- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
BUDŽET ZA KULTURU 8,2 MILIJARDE Koliko i gde će se trošiti u 2017.
Budžet Ministarstva kulture i informisanja za narednu godinu, kako se može čuti, povećan je za milijardu i više od 200 miliona u odnosu na 2016.
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević
Jezikom brojki, on u planiranom obimu iznosi 12 milijardi i 972 miliona. Kada se od toga oduzmu sredstva za informisanje, dolazi se do sume od 8 milijardi i nešto više od 200 miliona (samo za kulturu). U 2016. ta suma je bila malo ispod 7 milijardi.
Gostujući u emisiji Radio Beograda kod Melihe Pravdić, Gorica Mojović je rekla da je budžet za kulturu ove godine „nešto više od 0,7 odsto“ od republičkog budžeta. Kasnije je precizirala da je reč o „nešto više od 0,7 odsto, uračunavajući deficit. Ranije smo običavali da procenat računamo ne obazirući se na deficit, što ekonomisti ne odobravaju, a po toj računici bio bi 0,8 odsto“.
Kada se pogledaju planirane stavke po pozicijama u budžetu i uporede sa ranijim godinama, prepoznaje se na šta se najveći deo sredstava povećanja odnosi.
Preko 724 miliona više nego u 2016, za Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, za rekonstrukciju i opremu. Podsetimo, na trogodišnjem nivou, kako se budžetiraju sredstva pri velikim investicijama, ti iznosi su za MSU 612 miliona, a za Narodni muzej 912 miliona. Ukupno 1.524.000.000. A najvažnije bi bilo da se ta sredstva utroše, tj. muzeji obnove i otvore.
Deo sredstava ide na povećanje plata od pet odsto, kao i većini zaposlenih u javnoj upravi. Podsetimo da je prilikom prethodnog povećanja plata od tri odsto kultura zaobiđena, tako da je i dalje u zaostatku.
Za međunarodnu saradnju ovogodišnjih 178 miliona podignuto je na 314, gde je i Novi Sad, kao evropska prestonica kulture, za šta je planirano 118 miliona.
Znatno smanjenje je na digitalizaciji, koja je (uvek) pozicionirana uz ustanove zaštite kulturnih dobara. Podsećanja radi, planirani iznos na toj poziciji u 2015. bio je 150 miliona, potom sveden na 130, a sada je 27 miliona. Pomenimo, ti iznosi nisu realizovani.
Među onima koji su ostali na starom su umetnička udruženja, kao instanca koja obavlja od države povereni posao - skromnih 33 miliona. A izveštaji kažu da im prethodnih godina ni ta sredstva nisu u celini preneta, odnosno da im je, narodski rečeno, zakinuto za oko 10 miliona.
Za dvorski kompleks 100 odsto više
Procentualno gledano, izdvajanja za dvorski kompleks imaju najveće povećanje, čak 100 odsto. Naime, u te svrhe 2016. izdvojeno je 34, a u 2017. je planirano 68 miliona. Izdvajanja za obnovu Hilandara porasla su sa 60 miliona u ovoj na 70 miliona u narednoj godini. Predviđeno je i 400 miliona za novu zgradu RTV Vojvodina.
(Blic Online)
Budžet Ministarstva kulture i informisanja za narednu godinu, kako se može čuti, povećan je za milijardu i više od 200 miliona u odnosu na 2016.
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević
Jezikom brojki, on u planiranom obimu iznosi 12 milijardi i 972 miliona. Kada se od toga oduzmu sredstva za informisanje, dolazi se do sume od 8 milijardi i nešto više od 200 miliona (samo za kulturu). U 2016. ta suma je bila malo ispod 7 milijardi.
Gostujući u emisiji Radio Beograda kod Melihe Pravdić, Gorica Mojović je rekla da je budžet za kulturu ove godine „nešto više od 0,7 odsto“ od republičkog budžeta. Kasnije je precizirala da je reč o „nešto više od 0,7 odsto, uračunavajući deficit. Ranije smo običavali da procenat računamo ne obazirući se na deficit, što ekonomisti ne odobravaju, a po toj računici bio bi 0,8 odsto“.
Kada se pogledaju planirane stavke po pozicijama u budžetu i uporede sa ranijim godinama, prepoznaje se na šta se najveći deo sredstava povećanja odnosi.
Preko 724 miliona više nego u 2016, za Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, za rekonstrukciju i opremu. Podsetimo, na trogodišnjem nivou, kako se budžetiraju sredstva pri velikim investicijama, ti iznosi su za MSU 612 miliona, a za Narodni muzej 912 miliona. Ukupno 1.524.000.000. A najvažnije bi bilo da se ta sredstva utroše, tj. muzeji obnove i otvore.
Deo sredstava ide na povećanje plata od pet odsto, kao i većini zaposlenih u javnoj upravi. Podsetimo da je prilikom prethodnog povećanja plata od tri odsto kultura zaobiđena, tako da je i dalje u zaostatku.
Za međunarodnu saradnju ovogodišnjih 178 miliona podignuto je na 314, gde je i Novi Sad, kao evropska prestonica kulture, za šta je planirano 118 miliona.
Znatno smanjenje je na digitalizaciji, koja je (uvek) pozicionirana uz ustanove zaštite kulturnih dobara. Podsećanja radi, planirani iznos na toj poziciji u 2015. bio je 150 miliona, potom sveden na 130, a sada je 27 miliona. Pomenimo, ti iznosi nisu realizovani.
Među onima koji su ostali na starom su umetnička udruženja, kao instanca koja obavlja od države povereni posao - skromnih 33 miliona. A izveštaji kažu da im prethodnih godina ni ta sredstva nisu u celini preneta, odnosno da im je, narodski rečeno, zakinuto za oko 10 miliona.
Za dvorski kompleks 100 odsto više
Procentualno gledano, izdvajanja za dvorski kompleks imaju najveće povećanje, čak 100 odsto. Naime, u te svrhe 2016. izdvojeno je 34, a u 2017. je planirano 68 miliona. Izdvajanja za obnovu Hilandara porasla su sa 60 miliona u ovoj na 70 miliona u narednoj godini. Predviđeno je i 400 miliona za novu zgradu RTV Vojvodina.
(Blic Online)