LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Budžet krpimo i u inostranstvu
Kad na jesen država bude emitovala evroobveznice za međunarodno tržište, kupci će prilikom procene rizika ceniti i da li je naš ukupan dug održiv
Dodatno zaduživanje je samo druga strana minusa u državnoj kasi. Ovim rečima Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, opisuje nameru države da međunarodnom tržištu ponudi najmanje 500 miliona evra, kako bi zatvorila jaz u budžetu. Ono što je Gligorov hteo da kaže je da fiskalne vlasti zapravo samo poštuju plan, odnosno ne rade ništa mimo Zakona o budžetu za 2011. godinu. „Čim je planiran manjak nešto veći od 4,1 odsto za toliko država mora da se zaduži”, objašnjava Gligorov. Pravo pitanje je da li je bolje da se deficit u kasi finansira zaduživanjem u inostranstvu ili kod kuće, dodaje naš sagovornik.
– Dva su razloga za ovu odluku. Jedan je da zaduživanje u inostranstvu stabilizuje kurs i ne podstiče inflaciju. Drugi je da je takva pozajmica jeftinija, jer su kamate niže. Negativna strana je što se time povećava minus na tekućem računu i u spoljnotrgovinskoj razmeni. Na duži rok, međutim, povećani strani dug značajno ograničava politiku kursa i povećava rizike od spoljašnjih šokova – upozorava Gligorov.
Ima li srpske dužničke papire ko da kupi? Naš sagovornik smatra da će strani kreditori ceniti da li je naš strani dug održiv i prema tome ceniti koliko su rizične hartije koje im nudimo. Ako se samo posmatraju različiti dugovi (spoljni, javni, privatni), najveći je strani dug zemlje (oko 80 odsto bruto domaćeg proizvoda na kraju 2010. godine).
– To bi moglo da znači da bi kamata mogla da bude relativno visoka. Uz to, valja računati i sa tim da će privredni rast morati da se uspori kako bi se usporila i inflacija. To će se verovatno dogoditi posle izbora. A to znači da će strani dug biti još veći teret, a to će investitori imati u vidu – skeptičan je Gligorov.
Što se Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta tiče, odluka države da na jesen u svet „pusti” evroobveznice može da ublaži ekskluzivitet koji imaju domaći investitori. Naime, Nikolić smatra da se ove hartije u zemlji prodaju sa visokim interesom i da bi konkurencija mogla da smanji državne troškove na ime kamate.
– Drugo je pitanje da li je uopšte dobro ovoliko zaduživanje države – kaže Nikolić.
Ukupan javni dug Srbije bio je na kraju maja 13,23 milijarde evra i za pet meseci ove godine povećan je za nešto više od milijardu evra, podaci su Ministarstva finansija Srbije. Kako se navodi, ukupan javni dug je na kraju maja bio 38,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) prema 42,7 odsto BDP-a na kraju prošle godine.
Tokom prošlog meseca, ukupan javni dug Srbije povećan je za 280 miliona evra, a u odnosu na BDP, javni dug je u maju bio za 1,9 procentnih poena manji nego u prethodnom mesecu, kada je bio 40,2 odsto BDP-a.
Prema Zakonu o fiskalnoj odgovornosti, javni dug Srbije ne bi smeo da pređe 45 odsto BDP-a. Ukupne direktne obaveze Srbije na kraju prethodnog meseca bile su 11,52 milijarde evra od čega 5,55 milijardi unutrašnje obaveze, a spoljni dug 5,97 milijardi.
Ministarstvo finansija je objavilo da su ukupne indirektne obaveze na kraju maja bile 1,7 milijardi evra, od čega je unutrašnji dug bio 326,4 miliona, a spoljni 1,38 milijardi. Ukupan spoljni dug Srbije, koji uključuje direktne i indirektne obaveze, na kraju maja je bio 7,35 milijardi evra, dok je na kraju 2010. godine bio 7,24 milijarde.
NBS dala budžetu 4,2 milijarde dinara
Dobit Narodne banke Srbije u 2010. godini iznosila je 5,9 milijardi dinara, od čega je 4,2 milijarde uplaćeno u budžet Srbije, navedeno je u jučerašnjem saopštenju NBS.
Prema odluci Saveta guvernera NBS koji je usvojio finansijske izveštaje NBS, iz dobiti centralne banke u posebne rezerve biće izdvojeno 1,1 milijarda, a u osnovni kapital 0,5 milijardi dinara.
NBS je finansijske izveštaje za 2010. godinu dostavila Skupštini Srbije 24. maja, zajedno s izveštajem ovlašćenog revizora koji je ocenio da oni, kako je istaknuto, istinito i objektivno prikazuju finansijsko stanje NBS na kraju prošle godine.
Beta
Kad na jesen država bude emitovala evroobveznice za međunarodno tržište, kupci će prilikom procene rizika ceniti i da li je naš ukupan dug održiv
Dodatno zaduživanje je samo druga strana minusa u državnoj kasi. Ovim rečima Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, opisuje nameru države da međunarodnom tržištu ponudi najmanje 500 miliona evra, kako bi zatvorila jaz u budžetu. Ono što je Gligorov hteo da kaže je da fiskalne vlasti zapravo samo poštuju plan, odnosno ne rade ništa mimo Zakona o budžetu za 2011. godinu. „Čim je planiran manjak nešto veći od 4,1 odsto za toliko država mora da se zaduži”, objašnjava Gligorov. Pravo pitanje je da li je bolje da se deficit u kasi finansira zaduživanjem u inostranstvu ili kod kuće, dodaje naš sagovornik.
– Dva su razloga za ovu odluku. Jedan je da zaduživanje u inostranstvu stabilizuje kurs i ne podstiče inflaciju. Drugi je da je takva pozajmica jeftinija, jer su kamate niže. Negativna strana je što se time povećava minus na tekućem računu i u spoljnotrgovinskoj razmeni. Na duži rok, međutim, povećani strani dug značajno ograničava politiku kursa i povećava rizike od spoljašnjih šokova – upozorava Gligorov.
Ima li srpske dužničke papire ko da kupi? Naš sagovornik smatra da će strani kreditori ceniti da li je naš strani dug održiv i prema tome ceniti koliko su rizične hartije koje im nudimo. Ako se samo posmatraju različiti dugovi (spoljni, javni, privatni), najveći je strani dug zemlje (oko 80 odsto bruto domaćeg proizvoda na kraju 2010. godine).
– To bi moglo da znači da bi kamata mogla da bude relativno visoka. Uz to, valja računati i sa tim da će privredni rast morati da se uspori kako bi se usporila i inflacija. To će se verovatno dogoditi posle izbora. A to znači da će strani dug biti još veći teret, a to će investitori imati u vidu – skeptičan je Gligorov.
Što se Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta tiče, odluka države da na jesen u svet „pusti” evroobveznice može da ublaži ekskluzivitet koji imaju domaći investitori. Naime, Nikolić smatra da se ove hartije u zemlji prodaju sa visokim interesom i da bi konkurencija mogla da smanji državne troškove na ime kamate.
– Drugo je pitanje da li je uopšte dobro ovoliko zaduživanje države – kaže Nikolić.
Ukupan javni dug Srbije bio je na kraju maja 13,23 milijarde evra i za pet meseci ove godine povećan je za nešto više od milijardu evra, podaci su Ministarstva finansija Srbije. Kako se navodi, ukupan javni dug je na kraju maja bio 38,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) prema 42,7 odsto BDP-a na kraju prošle godine.
Tokom prošlog meseca, ukupan javni dug Srbije povećan je za 280 miliona evra, a u odnosu na BDP, javni dug je u maju bio za 1,9 procentnih poena manji nego u prethodnom mesecu, kada je bio 40,2 odsto BDP-a.
Prema Zakonu o fiskalnoj odgovornosti, javni dug Srbije ne bi smeo da pređe 45 odsto BDP-a. Ukupne direktne obaveze Srbije na kraju prethodnog meseca bile su 11,52 milijarde evra od čega 5,55 milijardi unutrašnje obaveze, a spoljni dug 5,97 milijardi.
Ministarstvo finansija je objavilo da su ukupne indirektne obaveze na kraju maja bile 1,7 milijardi evra, od čega je unutrašnji dug bio 326,4 miliona, a spoljni 1,38 milijardi. Ukupan spoljni dug Srbije, koji uključuje direktne i indirektne obaveze, na kraju maja je bio 7,35 milijardi evra, dok je na kraju 2010. godine bio 7,24 milijarde.
NBS dala budžetu 4,2 milijarde dinara
Dobit Narodne banke Srbije u 2010. godini iznosila je 5,9 milijardi dinara, od čega je 4,2 milijarde uplaćeno u budžet Srbije, navedeno je u jučerašnjem saopštenju NBS.
Prema odluci Saveta guvernera NBS koji je usvojio finansijske izveštaje NBS, iz dobiti centralne banke u posebne rezerve biće izdvojeno 1,1 milijarda, a u osnovni kapital 0,5 milijardi dinara.
NBS je finansijske izveštaje za 2010. godinu dostavila Skupštini Srbije 24. maja, zajedno s izveštajem ovlašćenog revizora koji je ocenio da oni, kako je istaknuto, istinito i objektivno prikazuju finansijsko stanje NBS na kraju prošle godine.
Beta