Bugarin: Uvozom krava do više mleka
15. novembar 2010. | 08:14 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Problem nestašice mleka na tržištu najefikasnije može se rešiti uvozom visokosteonih junica, graviditeta od šest do sedam meseci, rekao je Miloš Bugarin.
Predsednik Privredne komore Srbije kaže da ni to nije rešenje u dugoročnom periodu, ali da se sadašnji problem ne može rešiti bez interventnog uvoza junica.
Mogu da se uvoze i ženska telad, što bi bilo pogodno za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, ali je potrebno 25 meseci da žensko tele dođe do laktacije, ukazao je Bugarin.
"Nestašica mleka i loša snabdevenost i intervencije iz Republičkih robnih rezervi, u poslednjih nekoliko meseci, su posledica jedne potpuno neprimerene agrarne politike koja je vođena od 2004. godine, gde su podsticaji za poljoprivredu bili smanjeni i gde je napravljena jedna neprimerena selekcija podsticanja", istakao je Bugarin.
Podsticajna sredstva iz agrarnog budžeta treba da imaju razvojni karakter, a ne socjalnu kategoriju, kao što je to bio slučaj u poslednih četiri - pet godina, što je rezultiralo smanjenjem broja muznih krava i stočnih grla u Srbiji za 233.000, precizirao je on.
Ukazujući da je samim smanjenjem stočnog fonda, koji je osnovni generator produkcije mleka, došlo i do smanjenja ukupne proizvodnje mleka i do nestašice, Bugarin je rekao da ona nije veštačka, već samo posledica nedostatka proizvodnih grla.
U dugoročnom periodu rešenje je da srpska poljoprivreda, koja ima ogroman potencijal od 5,1 miliona hektara zemljišta, sa vrlo kvalitetnom klimom, dobije veća podsticajna sredstva iz budžeta, koja bi imala razvojni karakter, smatra predsednik PKS.
Podsetivši da je godina bila rodna, kada su u pitanju ratarski usevi, posebno oni koji su sejani u prolećnom periodu, Bugarin je rekao da je to najvećim delom rezultat povoljnih klimatskih uslova, ali da se ne treba previše ponositi sa tim što imamo suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 600 miliona dolara.
"Možemo imati suficit i tri i pet milijardi dolara, pod uslovom da imamo veći stepen finalizacije, da ne izvozimo kukuruz, već bejbi bif i svinjsko meso, da ne izvozimo pšenicu i šećer, već konditorske proizvode. Takođe, treba da izvozimo voćne proizvode više faze prerade, kao i proizvode od povrća i svih ostalih poljoprivrednih proizvoda", istakao je on.
15. novembar 2010. | 08:14 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Problem nestašice mleka na tržištu najefikasnije može se rešiti uvozom visokosteonih junica, graviditeta od šest do sedam meseci, rekao je Miloš Bugarin.
Predsednik Privredne komore Srbije kaže da ni to nije rešenje u dugoročnom periodu, ali da se sadašnji problem ne može rešiti bez interventnog uvoza junica.
Mogu da se uvoze i ženska telad, što bi bilo pogodno za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, ali je potrebno 25 meseci da žensko tele dođe do laktacije, ukazao je Bugarin.
"Nestašica mleka i loša snabdevenost i intervencije iz Republičkih robnih rezervi, u poslednjih nekoliko meseci, su posledica jedne potpuno neprimerene agrarne politike koja je vođena od 2004. godine, gde su podsticaji za poljoprivredu bili smanjeni i gde je napravljena jedna neprimerena selekcija podsticanja", istakao je Bugarin.
Podsticajna sredstva iz agrarnog budžeta treba da imaju razvojni karakter, a ne socjalnu kategoriju, kao što je to bio slučaj u poslednih četiri - pet godina, što je rezultiralo smanjenjem broja muznih krava i stočnih grla u Srbiji za 233.000, precizirao je on.
Ukazujući da je samim smanjenjem stočnog fonda, koji je osnovni generator produkcije mleka, došlo i do smanjenja ukupne proizvodnje mleka i do nestašice, Bugarin je rekao da ona nije veštačka, već samo posledica nedostatka proizvodnih grla.
U dugoročnom periodu rešenje je da srpska poljoprivreda, koja ima ogroman potencijal od 5,1 miliona hektara zemljišta, sa vrlo kvalitetnom klimom, dobije veća podsticajna sredstva iz budžeta, koja bi imala razvojni karakter, smatra predsednik PKS.
Podsetivši da je godina bila rodna, kada su u pitanju ratarski usevi, posebno oni koji su sejani u prolećnom periodu, Bugarin je rekao da je to najvećim delom rezultat povoljnih klimatskih uslova, ali da se ne treba previše ponositi sa tim što imamo suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 600 miliona dolara.
"Možemo imati suficit i tri i pet milijardi dolara, pod uslovom da imamo veći stepen finalizacije, da ne izvozimo kukuruz, već bejbi bif i svinjsko meso, da ne izvozimo pšenicu i šećer, već konditorske proizvode. Takođe, treba da izvozimo voćne proizvode više faze prerade, kao i proizvode od povrća i svih ostalih poljoprivrednih proizvoda", istakao je on.