LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Bugarin: Još para za Razvojnu banku
[/h] Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Budžet koji je predviđen za Razvojnu banku od 400 miliona evra je nedovoljan i trebalo bi da bude milijardu evra, kaže predsednik PKS Miloš Bugarin.
On je ocenio da Razvojna banka Srbije mora da ima kapacitet od milijardu evra koja bi mogla da bude stavljena u funkciju podsticaja privrede.
Bugarin je dodao da su u Zakonu o Razvojnoj banci napravljeni propusti "koji nisu činjeni u zemljama u regionu" , i naveo da je Komora uputila niz amandmana kako bi taj pravni akt bio poboljšan.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]RBS neće potpadati pod zvaničan bankarski nadzor, već će se posebnim zakonom uredjivati njeno poslovanje, ali će biti organizovana i delovaće kao punopravna banka koja podleže redovnom nadzoru. RBS će preuzeti prava i obaveze, sredstva za rad i arhivu Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza i dužnosti Jedinice za upravljanje Fondom revolving kredita Srbije.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"Ako smo želeli da imamo Zakon o razvojnoj banci, onda moramo da imamo funkcionalnu razvojnu banku koja će imati adekvatan nivo kapitalizacije i finansijskih sredstava koji može podržati velike razvojne i infrastrukturne projekte``, kazao je Bugarin.
Prema njegovim rečima postoje mogućnosti da se predlog Zakona o razvojnoj banci poboljša.
Bugarin je izrazio očekivanje da će taj pravni akt što pre biti donet i stupiti na snagu i da će razvojna banka ostvariti svoju funkciju - da podrži srpsku privredu.
Vlada Srbije uputila je Predlog zakona o RSB u skupštinsku proceduru 11. januara ove godine.
Predlogovom ovog zakona je predviđeno da će minimalni osnivački kapital banke iznositi 400 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, predmetni kapital će se obezbediti iz republičkog budžeta, a Srbija mora biti većinski vlasnik RBS.
Vlada Srbije navela je u obrazloženju predloženog zakona da će za njegovo sprovodjenje iz budžeta u naredne tri godine biti izdvojeno 400 miliona evra i to 2013. 100 miliona evra, a 2014. i 2015. godine po 150 miliona evra.
Razvojna banka je finansijska institucija koja se bavi dugoročnim kreditiranjem projekata za koje poslovne banke nisu dovoljno zainteresovane, a koji imaju pozitivne efekte na ukupni razvoj privrede Srbije i to povećanje medjunarodne konkurentnosti, podsticaj izvoza i smanjivanje regionalnih razlika u nivou razvijenosti.
Primarni cilj te institucije biće podsticanje razvoja privrede Srbije, a ona će, kao instrument strukturalne i promotivne politike Vlade, delovati onda kada poslovni finansijski sektor ne može sam na odgovarajući način da prati i podrži razvojni potencijal privrede.
Najvažniji prioritet, kako piše u predloženom zakonu, biće pružanje podrške sektoru malih i srednjih preduzeća, budući da on čini 99,8 odsto ukupnog broja preduzeća u Srbiji i zapošljava 67,2 odsto radne snage u zemlji. Taj sektor je cenu i pristup finansiranju ocenio kao jednu od najvećih prepreka u poslovanju.
Pored toga, Razvojna banka će podržavati i druge ekonomske aktivnosti, poput izvoza, lokalne infrastrukture ili energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije i druge oblasti koje povećavaju konkuretnost domaće privrede, izvozne transakcije, internacionalizaciju srpske ekonomije...
[/h] Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Budžet koji je predviđen za Razvojnu banku od 400 miliona evra je nedovoljan i trebalo bi da bude milijardu evra, kaže predsednik PKS Miloš Bugarin.
Bugarin je dodao da su u Zakonu o Razvojnoj banci napravljeni propusti "koji nisu činjeni u zemljama u regionu" , i naveo da je Komora uputila niz amandmana kako bi taj pravni akt bio poboljšan.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]RBS neće potpadati pod zvaničan bankarski nadzor, već će se posebnim zakonom uredjivati njeno poslovanje, ali će biti organizovana i delovaće kao punopravna banka koja podleže redovnom nadzoru. RBS će preuzeti prava i obaveze, sredstva za rad i arhivu Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza i dužnosti Jedinice za upravljanje Fondom revolving kredita Srbije.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"Ako smo želeli da imamo Zakon o razvojnoj banci, onda moramo da imamo funkcionalnu razvojnu banku koja će imati adekvatan nivo kapitalizacije i finansijskih sredstava koji može podržati velike razvojne i infrastrukturne projekte``, kazao je Bugarin.
Prema njegovim rečima postoje mogućnosti da se predlog Zakona o razvojnoj banci poboljša.
Bugarin je izrazio očekivanje da će taj pravni akt što pre biti donet i stupiti na snagu i da će razvojna banka ostvariti svoju funkciju - da podrži srpsku privredu.
Vlada Srbije uputila je Predlog zakona o RSB u skupštinsku proceduru 11. januara ove godine.
Predlogovom ovog zakona je predviđeno da će minimalni osnivački kapital banke iznositi 400 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, predmetni kapital će se obezbediti iz republičkog budžeta, a Srbija mora biti većinski vlasnik RBS.
Vlada Srbije navela je u obrazloženju predloženog zakona da će za njegovo sprovodjenje iz budžeta u naredne tri godine biti izdvojeno 400 miliona evra i to 2013. 100 miliona evra, a 2014. i 2015. godine po 150 miliona evra.
Razvojna banka je finansijska institucija koja se bavi dugoročnim kreditiranjem projekata za koje poslovne banke nisu dovoljno zainteresovane, a koji imaju pozitivne efekte na ukupni razvoj privrede Srbije i to povećanje medjunarodne konkurentnosti, podsticaj izvoza i smanjivanje regionalnih razlika u nivou razvijenosti.
Primarni cilj te institucije biće podsticanje razvoja privrede Srbije, a ona će, kao instrument strukturalne i promotivne politike Vlade, delovati onda kada poslovni finansijski sektor ne može sam na odgovarajući način da prati i podrži razvojni potencijal privrede.
Pored toga, Razvojna banka će podržavati i druge ekonomske aktivnosti, poput izvoza, lokalne infrastrukture ili energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije i druge oblasti koje povećavaju konkuretnost domaće privrede, izvozne transakcije, internacionalizaciju srpske ekonomije...