univerziteta u Kopenhagenu su, pak, analizirali DNK kostiju i ustanovili da mošti potiču od jedne te iste osobe, najverovatnije muškarca, poreklom sa područja današnjeg Bliskog istoka.
Premda ovi nalazi ne dokazuju ništa definitivno, oni u izvesnoj meri potvrđuju teoriju bugarskih arheologa da je reč o moštima sv. Jovana Krstitelja.
"Da li je ta osoba bila Jovan Krstitelj pitanje je na koje još ne možemo niti ćemo verovatno ikada moći definitivno da odgovorimo", kazao je jedan od oksfordskih naučnika.
Bugarski arheolozi su pored relikvijara pronašli i kutiju malih dimenzija izrađenu od peščara sa natpisom na grčkom alfabetu i datumom 24. jun koji hrišćani slave kao dan rođenja sveca.
Istraživači veruju da je manastir na Svetom Ivanu dobio deo mošti Jovana Krstitelja u V ili početkom VI veka. U svetu postoji više mesta za koja se veruje da čuvaju mošti ovog sveca, poput Velike džamije u Damasku koja tvrdi da poseduje njegovu lobanju.
Nekoliko svetilišta, među kojima je Cetinjski manastir u Crnoj Gori, tvrde da poseduju desnu ruku kojom je prorok krstio Isusa Hrista u reci Jordan. Nalazi istraživača biće prezentovani u dokumentarnom filmu koji će biti emitovan u nedelju na Nešenel Džeografik kanalu.
Tanjug |
Naučnici su pronašli nove dokaze koji potkrepljuju teoriju da su kosti pronađene u podu jedne crkve u Bugarskoj zaista mošti Jovana Krstitelja, prenosi AFP.
Zglobna kost, deo lobanje, jedan zub i drugi ljudski ostaci pronađeni su pre dve godine u malom mermernom relikvijaru na bugarskom ostrvu Sveti Ivan na Crnom moru kod Sozopola.
Istraživački tim sa Oksfordskog univerziteta datirao je kost ručnog zgloba iz prvog veka n.e., odnosno iz vremena kada je Jovan Krstitelj živeo.
Naučnici sa Univerziteta u Kopenhagenu su, pak, analizirali DNK kostiju i ustanovili da mošti potiču od jedne te iste osobe, najverovatnije muškarca, poreklom sa područja današnjeg Bliskog istoka.
Premda ovi nalazi ne dokazuju ništa definitivno, oni u izvesnoj meri potvrđuju teoriju bugarskih arheologa da je reč o moštima sv. Jovana Krstitelja.
"Da li je ta osoba bila Jovan Krstitelj pitanje je na koje još ne možemo niti ćemo verovatno ikada moći definitivno da odgovorimo", kazao je jedan od oksfordskih naučnika.
Bugarski arheolozi su pored relikvijara pronašli i kutiju malih dimenzija izrađenu od peščara sa natpisom na grčkom alfabetu i datumom 24. jun koji hrišćani slave kao dan rođenja sveca.
Istraživači veruju da je manastir na Svetom Ivanu dobio deo mošti Jovana Krstitelja u V ili početkom VI veka. U svetu postoji više mesta za koja se veruje da čuvaju mošti ovog sveca, poput Velike džamije u Damasku koja tvrdi da poseduje njegovu lobanju.
Nekoliko svetilišta, među kojima je Cetinjski manastir u Crnoj Gori, tvrde da poseduju desnu ruku kojom je prorok krstio Isusa Hrista u reci Jordan. Nalazi istraživača biće prezentovani u dokumentarnom filmu koji će biti emitovan u nedelju na Nešenel Džeografik kanalu.