- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
Budnost tela snažnija od potrebe za snom
Z. O. Joksović | 22. avgust 2010. 18:31 | Večernje novosti
Ljudi koji nemaju normalan san pate od hroničnog stresa koji prati lupanje srca, oscilacija krvnog pritiska, napetost mišića, a hronična neispavanost može biti uzrok gojaznosti
Svakome se makar povremeno dogodi da, uprkos snažnoj želji da zaspi, ne može. Nažalost, ima i onih, kojima je nesanica sastavni deo života. Bez obzira na umor i iscrpljenost, lepe misli ili lekove za spavanje, kod njih većim delom noći oči ostaju širom otvorene, ili su samo sklopljenje, u pokušaju da se utone u san. San ne dolazi, već se iz tako besanih noći dan sačekuje u iscrpljenom i bezvoljnom stanju. A o tome koliko je spavanje u svakodnevnom životu važno, objašnjava neuropsihijatar dr Zoran Đurić iz Specijalizovane psihijatrijske bolnice "Dr Laza Lazarević".
- Spavanje i budnost deo su jednog normalnog životnog ritma. To znači da je naš organizam biološki podešen tako da smo danju budni, a noću spavamo. Da je reč o biološkoj funkciji, najbolje pokazuje određeni profil hormona u krvi koji se od ujutru do noći menja. Budući da smo biološki tako podešeni, naš organizam mora da se prilagodi svakoj promeni ritma. Nekada mu to uspe, a nekada ne. Ako su promene hronično prisutne, prilagođavanje je teže, zbog čega dolazi do poremećaja sna i pojave kraće ili duže nesanice.
SVETLOST
Na loš san mogu da utiču i spoljašnji faktori, kao što su prozori bez zavesa i roletni, svetleće reklame, svetlost koja direktno prodire u spavaću sobu, požarna svetla... Sve to ometa stvaranje melatonina, hormona neophodnog za spavanje. Ponekad i nekvalitetan dušek (rok trajanja mu je od sedam do deset godina) može nepovoljno da utiče na san, kao i jastuk koji ne odgovara anatomskom položaju tela.
* Šta najčešće uslovljava pojavu nesanice?
- Obično su to poslovi vezani za noćni rad. Međutim, u priličnoj meri za promenu ritma spavanja krivi smo sami, i način života koji sebi namećemo - menjamo dan za noć, odnosno umesto da spavamo, noću postajemo aktivni na različite načine. Nametnuto budno stanje tokom vremena postaje hronično. Poremećen ritam spavanja ispoljava se i prilikom dugih putovanja tokom kojih se menjaju vremenske zone. Osim nesanice, ljudi koji često menjaju vremenske zone pate i od poremećaja melatoninskog statusa, jer je to hormon odgovoran za dobar san. Remeti se i krvni pritisak, a kod stjuardesa, na primer, može doći i do privremenog gubitka menstruacije.
* Da li se određene zdravstvene tegobe ispoljavaju i u drugim situacijama?
- Slično se dešava i sa ljudima koji naizmenično rade danju i noću. Organizam trpi zbog česte promene ritma, jer se određeni hormoni luče samo ujutru. Takav je, na primer, kortizol, hormon buđenja, zahvaljujući kojem mišići dobijaju viši tonus. Kod ljudi koji rade noću ritam rada organizma je poremećen, a hipertenzija, stres, hormonske promene najčešće su neželjene posledice ovakvog načina života.
* Koliko je nesanica opasna za zdravlje?
- Ona je siguran znak da sa zdravljem nešto nije u redu. Kada je dugoročna vrlo je opasna, jer remeti fiziološke ritmove u organizmu, što dovodi do hroničnog stresa. Pacijenti treba da se relaksiraju ili uzimaju lekove koji usporavaju centralni nervni sistem, naravno, uz konsultaciju sa lekarom. Takođe, treba da spavaju u mračnoj prostoriji jer se melatonin luči isključivo u mraku.
* Po čemu se stres izazvan nesanicom prepoznaje?
- Lupanjem srca, napetošću mišića, nervozom... To je stanje kada želimo da spavamo, a telo ostaje budno. Rešenje za takvu situaciju može biti telefonski razgovor sa prijateljem, čitanje lakog omiljenog štiva, slušanje opuštajuće muzike... Kada se smanji opšta napetost, veća je verovatnoća da se zaspi. Međutim, problem je kada ništa od navedenog ne pomaže. Tada je pomoć stručnjaka neophodna kako bi se otkrio suštinski uzrok nesanice. Nekada je to depresija, hronično oboljenje, produženi stres zbog gubitka bliske osobe ili nekog drugog gubitka, teško prilagođavanje na promene u životu...
* Šta se smatra zdravim snom?
- Sedam do osam sati sna u kontinuitetu je neki prosek, iako je vreme potrebno za spavanje individualno. Postoje i osobe koje su aktivnije uveče, ali posle ponoći, po pravilu, biološka aktivnost opada kod svih. Za zdrav san pogubna je i prekomerna konzumacija hrane. Kada je želudac prepunjen stimuliše se deo autonomnog nervnog sistema koji usporava rad srca i mozga, zbog čega je sve usporeno i teže. Tako je teže i zaspati, a i mogući su košmarni snovi. Sir i crno vino, recimo, mogu da izazovu skok krvnog pritiska kod osoba sklonih hipotenziji. Treba živeti umereno, voditi računa o zdravlju, što je preduslov dobrog sna.
GOJAZNOST
Hronična neispavanost može biti uzrok gojaznosti, upozoravaju nemački stručnjaci sa univerziteta “Fridrih Šiler” u Jeni. Nedostatak sna loše utiče na leptin, hormon koji kontroliše apetit. Ukoliko ne spavamo dovoljno, u nervnom sistemu se aktiviraju hormoni koji snižavaju nivo leptina. U tom trenutku povećava se apetit, a mozgu se šalje poruka da u organizmu postoji nedostatak hrane. Isto se događa i sa drugim hormonima koji kontrolišu naš metabolizam.
DEPRESIJA
Norveški naučnici iz bolnice Haukeland u Bergenu, predvođeni dr Dagom Nekelmanom, tvrde da je poremećaj spavanja vrlo čest kod ljudi koji boluju od depresije, anksioznosti, ili nekih drugih mentalnih bolesti. Međutim, moguć je i obrnut proces, odnosno da nesanica odvede u depresiju, iako su mišljenja lekara po tom pitanju podeljena.
Z. O. Joksović | 22. avgust 2010. 18:31 | Večernje novosti
Ljudi koji nemaju normalan san pate od hroničnog stresa koji prati lupanje srca, oscilacija krvnog pritiska, napetost mišića, a hronična neispavanost može biti uzrok gojaznosti
Svakome se makar povremeno dogodi da, uprkos snažnoj želji da zaspi, ne može. Nažalost, ima i onih, kojima je nesanica sastavni deo života. Bez obzira na umor i iscrpljenost, lepe misli ili lekove za spavanje, kod njih većim delom noći oči ostaju širom otvorene, ili su samo sklopljenje, u pokušaju da se utone u san. San ne dolazi, već se iz tako besanih noći dan sačekuje u iscrpljenom i bezvoljnom stanju. A o tome koliko je spavanje u svakodnevnom životu važno, objašnjava neuropsihijatar dr Zoran Đurić iz Specijalizovane psihijatrijske bolnice "Dr Laza Lazarević".
- Spavanje i budnost deo su jednog normalnog životnog ritma. To znači da je naš organizam biološki podešen tako da smo danju budni, a noću spavamo. Da je reč o biološkoj funkciji, najbolje pokazuje određeni profil hormona u krvi koji se od ujutru do noći menja. Budući da smo biološki tako podešeni, naš organizam mora da se prilagodi svakoj promeni ritma. Nekada mu to uspe, a nekada ne. Ako su promene hronično prisutne, prilagođavanje je teže, zbog čega dolazi do poremećaja sna i pojave kraće ili duže nesanice.
SVETLOST
Na loš san mogu da utiču i spoljašnji faktori, kao što su prozori bez zavesa i roletni, svetleće reklame, svetlost koja direktno prodire u spavaću sobu, požarna svetla... Sve to ometa stvaranje melatonina, hormona neophodnog za spavanje. Ponekad i nekvalitetan dušek (rok trajanja mu je od sedam do deset godina) može nepovoljno da utiče na san, kao i jastuk koji ne odgovara anatomskom položaju tela.
* Šta najčešće uslovljava pojavu nesanice?
- Obično su to poslovi vezani za noćni rad. Međutim, u priličnoj meri za promenu ritma spavanja krivi smo sami, i način života koji sebi namećemo - menjamo dan za noć, odnosno umesto da spavamo, noću postajemo aktivni na različite načine. Nametnuto budno stanje tokom vremena postaje hronično. Poremećen ritam spavanja ispoljava se i prilikom dugih putovanja tokom kojih se menjaju vremenske zone. Osim nesanice, ljudi koji često menjaju vremenske zone pate i od poremećaja melatoninskog statusa, jer je to hormon odgovoran za dobar san. Remeti se i krvni pritisak, a kod stjuardesa, na primer, može doći i do privremenog gubitka menstruacije.
* Da li se određene zdravstvene tegobe ispoljavaju i u drugim situacijama?
- Slično se dešava i sa ljudima koji naizmenično rade danju i noću. Organizam trpi zbog česte promene ritma, jer se određeni hormoni luče samo ujutru. Takav je, na primer, kortizol, hormon buđenja, zahvaljujući kojem mišići dobijaju viši tonus. Kod ljudi koji rade noću ritam rada organizma je poremećen, a hipertenzija, stres, hormonske promene najčešće su neželjene posledice ovakvog načina života.
* Koliko je nesanica opasna za zdravlje?
- Ona je siguran znak da sa zdravljem nešto nije u redu. Kada je dugoročna vrlo je opasna, jer remeti fiziološke ritmove u organizmu, što dovodi do hroničnog stresa. Pacijenti treba da se relaksiraju ili uzimaju lekove koji usporavaju centralni nervni sistem, naravno, uz konsultaciju sa lekarom. Takođe, treba da spavaju u mračnoj prostoriji jer se melatonin luči isključivo u mraku.
* Po čemu se stres izazvan nesanicom prepoznaje?
- Lupanjem srca, napetošću mišića, nervozom... To je stanje kada želimo da spavamo, a telo ostaje budno. Rešenje za takvu situaciju može biti telefonski razgovor sa prijateljem, čitanje lakog omiljenog štiva, slušanje opuštajuće muzike... Kada se smanji opšta napetost, veća je verovatnoća da se zaspi. Međutim, problem je kada ništa od navedenog ne pomaže. Tada je pomoć stručnjaka neophodna kako bi se otkrio suštinski uzrok nesanice. Nekada je to depresija, hronično oboljenje, produženi stres zbog gubitka bliske osobe ili nekog drugog gubitka, teško prilagođavanje na promene u životu...
* Šta se smatra zdravim snom?
- Sedam do osam sati sna u kontinuitetu je neki prosek, iako je vreme potrebno za spavanje individualno. Postoje i osobe koje su aktivnije uveče, ali posle ponoći, po pravilu, biološka aktivnost opada kod svih. Za zdrav san pogubna je i prekomerna konzumacija hrane. Kada je želudac prepunjen stimuliše se deo autonomnog nervnog sistema koji usporava rad srca i mozga, zbog čega je sve usporeno i teže. Tako je teže i zaspati, a i mogući su košmarni snovi. Sir i crno vino, recimo, mogu da izazovu skok krvnog pritiska kod osoba sklonih hipotenziji. Treba živeti umereno, voditi računa o zdravlju, što je preduslov dobrog sna.
GOJAZNOST
Hronična neispavanost može biti uzrok gojaznosti, upozoravaju nemački stručnjaci sa univerziteta “Fridrih Šiler” u Jeni. Nedostatak sna loše utiče na leptin, hormon koji kontroliše apetit. Ukoliko ne spavamo dovoljno, u nervnom sistemu se aktiviraju hormoni koji snižavaju nivo leptina. U tom trenutku povećava se apetit, a mozgu se šalje poruka da u organizmu postoji nedostatak hrane. Isto se događa i sa drugim hormonima koji kontrolišu naš metabolizam.
DEPRESIJA
Norveški naučnici iz bolnice Haukeland u Bergenu, predvođeni dr Dagom Nekelmanom, tvrde da je poremećaj spavanja vrlo čest kod ljudi koji boluju od depresije, anksioznosti, ili nekih drugih mentalnih bolesti. Međutim, moguć je i obrnut proces, odnosno da nesanica odvede u depresiju, iako su mišljenja lekara po tom pitanju podeljena.