- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
БУДУЋНОСТ: ОВАКО ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ БЕОГРАД
Дружење у васионском броду
Неке нове грађевине постаће симболи престонице Србије, а неке ће бити дотеране тако да их нећемо препознати. Ево шта су смислили градски оци у сарадњи са архитектама и предузимачима
Центар за промоцију науке у новобеоградском блоку 39 је остварење архитекте Волфганга Чаплера
Предвођена познатим водитељем и архитектом Денијем Форстером, недавно је у Београду боравила екипа „Дискавери“ канала да би за емисију „Градимо веће и боље“ снимила причу о изградњи највећег моста на свету с једним пилоном! Реч је, наравно, о мосту преко Аде Циганлије. Кад у августу ове године буде завршен, биће дугачак 929 и широк 45 метара. Имаће шест саобраћајних трака, две пешачко-бициклистиче стазе и два колосека намењена будућем лаком метроу. Мост је ослоњен на осам стубова од којих је најзначајнији пилон, висок 200 метара. Као део београдског унутрашњег магистралног полупрстена повезиваће општине Чукарицу и Нови Београд. Потпуни завршетак петљи и приступних саобраћајница мосту очекује се до краја 2012. године.
Идејно решење моста са косим затегама дала је словеначка фирма „Поитинг“ победивши на конкурсу одржаном 2004. године. Његово пројектовање и изградња кошта 118,6 милиона евра. Средства су обезбеђена делом из буџета Града и путем кредита Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој.
У априлу би требало да почне да се гради и мост преко Дунава који би спајао Земун и Борчу. Камен темељац „Моста пријатељства Кине и Србије“, како је назван, поставили су средином протеклог лета председник наше земље Борис Тадић и председник Сталног комитета Свекинеског народног конгреса Ву Бангуо. Тада је обећано да ће радови бити завршени до пролећа 2014. године. Вредност инвестиције је 170 милиона евра. Изградња ће се финансирати из кредита кинеске Ексим банке, док ће учешће Националног инвестиционог плана бити 15 одсто. Трошкове експропријације земљишта и техничких припрема сноси град Београд.
Нови мост биће дугачак 1.507 метара, а широк 29 метара. Имаће шест коловозних трака, као и пешачко-бициклистичке стазе с обе стране. Планирана је и изградња још осам мањих мостова и приступне саобраћајнице у дужини од 21,5 километара аутопута. Кад мост буде пуштен за саобраћај, спајаће нови новосадски друм са панчевачким путем на левој обали Дунава. Све недоречености у договору две стране управо су прецизиране, тако да, како је недавно изјавила Верица Калановић, министарка за Национални инвестициони план, нема забринутости да кинески партнер, компанија „Чајна роуд енд бриџ корпорејшн“ (ЦРБЦ) неће испунити своје обавезе.
Васионски брод у Блоку 39
На пролеће би у новобеоградском Блоку 39 требало да почне изградња Центра за промоцију науке. По идејном решењу аустријског архитекте Вофганга Чапелера, победника у конкуренцији 232 пристигла рада на расписаном међународном конкурсу. Божидар Ћелић, потпредседник Владе Србије за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој, изјавио је да ће изградња овог објекта коштати 20 милиона евра и да би требало да буде завршена 2012. године. Својим изгледом Центар за промоцију науке подсећаће на васионски брод, а имаће планетаријум, клуб научника, лабораторије, учионице, конференцијске сале, ресторане, гараже и паркинг. Пројекат је део програма инвестиција у научну инфраструктуру који се финансира средствима Европске инвестиционе банке.
Португалско-британски конзорцијум „Сонае Сијера” ускоро би требало да почне с изградњом новог стадиона „Црвене звезде“ и пословно-стамбеног комплекса „Звездани град“. Идејно решење урадио је архитекта Марио Суа Кај. Нови стадион био би најмодернији у југоисточној Европи и један од четири најскупља на Старом континенту.
Градска галерија би требало да се гради на месту „Стакленца” на Тргу републике
Мост преко Аде Циганлије је највећи мост на свету с једним пилоном
Уз нови стадион „црвено-белих” налазиће се пословно-стамбени комплекс „Звездани град”
Уз фудбалски стадион са 62.000 места за седење, изградили би се и велики тржни центар, хотел, блокови апартмана и подземни паркинг. Простор између стадиона и предложеног тржног центра моћи ће да се користи за пијаце, кафиће, ресторане, привремене изложбе и наступе. Кров тржног центра замишљен је као јавна башта одакле ће посетиоци моћи да уживају у погледу на панораму града. Биће прекривен соларним плочама које ће допуњавати енергетске потребе стадиона, а користиће се и за сакупљање кишнице за наводњавање фудбалског терена и зелених површина комплекса.
Процењује се да би изградња новог комплекса трајала око четири године. За све то време на „Маракани“ (неки заговарају да се промени име стадиона у „Србија“) играле би се утакмице, јер би се трибине реновирале и градиле једна по једна. Вредност радова је око 500 милиона евра, па би реализација овог пројекта постала једна од највећих страних инвестиција у Србији.
„Кемпински“ на обали Дунава
Мада последњих година то нико не спомиње, Скупштина града је у ранијем сазиву донела одлуку да се уместо тржног центра „Стакленац“ на Тргу Републике, сазида Градска галерија површине 20.000 метара квадратних. Према предложеном решењу Бојане Пузић и Наталије Ристановић које су победиле на расписаном конкурсу. С тим што су ауторке, после завршеног урбанистичког плана за овај део Београда, дорадиле овај пројекат с професором Архитектонског факултета Владимиром Лојаницом. Тако би се у новој галерији (пре неколико година предложено је да носи име убијеног премијера др Зорана Ђинђића) налазиле сале за предавања, семинаре, биоскопска дворана, радионице, центар за дизајн, библиотека. Урбанисти су одлучни и да се с Трга републике протера саобраћај, а испод њега направе гараже и станица метроа.
Захваљујући новом насипу на две каскаде Земунски Кеј биће заштићен од поплава
Марина Дорћол: уз стамбене и пословне зграде је марина за 150 чамаца
Реконструкцијом и доградњом „Југославија” ће постати део хотелског ланца „Кемпински”
Ако ускоро добије све потребне дозволе, хотел „Југославија“, некад најлепши и најлуксузнији у Београду, под чијим кровом су спавали енглеска краљица Елизабета Друга и два америчка председника – Ричард Никсон и Џими Картер, за две године би, потпуно обновљен, после више од деценије, поново био отворен. И то као део једног од најелитнијих хотелских светских брендова – „Кемпински“. Аутор идејног пројекта реконструкције и доградње хотела „Југославија“ је архитекта Горан Војводић. Према његовој замисли уз хотел од осам спратова био би изграђен трговински центар и стамбено-пословна кула од 33 спрата.
Као изузетан пример модерне архитектуре код нас, хотел „Југославија“ је под заштитом Завода за заштиту споменика Београда. То значи, а архитекта Војводић о томе је нарочито водио рачуна, да мора бити сачуван изглед старе фасаде. Али, зато, уместо постојећих 500, нови стари хотел на обали Дунава имао би 258 соба. Величина најмање биће 40 метара квадратних, апартмана од 85 до 170, док ће се председнички апартман простирати на чак 260 метара квадратних! У склопу хотела налазиће се СПА и фитнес центри и ексклузивни ресторани. Нови комплекс хотела „Југославија“ имаће укупно више од 150.000 метара квадратних, укључујући и подземни паркинг за око 1.400 возила. Вредност инвестиције је око 150 милиона евра. Важно је споменути и да би у овом хотелу и пословно-тржном центру било отворено 1.200 нових радних места.
„Мост пријатељства Кине и Србије” требало би да буде завршен до пролећа 2014.
Управо ових дана почела је реконструкција утврде Земунског кеја са пристаном. Захваљујући томе, овај део обале у дужини од 450 метара, с новим насипом на две каскаде, коначно ће бити заштићен од поплава. Поред споменутих радова на потесу од ресторана „Шаран“ до „Венеције“, у плану је да се улица уз обалу до ресторана „Река“ прошири и бетонира, а стаза за пешаке поплоча. У јулу ће почети и изградња пристаништа, што значи да ће после два века, у Земун поново моћи да пристану туристички бродови дужи од тридесет метара.
Ништа од куле са 42 спрата
Компанија АБД обавестила је недавно јавност да коначно у јануару 2011. године планира почетак изградње луксузног тржног центра, хотела с пет звездица и гаражу са 600 паркинг места у Рајићевој улици, на месту бивше тролејбуске окретнице на крају Кнез Михаилове улице. У подземним етажама пословно-хотелског комплекса налазиће се хипермаркет с магацином, али и депои Библиотеке града. Пред овај пројекат вредан 100 милиона евра испречили су се били проблеми с археолошким налазиштима на локацији комплекса, као и протести наследника некадашњих власника земљишта који тврде да је оно предмет реституције и да је неуставно додељено инвеститорима.
Овако ће изгледати луксузни тржни центар и хотел у Рајићевој улици
Изградња “Националног тениског тренинг центра Србије” поред новобеоградске Хале спортова, почеће средином 2011. године. Будући Тениски центар имаће десет терена (шест са шљаком и четири са тврдом подлогом), као и халу са пет терена уз које ће се налазити и просторије Тениског савеза Србије. Центар ће имати и хотел за смештај четрдесетак тенисера, теретану, конгресни центар и медицински блок. Вредност инвестиција у овај тениски комплекс, захваљујући којем талентован деца више неће морати да одлазе на тренинге у иностране кампове, биће од пет до седам милиона евра.
Марина Дорћол је један од пројеката који од 2006. године, кад је потписан уговор са компанијом „Енгел марина Дорћол“, чека на реализацију. На левој обали Дунава, најављено је, предвиђена је изградња ексклузивног стамбено-пословног кварта чија вредност прелази 200 милиона евра. Реч је о пет стамбених кула, једној пословној згради, хотелу високе категорије и марини за 150 чамаца. Око зграда биће саграђени паркови и игралишта за децу. Као главни разлог одуговлачења с почетком радова је предуго чекање на потребне дозволе.
Снежана МИЛОШЕВИЋ
Извор: Илустрована политика
Дружење у васионском броду
Неке нове грађевине постаће симболи престонице Србије, а неке ће бити дотеране тако да их нећемо препознати. Ево шта су смислили градски оци у сарадњи са архитектама и предузимачима
Центар за промоцију науке у новобеоградском блоку 39 је остварење архитекте Волфганга Чаплера
Предвођена познатим водитељем и архитектом Денијем Форстером, недавно је у Београду боравила екипа „Дискавери“ канала да би за емисију „Градимо веће и боље“ снимила причу о изградњи највећег моста на свету с једним пилоном! Реч је, наравно, о мосту преко Аде Циганлије. Кад у августу ове године буде завршен, биће дугачак 929 и широк 45 метара. Имаће шест саобраћајних трака, две пешачко-бициклистиче стазе и два колосека намењена будућем лаком метроу. Мост је ослоњен на осам стубова од којих је најзначајнији пилон, висок 200 метара. Као део београдског унутрашњег магистралног полупрстена повезиваће општине Чукарицу и Нови Београд. Потпуни завршетак петљи и приступних саобраћајница мосту очекује се до краја 2012. године.
Идејно решење моста са косим затегама дала је словеначка фирма „Поитинг“ победивши на конкурсу одржаном 2004. године. Његово пројектовање и изградња кошта 118,6 милиона евра. Средства су обезбеђена делом из буџета Града и путем кредита Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој.
У априлу би требало да почне да се гради и мост преко Дунава који би спајао Земун и Борчу. Камен темељац „Моста пријатељства Кине и Србије“, како је назван, поставили су средином протеклог лета председник наше земље Борис Тадић и председник Сталног комитета Свекинеског народног конгреса Ву Бангуо. Тада је обећано да ће радови бити завршени до пролећа 2014. године. Вредност инвестиције је 170 милиона евра. Изградња ће се финансирати из кредита кинеске Ексим банке, док ће учешће Националног инвестиционог плана бити 15 одсто. Трошкове експропријације земљишта и техничких припрема сноси град Београд.
Нови мост биће дугачак 1.507 метара, а широк 29 метара. Имаће шест коловозних трака, као и пешачко-бициклистичке стазе с обе стране. Планирана је и изградња још осам мањих мостова и приступне саобраћајнице у дужини од 21,5 километара аутопута. Кад мост буде пуштен за саобраћај, спајаће нови новосадски друм са панчевачким путем на левој обали Дунава. Све недоречености у договору две стране управо су прецизиране, тако да, како је недавно изјавила Верица Калановић, министарка за Национални инвестициони план, нема забринутости да кинески партнер, компанија „Чајна роуд енд бриџ корпорејшн“ (ЦРБЦ) неће испунити своје обавезе.
Васионски брод у Блоку 39
На пролеће би у новобеоградском Блоку 39 требало да почне изградња Центра за промоцију науке. По идејном решењу аустријског архитекте Вофганга Чапелера, победника у конкуренцији 232 пристигла рада на расписаном међународном конкурсу. Божидар Ћелић, потпредседник Владе Србије за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој, изјавио је да ће изградња овог објекта коштати 20 милиона евра и да би требало да буде завршена 2012. године. Својим изгледом Центар за промоцију науке подсећаће на васионски брод, а имаће планетаријум, клуб научника, лабораторије, учионице, конференцијске сале, ресторане, гараже и паркинг. Пројекат је део програма инвестиција у научну инфраструктуру који се финансира средствима Европске инвестиционе банке.
Португалско-британски конзорцијум „Сонае Сијера” ускоро би требало да почне с изградњом новог стадиона „Црвене звезде“ и пословно-стамбеног комплекса „Звездани град“. Идејно решење урадио је архитекта Марио Суа Кај. Нови стадион био би најмодернији у југоисточној Европи и један од четири најскупља на Старом континенту.
Градска галерија би требало да се гради на месту „Стакленца” на Тргу републике
Мост преко Аде Циганлије је највећи мост на свету с једним пилоном
Уз нови стадион „црвено-белих” налазиће се пословно-стамбени комплекс „Звездани град”
Уз фудбалски стадион са 62.000 места за седење, изградили би се и велики тржни центар, хотел, блокови апартмана и подземни паркинг. Простор између стадиона и предложеног тржног центра моћи ће да се користи за пијаце, кафиће, ресторане, привремене изложбе и наступе. Кров тржног центра замишљен је као јавна башта одакле ће посетиоци моћи да уживају у погледу на панораму града. Биће прекривен соларним плочама које ће допуњавати енергетске потребе стадиона, а користиће се и за сакупљање кишнице за наводњавање фудбалског терена и зелених површина комплекса.
Процењује се да би изградња новог комплекса трајала око четири године. За све то време на „Маракани“ (неки заговарају да се промени име стадиона у „Србија“) играле би се утакмице, јер би се трибине реновирале и градиле једна по једна. Вредност радова је око 500 милиона евра, па би реализација овог пројекта постала једна од највећих страних инвестиција у Србији.
„Кемпински“ на обали Дунава
Мада последњих година то нико не спомиње, Скупштина града је у ранијем сазиву донела одлуку да се уместо тржног центра „Стакленац“ на Тргу Републике, сазида Градска галерија површине 20.000 метара квадратних. Према предложеном решењу Бојане Пузић и Наталије Ристановић које су победиле на расписаном конкурсу. С тим што су ауторке, после завршеног урбанистичког плана за овај део Београда, дорадиле овај пројекат с професором Архитектонског факултета Владимиром Лојаницом. Тако би се у новој галерији (пре неколико година предложено је да носи име убијеног премијера др Зорана Ђинђића) налазиле сале за предавања, семинаре, биоскопска дворана, радионице, центар за дизајн, библиотека. Урбанисти су одлучни и да се с Трга републике протера саобраћај, а испод њега направе гараже и станица метроа.
Захваљујући новом насипу на две каскаде Земунски Кеј биће заштићен од поплава
Марина Дорћол: уз стамбене и пословне зграде је марина за 150 чамаца
Реконструкцијом и доградњом „Југославија” ће постати део хотелског ланца „Кемпински”
Ако ускоро добије све потребне дозволе, хотел „Југославија“, некад најлепши и најлуксузнији у Београду, под чијим кровом су спавали енглеска краљица Елизабета Друга и два америчка председника – Ричард Никсон и Џими Картер, за две године би, потпуно обновљен, после више од деценије, поново био отворен. И то као део једног од најелитнијих хотелских светских брендова – „Кемпински“. Аутор идејног пројекта реконструкције и доградње хотела „Југославија“ је архитекта Горан Војводић. Према његовој замисли уз хотел од осам спратова био би изграђен трговински центар и стамбено-пословна кула од 33 спрата.
Као изузетан пример модерне архитектуре код нас, хотел „Југославија“ је под заштитом Завода за заштиту споменика Београда. То значи, а архитекта Војводић о томе је нарочито водио рачуна, да мора бити сачуван изглед старе фасаде. Али, зато, уместо постојећих 500, нови стари хотел на обали Дунава имао би 258 соба. Величина најмање биће 40 метара квадратних, апартмана од 85 до 170, док ће се председнички апартман простирати на чак 260 метара квадратних! У склопу хотела налазиће се СПА и фитнес центри и ексклузивни ресторани. Нови комплекс хотела „Југославија“ имаће укупно више од 150.000 метара квадратних, укључујући и подземни паркинг за око 1.400 возила. Вредност инвестиције је око 150 милиона евра. Важно је споменути и да би у овом хотелу и пословно-тржном центру било отворено 1.200 нових радних места.
„Мост пријатељства Кине и Србије” требало би да буде завршен до пролећа 2014.
Управо ових дана почела је реконструкција утврде Земунског кеја са пристаном. Захваљујући томе, овај део обале у дужини од 450 метара, с новим насипом на две каскаде, коначно ће бити заштићен од поплава. Поред споменутих радова на потесу од ресторана „Шаран“ до „Венеције“, у плану је да се улица уз обалу до ресторана „Река“ прошири и бетонира, а стаза за пешаке поплоча. У јулу ће почети и изградња пристаништа, што значи да ће после два века, у Земун поново моћи да пристану туристички бродови дужи од тридесет метара.
Ништа од куле са 42 спрата
Компанија АБД обавестила је недавно јавност да коначно у јануару 2011. године планира почетак изградње луксузног тржног центра, хотела с пет звездица и гаражу са 600 паркинг места у Рајићевој улици, на месту бивше тролејбуске окретнице на крају Кнез Михаилове улице. У подземним етажама пословно-хотелског комплекса налазиће се хипермаркет с магацином, али и депои Библиотеке града. Пред овај пројекат вредан 100 милиона евра испречили су се били проблеми с археолошким налазиштима на локацији комплекса, као и протести наследника некадашњих власника земљишта који тврде да је оно предмет реституције и да је неуставно додељено инвеститорима.
Овако ће изгледати луксузни тржни центар и хотел у Рајићевој улици
Изградња “Националног тениског тренинг центра Србије” поред новобеоградске Хале спортова, почеће средином 2011. године. Будући Тениски центар имаће десет терена (шест са шљаком и четири са тврдом подлогом), као и халу са пет терена уз које ће се налазити и просторије Тениског савеза Србије. Центар ће имати и хотел за смештај четрдесетак тенисера, теретану, конгресни центар и медицински блок. Вредност инвестиција у овај тениски комплекс, захваљујући којем талентован деца више неће морати да одлазе на тренинге у иностране кампове, биће од пет до седам милиона евра.
Марина Дорћол је један од пројеката који од 2006. године, кад је потписан уговор са компанијом „Енгел марина Дорћол“, чека на реализацију. На левој обали Дунава, најављено је, предвиђена је изградња ексклузивног стамбено-пословног кварта чија вредност прелази 200 милиона евра. Реч је о пет стамбених кула, једној пословној згради, хотелу високе категорије и марини за 150 чамаца. Око зграда биће саграђени паркови и игралишта за децу. Као главни разлог одуговлачења с почетком радова је предуго чекање на потребне дозволе.
Снежана МИЛОШЕВИЋ
Извор: Илустрована политика